On je umetnik. Slika! A šta slika? Pa, cveće izbliza. Rosnu travu, šiparice, nebo i staru Vujadinovu kolibu! U prvom planu je cveće, a ostatak je zamućen, jer, jelte, on ima oko. Slika mlađane deve u lokalnoj šupi, u travi, ispred zavese, na zmijskom kamenjaru. Za razliku od fotografa amatera, on je navalentan, ekstrovertan, ima oko za nebo duboko.
On, ustvari, i ne slika... On radi fotošuting, zakazuje fotosešn uzavrelim dojkarama. A zašto slika? Pa, zato što je umetnik!
- Ćaaaos, Brendone... Ti beše fotograf, zar nee? - Da, ja sam čistač cipela pomoćnog fotografa u photo studiju Mrkalj. - Lepo, divan si, šta uglavnom radiš? - Paaa, slikam guzne poluprofile devojaka na fejsbuku. Daaaa... Jutros sam uslikao cvet. Cvet je u prvom planu, a iza je sve zamućeno. - Divno, volim takve fotke... Te sa izoštrenim cvetom i pčelom na njemu! Želela bih da uradim jedan PHOTOSHOOTING slobodnijeg sadržaja... Oću da te angažujem! - Naravno, mogli bismo na livadi, ti sa cvetom u kosi u prvom planu, a iza je sve zamućeno. Daaaaa... - Pa, nisam to pla... - Ili ti držiš cvet u ruci, što je u prvom planu, a sve iza je zamućeno... TO, to bi bila umetnost...
Nešto što nije ni upola tako uzbudljivo kao što može da zvuči iako se stiskate i trljate jedno uz drugo kao da ste sami na svetu, znojite se, razmenjujete direktne poglede, menajte poze i tražite izlaz iz tog silnog uzbuđenja od koga gubite dah, a onda u trenutku u kome vam dođe da naprosto vrisnete i celom svetu objavite da ćete eksplodirati stižu slatke reči olakšanja: -Mogli bismo da se zamenimo ako ne silazite na sledećoj.
Još jedna jako neprijatna situacija koja se svima nama dešava ponekad. Sam naziv nam govori da se radi o naglom prekidu analnog čišćenja organizma. Kod osobe koja naglo prekine govno na pola redovno se javlja nagla promena raspoloženja, praćena raznoraznim izlivima besa. Majka priroda je tih nekoliko minuta tokom čišćenja predvidela za psihofizičko rasterećenje čoveka koje ako se naruši ili poremeti prekida se ceo jedan veoma osetljiv sistem koji je kasnije u toku dana nemoguće ponoviti, jednostavno ceo dan će vam biti nekako polovičan i bolje vam je da se vratite u krevet i prespavate do sutra.
Jadranka: Radomire!!! Radomire!!! Radomir: Ma šta je nabijem ti ga majke u pičku baš!! Jadranka: Skidaj se od tu šolju više!! Eno Mićko nemož d'istera traktor od tvoju frezu će mi probije uši od vikanje! Radomir: Ma nek čeka boli me kurac baš, kaži da serem! Jadranka: Pa preseci sad čoveče pa si nastavi posle ako oćeš ceo dan! Radomir: Pa nemam ja makaze u dupe, majke ti ga nabijem u pičku i tebi! Jadranka: Ma čeka ga neki čovek da ga ičupa zaglavili se sas kolima u blato...Ima i mala deca u kola! Radomir: E da gi jebem mater baš i na tu decu, sad bi ve pobio svi živ mi sve! Ne mož čovek ni da sere od budale! Jebeeeeem tee Raadoomiiree, šta si doživeo u svoju kuću ne mož da sereš ki čovek! Puuu!
Najpopularniji predstavnik manjina u Skupštini Srbije. U svom već dvajesosmom mandatu ukazuje celoj državi na jedan krucijalni problem. Veliki je poljoprivredni proizvođač, indo grasa ne gaji na terasa, nego na plantaži pored Bujanovca, a ima i jednu saksiju u Preševu. Još od pada Slobe mota svoj proizvod u toalet papir, a niko u skupštini nema sluha za njegov realni problem. Postoje indicije da će sa LDP-om u postizbornu koaliciju, radi zaštite zajedničkih interesa. Smatra se da će tad on i Čeda moći napokon zajedno da puše.
Suptilan način da pitamo sagovornika da li je derpe. Za razliku od Sege, koja je šakom i kapom objavljivala igre u kojima su pucale kosti, krv i limfa šikljale na sve strane, a ponekad bogami sevnula i po koja sisica ili pak batak, Nintendo se orijentisao na femili frendli izdanja u kojima igrač kontroliše gadne, male, pufnaste, aseksualne kreature koje skakuću po gej oblacima i sakupljaju gej zvezdice i dele šećernu vunu sa svojim gej drugarima i nemaju kičmu. Zbog nedovoljnog izlaganja nasilju i ostalim kul, testosteronom nabijenim sadržajima u ranoj mladosti, klinci odrasli sa Nintendovim gejmpedima u rukama u znatnom broju slučajeva razvili su sklonost ka čitanju knjiga u izdanju Samizdata B92, slušanju progresivnog hausa, šurenju u plinaru i pohađanju Prve beogradske gimnazije.
Pederske poslovne poteze kompanije Nintendo, predvođene kosookim hibridom imperatora Palpatina i Minje Subote, Šigeruom Mijamotom, kićenje tuđim, pre svega Seginim, perjem, krađu patenata i ostale korporativne svinjarije ne vredi ni spominjati. Svoj gej imidž, koji je marljivo gradio decenijama i na kojem bi mu pozavideo čak i onaj plavi feget iz grupe 187, Nintendo je zadržao do današnjeg dana, proizvodeći konzole kao što su Wii, NDS i nedavno najavljeni Wii U, za koji se veruje da će biti toliko gej da će obrnuti polaritet magnetnog polja Zemlje i dovesti do masovnog pomora ajkula.
-Matori, divi onu ravu! Otrsio bih je kao pokojni Sloba Slavicu Đukić Dejanović posle Trećeg kongresa SPS-a! -Dobro bre, stoko nerafinisana, dokle ćeš tako da pričaš o devojkama? -Šta tripuješ, matori, odavno Slavica nije devojka, izrasla je u solidnu bak... -Znaš ti dobro na koga ja mislim. Mislim na svaku devojku koju si video otkako si danas izašao iz kuće, na svaku devojku koja je ikada prošla pored tebe, a o kojoj si verovatno pomislio samo kako bi je, parafraziram: „Zgovnao kurčevinom, oprljio joj senfaru i nafilovao vulvu svršotinom kao četnici Boška Buhu olovom.” Znaš, i one imaju osećanja. -To su notorne laži! Nikada ne bih pomenuo Boška Buhu u tom kontekstu, rispekt za čoveka. -Žene, one su mnogo više od pukih seksualnih objekata. Na primer, ova Koviljka koju sam upoznao u školi salse, ona... -Mislim, realno brate, ja sam u njegovim godinama drkao na Ksendžu i lepio sline ispod stolice, a on je bacao bombe na Švabe, branio otadžbinu... Nego, pusti sad to, reci mi, jesi igrao ti Nintendo kao klinac? -Jesam, što? -I najviše od svega si voleo Zeldu i Kirbija, je l' sam u pravu? -Jesi. Otkud znaš? -Ma ono, lupam... E, a baš si lepo uklopio arafatku i tu majicu sa Če Gevarom.
Serija koju obožavamo uprkos tome što 90% vremena nemamo pojma šta se zbiva.
Bilo koji stažista: možda je pseudoneuroplastična hiperdektomija u predelu hiperkardijalne aorte. Bilo koji drugi stažista: ne, nema ospica iza levog uva. Bilo koji treći stažista: a beringokokusni virus koji napada parapolipeptičke mrvice u slezini? Bilo koji četvrti stažista: onda ga ne bi svrbeo domali prst na levoj nozi. I to ne objašnjava činjenicu da mu je srce toliko slabo da će umreti za deset sekundi. Haus: Svi ste vi idioti. To je kambodžanski grip, koji se nije na vreme manifestovao na magnetnoj rezonanci jer je pacijent jeo sladoled od malage na Kopakabani prošlog aprila. I lažov je. dajte mu mentol bombone i oporaviće se na vreme za svetsko prvenstvo u košarci. (završna scena: Haus kod kuće svira klavir, i peva Odu radosti unatraške. Na bantu jeziku. Obožavam tog čoveka.)
Po starijim ljudima, veoma sposobno biće. Ima sposobnost da se nečujno kreće, penje uz oluk, odlikuju ga nadljudska snaga, brzina i lukavstvo. Tačno da pomisliš da se vredi početi drogirati zarad svih tih mogućnosti.
-Sinko, zatvori prozor kad budeš izlazio. Zbog narkomana! -Zaboga baba na petom smo spratu, nije pauk! -Narkomani su to sine, njima kad zafali droge oni ne biraju način!
--------------------------
-Deco, pazite se narkomana da vas ne napa'nu! Oće oni to... -Kevo šestorica nas je, imamo sedamsto kila zajedno, gde će na nas. Nije lud! -Ne znam je l' lud, ali je drogiran sinko. Kad se nadrogira može u tom bunilu šta 'oće...
--------------------------
-Nemojte deco da vas neki narkoman nagovori na drogu... -Baba nismo maloumni, a i narkomani imaju pametnija posla... -Lukavi su oni sine, navuku vas na zlo pa vam kasnije prodaju! -Jeste baba, žešći su naratori i manipulatori! Tačno dominiraju pričom... -Ne filozofiraj nego pamet u glavu!
Ne baš najomiljenija devojka u vašem društvu. Za druge samo prepotentna likuša, biće koje nije vredno pažnje, a za vas je zapravo sve. Jedini koji može da istrpi njene hvalospeve, da se nasmeši, ne zato što je duhovita, nego zato što znate da je i ona ranjiva. Da njena potreba za pažnjom proizilazi iz straha od samoće, koje je i vama dosta. I tako se smeškate, pomalo njoj, pomalo sebi, znate da je ona upravo osoba kakva vam treba, ali avaj... Valjda nije suđeno, pa vas nekako nenamerno povredi, da i njoj bude žao, ali opet ona se boji osećanja, ona ima najlepši osmeh, ali uvek nekako tužan. I onda samujete, ne želite drugu, a i da želite verovatno je ne bi ni bilo. Ponekad zazvoni telefon, znate da nije ona, a opet nadate se, pa nekako i ne žurite da se javite. Šetaš tako neobrijan, neočešljan, na neka mesta kojima inače prolazi, a znaš da je nećeš ugledati, da neće doći da ti odagna tugu. Posle nekog vremena, šetate sa drugovima, kada slučajno naiđe ona i prođete tako oboje šuteći, sa tužnim osmehom. Prijatelj vam zamera što još patite, a samo vi znate da je ona dobra, ali mnogi to zapravo ne shvataju.
Brzi voz izgleda isto kao i putnički voz, kreće se istom brzinom kao i putnički voz i sedišta mu nisu ništa udobnija nego u putničkom vozu. Razlika u ceni karte se pravda time što brzi voz, za razliku od putničkog voza, ne staje na svakoj stanici pa bi, u teoriji, trebalo brže da stignete na odredište ako putujete brzim vozom. U praksi, brzi voz iznenada stane negde gde nema ni stanice ni kuće na vidiku, samo jedna ovca koja vas tupo gledaa zvačući travu. I tako brzi voz stoji... i stoji... i stoji... a ovca pase ... i pase... i pase...
Putnik može tada od dosade pomisliti: "Kako je glupa ova ovca, samo stoji tu i pase".
Ovca tada može da pomisli: "Da, ali ja bar nisam platila da budem na ovoj livadi".
