07:00, Кварт, недеља.
Из средњег пролаза зграде број 8, полако се помера нека сенка. Комшија Пера, већ 15 година, први долази на већ добро познату клупу. Испод леве мишке носи смотуљак гумене табле за шах, у шаци зелену торбицу са фигурама, а у десној флашицу домаће љуте, да се нађе, чисто за циркулацију и да разбистри мисли. Недуго затим, корак по корак, прикључују му се Бркати Мита и Брзи, некадашњи првак у брзопотезним партијама.

09:05
Кварт се полако буди, нова млада комшиница, што јој баба Нена издаје собу, улази у радњицу. "Даћете ми хлеб, млеко и један Малборо слимс", рече она. Зачу се вика. Пера изнервиран још једним губитком, изгубио је гајбу пива. "Опет вараш! Нећу више да играм са тобом! Дај ми вамо ракију! Бемти шах и кад играм с тобом!"

11:30
Идилично преподне прекиде вика. "Миланееее, силази на фуцу!". Девојчице поред се нешто смешкају и дошаптавају, гледају у дечаке који постављају камење за голове, а затим настављају да прескачу ластиш. Силази Милан и доноси лопту што му је послала тетка из Немачке. "Пазите да не оде на бетон да се не изгули, ова је само за траву", говорио је то сваки пут. Чује се лупање са првог спрата, изгледа нека домаћица лупа шницле.

13:25
Једно по једно, екипа из кварта, разиђе се. Време је ручку. Неки од дечака нису хтели кући па су маме морале варјачом да интервенишу.

14:00
Мук, време одмора. Кућни ред се мора поштовати. Старији одмарају а млађи једва чекају 5, или макар пола 5 да излете напоље и да почне граја.

16:25
Баба Нена, чека на прозору да види да ли ће неко да прекрши кућни ред и наруши мир да би га могла прекорити онако подбочена између гладиола. Само јој је глава вирила. Волела је и ноћу да уходи парове и касније да трачари ко се с киме спанђао и чија је ћерка кришом обукла ону минијатурну сукњу. Срамота!

16:45
Удруженим снагама, девојчице и дечаци, играјући жмурке с лоптом, нагло су повећали ниво буке. Стојећи сви око лопте, скочише у назад викнући "НИСАМ!".

19:00
Марко и Деки, излазе из теретане у атомском, мргодно гледају клинце који им се склањају с пута. Они су ипак старији!

20:40
Смена генерација. На најмрачнију клупицу сели су Марко и Деки, чекају Шонета са пивом. "Ма дај, данас сам дефинитивно урадио више згибова него ти! Види што је искочио.", рече показујући бицепс.

22:53
Блеја већ у току, пристижу Весна и Марина и за дивно чудо, повеле су ону нову комшиницу. Деки се смешка. "Може пиво?", упита он. "Наравно", одговори она пружајући руку ка флаши.

00:14
"Хајде идемо у пролаз да нас не види ова твоја снајпер бакута", рече Деки док је држао за руку. Иза оних гладиола, Нена је овај пут само сенке видела. Чекала је још пола сата, а онда је бесно отишла на спавање.

13:05, петак, торта зграда ван кварта.
Пролазим поред комшије. "Добар дан!", рекох. Он ме само мргодно погледа, окрене главу и прође. "И ја теби маму!", помислих настављајући својим путем.

ОФТАЛМОЛОГ
Која год слова да покаже увек прочиташ назив неке намирнице која се користи у свакодневном животу.
-Ајде, читајте редом, одозго ка доле.
-Х...л...е...б
-Даље.
-Ч...а...ј...н...а
-И бре господине! Па имате толико гладне очи да Вам једино може помоћи кувано сочиво.

НЕУРОПСИХИЈАТАР
Чим седнеш узме чекић и звекне те у колено. Наравно, ниси ни трепнуо. Само се чује зачуђени звук његовог гумењака како одзвања просторијом.
-Молим Вас, да ли можете да заврнете ногавицу?
-Наравно да могу.
-Па човече побогу не могу да верујем да носите штитнике за вожњу ролерима?!
-Јебига, навика.
-Нема везе. Ајде сад ћу да Вас завртим лево-десно а Ви зажмурите и ухватите једном руком нос а другом колено.
(Виииииииијууууууууу)
-Је л' могу да отворим очи?
-Јууууууу. (левом руком држиш медицинску сестру за сису а десном свој сопствени курац)

ПСИХОЛОГ
Ма он је чудо. Фамилије ми...
-Зашто смо овде?
-Па ја да бих добио печат, а Ви да бисте ми узели паре.
-Опишите ми Едипа?
-Јак на тату, слаб на маму.
-Да ли сте вођа неке криминалне банде?
-Да јесам не бих ја возио већ би ми дали службени ауто.

ЛЕКАР ОПШТЕ ПРАКСЕ
Затекнеш све докторе који су те претходно прегледали.
- Господине, била сам принуђена да сазовем овај конзилијум због Вашег случаја. Па мајка му стара, докле више? Оставили сте толиkо пара овде, да сте могли целог живота да се возите таксијем. Руке Вам се тресу, не видите ни на даљину, ни на близину, већ некако на средину и нисте у стању да запамтите два саобраћајна знака. ВИ СТЕ ХОДАЈУЋА ОПАСНОСТ, А ХОЋЕТЕ ЈОШ И ТОЧКОВЕ ДА ВАМ УГРАДИМО?

Ala me prestigla na putu jedna bembara, jedva sam je video!

Радивоје је мрмљао нешто себи у браду. Никад није добро кад треба да дође у град, ни овога пута није изузетак. Несносна врућина му није причињавала задовољство. Оштра, седа коса је била мокра од зноја, на крајевима који стрчаху испод шајкаче. На путу од општине до аутобуске угледа малу продавницу и реши да отресе једно ладно зидарско. Увек је узимао јагодинско, јер га је чича са слике подсећао на деду. Пребра по чакширама и нађе две згужване стодинарке. Плати једном од њих за пиво, па седе на оближњу, пуким чудом, функционалну клупу у хладовини. Скиде шајку и тежачким, од рада испуцалим дланом, обриса чело, прекрсти се, просу мало из флаше, те натегну добар гутљај. Док је подригивао, крајичком ока спази клинца како излази из зграде преко пута. Мали је износио ђубре. У провидној кеси, старцу западе за око више од пола векне хлеба. Очи му заискрише.
Зар хлеб наш насушни?
Сети се како је јесенас зајмио паре за нафту да пооре, таман кад узе гориво, паде киша, па је чекао да ''цедне'', онда је три дана извлачио стајско ђубриво, договарао се са агрономом дал' да прихрани ''Каном'' или ''Урејом'', па је дрљачио, па је каснило семе у пољопривредној апотеци, сејао, повлачио, па прашачио, дотрајала задња гума на трактору. Зимус паде голем снег праћен јаким мразом, мислио је: 'измрзе све', ал' јок, удари велика киша око Васкрса, поплави, ал' опет би добро, онда наиђоше жеге, па се баба и он молише Богу и Светом Илији да их град заобиђе, па је јурио премије за млеко да има чиме комбај' да плати, па га је комбајнер завлачио две недеље док је овр'о, а принос бе'а танак, па док је отер'о жито у амбар и истоварио да се просуши, одвез'о у задругу да га да по неипслативој откупној цени... Данас је платио порез да му извршитељи не би запленили трактор. Јер шта је он без трактора? Од свега му је остала још једна згужвана стодинарка за локал до куће. И дуг од 400 евра. Утрошено време и рад се не рачунају. О живцима да не говоримо. Уз курац му мука.
После баченог смећа, клинац прође поред Радивоја гледајући га са подозрењем. Минут касније изађе из продавнице носећи свежу векну хлеба по цени од 44 динара. Радивоје помисли да малом опсује и тетку и бабу, али се уздржа. Само добаци:
- Синко, гре'ота је 'леба бацати.
Мали га није ни регистровао, а и да јесте, не би растумачио. Јер нема ко да му каже и објасни. Деда му се давно доселио у град и пљунуо на сеоски живот, а ћале му је већ градска фаца, рокер. Он само зна да је хлеб 44 динара. Свакако је дечко журио да се логује на ЦС сервер, чека га буљук другара из разреда да поврате Косово...
Тако то уређене државе раде. Леба и игара.
''Оче наш...''

-Svi mi, dečaci iz vrtića, smo bili zaljubljeni u nju. Uvek je imala najlepšu haljinicu, kosu vezanu roze gumicom i roze patofne. Nudio sam joj pogačicu sa čvarcima, ali ona je jela samo jabuku. Rekla je da je to dobro za lepotu.
-Krenuli smo u prvi razred i iz dubine duše mrzeli Maju, škrndelja koji je sedeo sa njom. Ja sam sedeo ispred nje i stalno se okretao. Učiteljica mi je redovno jebala kevu i slala me u ćošak. Bila je za glavu viša od mene- ne učiteljica. Ona.
-Počele su da mi rastu prve dlake. Svi smo mi uzgajali farmu bubljica na licu, samo je njeno bilo savršeno, čisto... Mislio sam da je zbog voća koje je uvek jela. Nabrao sam kod komšije punu kesu zelenih jabuka i gutao ih kao ćuran. Umesto lepote, dobio sam proliv. Meni su i dalje rasle bubuljice, a njoj sise. Za nju niko nije bio dovoljno dobar, čak ni osmaci. Bila je kraljica drugarske večeri.
-Imala je 98 poena na prijemnom. Upisala je neku zajebanu školu za koju nisam ni znao da postoji. Imala je krupne oči, kao krava. Iz mesta je mogla da jebe kevu onim starogrčkim boginjama, ali nije htela. Bila je svesna svoje moći. Svojim kravljim očima i dugim trepavicama je pomerala planine i šamarala sve nas- smrtnike.
-Probala je Bejlis, belo vino i Somerzbi. Svidelo joj se. Na red je došla Karelija Slims i Eve. Količina hormona u njenoj krvi je počela da se meri litrima. Borila se protiv prirode jer je ona tatina princeza koja ne želi ništa pre braka.
-Četvrta godina srednje škole. Roze boja je sa svezaka prešla na tange a njeno detinjstvo ostalo na ponosu konobara koji je pijanu izveo iz diskoteke da povraća. Postala je žena.
''Moraću da nadoknadim sve što sam propustila. Ovo nije loše''. Ma loše kurac! Znaju Bog i evolucija šta je dobro. Gledao sam sve to iz prikrajka. Na njenom, od jabuka čistom, licu, pojavile su se mrlje. Crne mrlje. Kao od mastila. Nije bila lepa. Bar ne meni. Kažu, na sred časa je otrčala u wc da povraća, kao što sam ja onomad trčao da spasim noge od besa razularenog dupeta isprovociranog zelenim jabukama. Ja trč'o zbog jabuka, a ona zbog kurca. Kako to može da bude isto? Već do 8. marta je imala stomak kao Mića ložač. Otac je ispisao iz te zajebane škole za koju nisam ni znao da postoji. Udala se. Niko od nas, njenih starih drugova, nije bio na svadbi. Dobila je sina i 20 kila viška. Umesto da vežba aerobik, vežbala je mešenje kiselog testa za pogaču i pranje sudova na dužni metar. Život- tvorova jazbina. Zanimanje- domaćica. San- kupovina veš mašine.
EVO TI GA SAD, JEBALE TE JABUKE!