Jelen koji se prospe po fabrici u toku punjenja, pa ga radnici pokupe džogerima i natoče u drugu ambalažu kako se ne bi bacilo.
Rečnik / autori
ZA
Zarlaks
na Vukajliji od maj 2010.viđen 15. mar 2017.
23 definicije0 odabranih553 poena
Domaćinsko poslovanje u državnim firmama se kod nas oduvek svodilo na časnu reč, poštenje i u korist poreskih obveznika. Pa, ljudi li smo, majkoviću?
Raspisuje se tender za javnu nabavku cevi za zamenu dotrajalih na području jedne opštine.
Kandidat 1 prilaže tendersku dokumentaciju i traži 1,2 miliona evra.
Kandidat 2 prilaže tendersku dokumentaciju i traži milion evra.
Kandidat 3, pašenog direktora javne nabavke, ne prilaže tendersku dokumentaciju, ali zato traži 1,4 miliona evra.
Kandidat 3 dobija posao, kupuju se cevi od kandidata 2, a paša i diša dele po 200 somića.
Šta ima da nije jasno?
Bio sam tad student, tek upisao fakultet. Prva generacija studenata u mojoj familiji, nije mala stvar. Još veća stvar bila u to vreme da se iz užičkog planinskog sela studira u Kragujevcu. Trebalo je para, rođeni, a mi ih nismo imali!
Našao sam dobru sobu, kod fine gazdarice, baba Milke, mada je najbitnije bilo da je bila jeftina. Gore, odmah pored Paligorića, čuvene gradske kafane.
Kad sam prvi dan prošao pored Paligorića, zamirisali ćevapi. Svaki sam sastojak osetio, majku mu. I meso, i luk, i začine, i ćumur na kom su se pekli... Kako bih smazao dvadeset, mislio sam se. Al nije se imalo, često sam i u najosnovnijem oskudevao, a i morao sam da učim, ni za druženje nisam imao vremena.
Prošla prva godina, ja najbolji u generaciji. Šta ću, jedini mi beg od bede bio da učim. Dobio i stipendiju, al i to mršavo, a morao i kući da pomognem, oni su još manje imali. Bila i jedna Sanja što mi se svidela, al nisam smeo da je pitam, jer sam znao da nisam imao dva ili tri sata dnevno za devojku. I svaki put kad prođem pored Paligorića, osetim onaj miris ćevapa, i zarekao sam se da ću od prve plate da pojedem tix dvadeset ćevapa.
Završio pre roka kao student generacije. Odmah me uzeli za asistenta. Lep posao, mislim se. Plaćaju te fino da učiš, to mi išlo od ruke, bude i po koja studentkinja... Milina! Brzo stigla i prva plata i, kako sam je podigao sa blagajne, zaputio sam se pravo u Paligorić.
Usput sam zamišljao kako ću konačno da utolim glad, razmišljao o salatama, kajmaku, kako mi se mekani ćevapi tope u ustima. A sve to ne ide bez piva, razume se. Seo i naručio sve redno. Pojeo ih.
Ništa. Ko da sam bilo šta drugo u usta stavio. Probao i sutradan. Ništa. Više mi nisu ni mirisali toliko lepo kad sam prolazio pored Paligorića.
Postao sam i profesor. Imam dovoljno za porodicu, moje matore, za društvo... Od tad ne znam koliko sam ćevapa pojeo, a još imam neki svrab u grlu, kao neku glad, za onih dvadeset ćevapa kad sam stanovao kod baba Milke.
I onda sam shvatio da je ta glad mogla da se zasiti samo tad. Kao što studentkinje od dvadesetak i više godina sada ne mogu da mi nadoknade onu Sanju koju nikad nisam pozvao da izađemo jer sam znao da bi mi to oduzelo vremena.
Sve u svoje vreme, rođeni. Sve u svoje vreme...
Samo da mi je da ovaj svrab iz grla nekako ode...
Izraz kojim se konstatuje statusni pad devojke u očima drugih i na hijerarhijskoj lestvici kojom ribe ocenjuju jedne druge, izazvan neosnovanim tvrdnjama muškaraca da se dotična satire od kurca gore nego jedina grupi devojka osrednjeg demo benda iz gornje Vukotrsotine.
Elem, mi samoproklamovani alfa mužijaci po difoltu od trenutka kada nam prepone zasvrbucka prva stidara, uživamo u pečatiranju devojaka. Jednostavno, žigošemo ih nazivima: dobra pička, radodajka, ne bi dala Pitu ni stidnicu da joj omiriše, itd, sve zarad lakše identifikacije seksualne komunikacije dotične sa spoljnim svetom, pa se gubljenje vremena na muvanje onih koje glume nedodirljive smanjuje na minimum.
Ipak, u tom procesu neminovno je doći do greške, pa će se uvek naći neki slinavi, otrcani džudža, koji će se pohvaliti da je otrsio neku jadnicu koja se kurca stidi i na posteru, preveći od nje kurvu par ekselans. Priča se brzo proširi, i ispadne da je devojka stišćala među nogama više palamara nego što ih je u životu videla.
-Oh, ta izvolite Marija Tajuška Vasiljevič.
-O, kako ste draga Sonja Teofilović Gogolj?
-Ta, sedite prvo, čaj da ispijemo, pa da vam se izjadam.
-Pričajte, odmah, pričajte.
-Zatekoh sinoć svoju jedinicu kako sa sve tri zadignute podsuknje u svojoj sobi besomučno zabija sebi u pičku nogar od noćnog stočića.
-Tja, šta joj je draga Sonja Teofilović Gogolj, zar ona nema momka?
-Nema, nikada i neće imati, pade mi dete pod kletvom jezika zlih, neki isprefigovani oficirčić se rastorlokao kako je životinjski kundačio za vreme njenih studija u Moskvi, te se priča, avaj, pronese i u našu čaršiju.
-Jadno, dete, stvarno, ostade tako mlado bez kvalitetnog, bogatog kurca.
-Da znate, draga gospođo, samo je neki propali službenici zagleduju a ovi gabaritnijeg buđelara neće sramotu na sebe.
-Strašno.
-Strašno, draga moja Marija Tajuška Vasiljevič, zar u najboljim godinama bez dobre jebačine?
-Žalim jadno dete... Nego 'oćeš da ti pričam kako sam guženje doživela sinoć, još mi treperi čmarni kolutić?
-Ta, pričajte Marija, tako vam Romanovih, pričajte.
Poslednja linija odbrane nezavisnosti sudstva u Srbiji.
Sud : - Aj' se lepo nagodimo, pa da se izljubimo ko ljudi. I svak na svoju stranu.
Tužena : - S' kim bre da se nagađam!?! 'Si normalan ti? Znaš li čija sam udova, bre ?
Sud : - Razmislite još jednom. Sud ima dokaze protivu Vas i šire rodbine, za dva veka robije... Uplatite taj miliončić i po, malo se saštekajte na gajbi...
Tužena : - Ko da razmisli, bre!!!
Sud : - Dobro, ako ne može drugačije, onda može i pošteno...
Tužena : - Ajde polako, gde si zapeo. Pošteno, pa pošteno. Ok, da sam krala, krala sam. Saštekaću se na gajbi, al za srpsku novu, pevam u Čačku!
Sud : - Daj ruku! Dogovoreno.
Žena za sva vremena. Žena koja pati kad i ti, smeje se tvojim glupim forama, gleda fudbal i navija iako joj baš i nije do toga... Ljubav tvog života.
Ali njena glavna osobina, ono zbog čega je baš ONA tvoja srodna duša, je to što tako dobro puši da uvlači čaršav kroz bulju.
Ustvari to i nije razgovor, više je monolog devojke o nekim nebitnim glupostima, dok momak klima glavom, povremeno se nasmeje i razmišlja o nekim drugim stvarima.
U zavisnosti od mentalnog sklopa i zrelosti može se odnositi i na starije.
Momak i devojka se šetaju ulicom i drže za ruke.
D: I kaže meni Cica kako je juče išla do grada i videla u Springfildu tako dobre farke..
M: Aha, ima tamo lepih stvari.. (u mislima: pu jebem ti sinoć puko sam tiket na Herti mrtvoj, mamu joj jebem)
D: Razmišljala sam, mogli smo otići ovih dana tamo da vidimo šta ima, a? Šta kažeš ljubavi?
M: Naravno, hehe, sve za tebe! (šta ova bre više lupa, baš je smorila, kad ćemo više stići do kuće da se peglamo... Pogledaj nebo, ladno vidim beskraj... Ludilo... Oblak ladno liči na sisu)
D: Ti meni ništa nećeš da pričaš?
M: A? Ma ljubavi ja volim tebe da slušam, nastavi... (hah, daj brže samo hodaj)
Reči koje upućuju na nove vidove bezgranične zabave. Pažljivo slušaj ono što sledi posle njih, spoznanje zla će biti prosuto.
- Evo sine, dovoljno si sad velik i kupili smo ti petarde i nemoj da ih nabijaš mački u dupe!
- Mački u dupe, nikako!
----------
- Ajde probamo bez kondoma, al nemoj da svršiš unutra!
- Ništa ti ne brini!
----------
- Deda, ove lekove ujutro 2 i uveče 1 tabletu, nemoj da zaboraviš!
- Trololo lolo lo lo lo lo lo looooo
Reklo bi se - ništa lakše. Gomila glumaca koja vuče za rukav radi epizodne uloge, buljuci ribetina sa Akademije koje ginu da se skinu, statisti koji rade za sendvič, scenarista koji nudi scenario za DŽ... Svi bi oni htjeli da se upoznaju sa raskošem tvog (ne)talenta čuveni Režiseru! Znaju oni da tvoje snimanje reklama i vođenje trač-emisija služe samo kako bi inspirisali genija u tebi.
Ipak... Film je produkcijski i lokacijski veoma zahtjevan, treba podmititi kritiku, pa specijalni efekti - suma sumarum tristo milja jevreja.
Gdje naći toliki novac? Ministarstvo će dati trećinu, jer znaš čovjeka koji poznaje čovjeka. Za ostatak ćeš se obratiti tim divnim ljudima iz NVO sektora.
- Ali, gospođo, ili gospođice, ili gospodine Nataša, kako da ubacim scenu u kojoj četnik čereči devojčicu u film čija se radnja odvija u Budimpešti?
- Improvizuj! Neka Sergej pati od PTSP-ja, malo retrospektive kroz san glavnog lika i to bi bilo to! Neću ja da te učim tvome poslu! I neka ti glumci kroz čitav film kao mantru ponavljaju rečenicu "Mi smo, Srbi - gomna!" ili od šuški nema ništa! Si razumeo?
- Jesam, jesam! Molim vas, da li možda znate gde se nalazi organizacija koja štiti prava LGBT populacije?
- U istoj su ovoj zgradi, samo sprat iznad.
- Hvala.
.
.
.
.
.
- I kažete da ćete mi dati stopedesethiljada? Bez ikakvog uslovljavanja?
- Tako je.
- Hvala vam do neba! Kako ste vi divni! Hvala vam, o, meceno!
- U stvari, treba da uradite samo jednu sitnicu.
- Ma, samo recite!
- Nije ništa strašno. U skladu je sa vašim prezimenom... Karanoviću.
Konstatacija na konstantno kašnjenje osobe koju čekate.
Osoba koja je u detinjstvu maštala da postane Mr. Univerzum u bodibildingu, za svaki slučaj završila ekonomiju da ima siguran posao, a tokom studija prestala sa aktivnim bodibildingom (jer je učenje prenaporno, pa nije bilo snage).
Imam 120 kilograma mišićne mase i sala, a radim kao računovođa. Cela firma ćuti dok ja knjižim.
Borba Vlade Georgijeva, Bojana Marovića, Sergeja Ćetkovića i ostalih im drugara ili oponenata za parče tržišnog kolača i ženskih srca.
Preferirano oružje na daljinu je sladunjava bljutavost.
Preferirano oružje prsa u prsa su frajerski pogledi tipa 'pevam samo za tebe'.
Kada poklekne jedan klon niču tri druga, opremljena neznatno promenjenim varijantama pesama posrnulog kolege.
U skorijoj budućnosti se ne vidi kraj okončanju sukoba, već samo eksponencijalni rast broja klonova.