Одабереш наслепо пар ципела при изласку из џамије. Одиграш турски рулет и , јебига, изгубиш. Алах све види.

Svi smo mi pomalo decxko! Svi imamo svoje "decxko" momente.
Decxko je onaj lik što ne stavlja luk u pljeskavicu. Decxko je i onaj što se trpa u rč jer je pročitao u Bravu da je to dobro za ten. Decxko je i ona riba tamo što se 'vata sa čičom od pedes' godina. Decxko si i ti jer ne prihvataš decxka u sebi!

Ukratko, napravi neku glupost - i ti si decxko!

Onaj najružniji iz društva, što ga nijedna ženska nije htela, pa je rešio da nauči da svira gitaru, ne bi li se, možda, osevapio i navatao štogod.

„Gitare sviraju frajeri, a ja kad naučim da sviram postaću frajer“, misli on i drnda dve Bajagine pesme do besvesti. Nakon par meseci uspeva da nauči štošta, a u društvu ga prihvataju i ukazuju mu veće poštovanje: on je zadovoljan sobom, samopouzdanje njegovo raste, drugari ga svuda vodaju kao mečku, glavna je zvezda po parkovima i izletima, ali i pored sve svoje muzike i svoje virtuoznosti on ne uspeva da dosegne glavni cilj svojeg glazbovanja - da privuče ženku.

„Sviraj nam onu tužnu“, kažu mu i krenu da se ljubakaju sa svojim curama. Sam je, umesto devojke drži gitaru u ruci, tužno se osvrće prema srećnim parovima, pogled mu prelazi preko njihovih obgrljenih tela, a on, umesto kroz devojačke vlasi, provlači svoje prste kroz metalne žice gitare. „Pogledaj ih! Briga ih je za mene i moju muziku. Oni me samo iskorišćavaju“ - malodušnom mu se javljaju ovakve misli. Poseže za flašom, pije. Alkohol lagano nedri njegova osećanja i pročišćava ih do rečima formulisanih ideja. „Neću više ovako! Dosta je bilo! Ili ću prestati da sviram, ili ću svirati samo zbog muzike i moje ljubavi prema njoj“.

U tom trenutku, mladi gitarista, doživljava katarzu i u duši mu se rađa prezir prema komercijalnoj muzici. Slabići u toj tački dignu ruke i pokidaju žice. Oni jaki i odabrani tiho nastavljaju da krckaju svoju navaku, znajući da put do majstorstva vodi preko bluz skale.

Reč kojom ukazujemo sagovorniku da nismo željni da pričamo o toj temi

De nemoj me zajebavati!

Reklo bi se - ništa lakše. Gomila glumaca koja vuče za rukav radi epizodne uloge, buljuci ribetina sa Akademije koje ginu da se skinu, statisti koji rade za sendvič, scenarista koji nudi scenario za DŽ... Svi bi oni htjeli da se upoznaju sa raskošem tvog (ne)talenta čuveni Režiseru! Znaju oni da tvoje snimanje reklama i vođenje trač-emisija služe samo kako bi inspirisali genija u tebi.

Ipak... Film je produkcijski i lokacijski veoma zahtjevan, treba podmititi kritiku, pa specijalni efekti - suma sumarum tristo milja jevreja.

Gdje naći toliki novac? Ministarstvo će dati trećinu, jer znaš čovjeka koji poznaje čovjeka. Za ostatak ćeš se obratiti tim divnim ljudima iz NVO sektora.

Епитет животињског разврата. Негатив холивудске романтике и нежности.

Prva erekcija, prva ljubav, trenutak kada prerastaš vrtić i postaješ đak prvak, trenutak kada uviđaš sav estetski i politički značaj ženskih grudi. Te grudi moj omogućiše blisku saradnju sa Nindža Kornjačama, te mi nikad nije bilo jasno šta im je davala zauzvrat. Žuti kombinezon usko pripijen uz telo, čuveni trk kroz kanalizaciju kada njene bujne grudi lete s leve na desnu stranu, njen predivni glas, glas koji mi je urezao heteroseksualizam u glavu i večno me opredelio.

Stil hodanja unazad ka ogradi dok te merka komšijin rotvajler od pedes' kila i gleda za koji guz da te dohvati.

Svi oni koji su nekada igrali pen’n’paper verziju D’n’Da upoznati su sa izvjesnim nepisanim pravilima balkanskog izdanja ove igre.
Ova pravila mahom se odnose na uloge određenih osoba u igri u odnosu na njihov položaj u društvu koje igra.
Kako se igra obično igra u krugu porodice sa par ortaka, uloge su obično zacmentirane, tako da ako jednom budete DM, vrlo je moguće da to zauvijek i ostanete. Ako vas to već smara, onda jebi ga, ostaje vam samo da ih crnjačite kroz igru i pravite glupe kampanje u nadi da će vas smijeniti.

Otac – Vodi glavnu riječ pri izboru DM-a i najveći dio igre zavisi od njega i njegove sposobnosti rolplejovanja. Ako proglasi samog sebe za DM-a, ima pravo da prekine svoj mandat kada god to želi. Takođe, bez obzira na to da li je DM ili igrač on uvijek mijenja pravila kako njemu odgovara, pa ne treba da vas čudi ako igra sa lawful good assassinom i pritom još fura warhammer i plate armor. Ako ima više sinova u igri, obično popušta najmlađem.
Stariji sin – Obično se najviše pridržava pravila i predstavlja suštu suprotnost svom anarhistčnom ocu i prijateljima koji igraju sa njima. Ako dovede svoje ortake da igraju, otac izabere ko može da igra a ko ne u zavisnosti od toga koliko se dobro prilagođavaju njegovim pravilima. Ako matori neće da bude DM, tu “čast” naslijeđuje stariji od njegovih sinova.
Mlađi sin – Jedini lik koji ne mora biti pijan da bi mu otac dozvolio da modifikuje pravila po svojoj volji. Ako otac tenkuje sa lawful good assassinom, ovaj ga može pratiti sa chaotic evil paladinom.
Ortaci – Ćale ih voli dok kapiraju da postoji samo jedno pravilo: “Nema pravila!”

Manifestacija gde je testosteron tako gust da se seče nožem...i od njega pravi sendvič koji je zajeban i ima ukus olova i časti predaka. Ponizi onog sa slabijim genima, isprsi se, zadivi što veći broj ženki, pošalji gene u budućnost. Ogranizovanje Mačo-festa? Samo se osvrnite oko sebe. On traje već...pa zavisi da li verujete Darvinu ili Jevanđeljima.

Bosansko-hercegovački naziv za Republiku Srpsku.

Gej. Ukoliko ste onako građanin sveta pa volite taj izraz.
Peder. Ukoliko ste ponosni stanovnik brdovitog Balkana.
Lik koji voli da se spava u guzu na jeziku onih prvih.
Lik koji voli da se šuri u plinaru na jeziku ovih drugih.
Kako god da okreneš isto ti se 'vata.
Izraz je počeo da se koristi najviše posle filma Gospodar Prstenova, posle kog se i omasovio žanr epske fantastike i mase su prvi put videle kako izgledaju vilenjaci.
Plavi, nežne kože, flafičasti, feminizirani, baršunasti, gipki, ženskasti i koliko god da u nekoj sceni filma vilenjak surovo ubija horde neprijatelja, opet nekako sve to deluje pederski ili ako hoćete, gej i stvarno deluje kao fantastika.
Uvek kada se pojavi vilenjak u sceni nekako ga je lakše zamisliti kako vozi rolere nego kako tamani horde neprijatelja, a kada bi se dva muška vilenjaka poljubila, delovalo bi kao lezbo film.
Baš gej rasa.

Onaj koji odvaja masno s' prasetine.

Zakleti neprijatelj svakog budiste u pokušaju meditacije.

Задаламити некога надланицом, онако васпитно. Одсечним потезом који полази са дланом наслоњеним на срце а наставља се оштрим потезом из рамена који нежно, родитељски спаја надланицу и образ индијанца.

Освежавајуће делује на свест и побољшава перцепцију стварности јединке која прими овакав дар од срца.

Devojka koja se predstavlja kao Nada, a u stvari to nije.

Preduslov za najbolesnije situacije "ili-ili", one za koje "Da ti neko ponudi milion dolara" jednostavno nije dovoljno.

Naš predak. Srbin. Pričam ti o našim pretku Srbinu, kojeg imamo priliku videti na starim slikama iz porodičnih albuma, na crno-belim fotografijama iz dokumentaraca o Soluncima i na starim spomenicima narodnim oslobodiocima.

Umesto RedTube-a, erotika u kojoj je uživao bilo je pogled na iskvarcovane noge jedre i rumene seljančice na kopanju, koju bi umesto na zadnje sedište Golfa, sobaljivao u senjak, ponekad i u polegli kukuruz.... Njemu nisu bili potrebni Žilet balsami niti Nivea kremice za sprečavanje iritacije kože, on se brijao britvom i dezinfikovao domaćom prepečenicom, umesto desetina kremica, losiona pre i posle tuširanja, sa kojekakvim koenzimima i čudesima, on se umivao i kupao sapunom, i karao više nego bilo koji fenserština. Umesto teretane, lat mašina i Telešop elektičnih stimulatora, mišice je razvijao cepanjem bukovine i hrastovine i celodnevnim košenjem u polju, umesto proteina i steroida, izvor snage su mu bile domaća slanina, kiselo mleko i pokoja glavica belog luka. Nije brojao kalorije, jeo je dobro, pio i pušio, ali vrlo često, ukoliko nije poginuo u nekom od brojnih ratova, je doživljavao jako duboku starost. Nije pio Bejlis ni neke koktele žabarsko-fensi-zvučnih imena, nego rujno vino i domaću rakiju šljivovicu. Iako možda je imao po par razreda osnovne škole ili nijedan, naš predak Srbin je većinom bio jako mudar i inteligentan čovek, često višestruko talentovan: znao tajne kovačkog zanata, bio sam veterinar svojoj stoki, agronom svojoj zemlji, ekonom svojoj porodici...

Umesto zajebanih tetovaža tigrova i zmajeva, njegove grudi i mišice su neretko bile oslikane ožiljcima kušuma iz Prvog Svetskog rata, ili jatagana iz jednog od ustanaka, koje su stajale kao opomena njegovoj hrabrosti i junaštvu. On se nije borio kao krvolok, on se borio da zašiti svoju domovinu, svoje ognjište, svoju ženu i sitnu decu. To je Srbin o čijem su junaštvo generacije Nemaca sa strahopoštovanjem besedile svojoj deci, to je Srbin vitez koji kad se borio sa Despotom Stefanom Lazarevićem je sa jedne strane ulio strah mongolskim ratnicima, o čemu svedoče pisana predanja, a sa druge pridobio njihovo poštovanje kao ratnik od karaktera i vojničke etike.

To je protip pravog muškarca koga je silna propaganda uvek nastojala da unizi i da mu umanji istorijsku i ljudsku važnost, ali koji još nije zaboravljen od onih koji znaju, i koga osim legende i predanja, opisuju i čvrsti istorijski dokazi.

Na posletku, pričam ti o Srbinu, čije je potomke svet sa neverom posmatrao kako stoje hrabro na mostovima u vreme NATO bombardovanja 1999-godine, i ne samo da stoje, nego i pevaju.

Vrsta ljubavne šeme između ziceraša i korporativne devojčice, konglomerat dvoje ljudi isključivo pozersko-materijalnog karaktera. Furanje na finjaka koje podrazumeva rutinske ture po muzejima i duge šetnje pored reka, čitanje ruskih klasika na popodnevnim piknicima i uljudan, kurtoazno odmeren osmeh u svim prilikama. Veza gde je spontanost zamrla na uštrb pregoleme učtivosti, intima znojavih tela u klinču strasti zamenjena mirisom taze opeglanih belih košulja, i gde umesto cigarete Ronhila posle žešćeg seksa dolazi šolja Earl Grej čaja sa čajnim kolutićima uz podignutu levu obrvu preko monokla i propratnu diskusiju o zaprepašćujuće neglektivnim fluktuacijama berzanske vrednosti Švajcarske poštanske štedionice. Interesna zajednica gde mera ljubavi staje u Eksel tabelu bankovnog izveštaja na kraju meseca, dok oni sami odišu memljivošću stare odeće iz penzionerskog ormara.