Hleb naš nasušni
Основа сваког српског оброка. Сув леба. Полубели. Шупљикав. Лебац ражени. Погача. Црни. Лепиња. Врућ. Намазан. Сомун. Векна. Од јуче. Препечен. За попару. Буђав. Свињама.
За леба данас мора да има, а за слеба ћемо се већ снаћи.
Радивоје је мрмљао нешто себи у браду. Никад није добро кад треба да дође у град, ни овога пута није изузетак. Несносна врућина му није причињавала задовољство. Оштра, седа коса је била мокра од зноја, на крајевима који стрчаху испод шајкаче. На путу од општине до аутобуске угледа малу продавницу и реши да отресе једно ладно зидарско. Увек је узимао јагодинско, јер га је чича са слике подсећао на деду. Пребра по чакширама и нађе две згужване стодинарке. Плати једном од њих за пиво, па седе на оближњу, пуким чудом, функционалну клупу у хладовини. Скиде шајку и тежачким, од рада испуцалим дланом, обриса чело, прекрсти се, просу мало из флаше, те натегну добар гутљај. Док је подригивао, крајичком ока спази клинца како излази из зграде преко пута. Мали је износио ђубре. У провидној кеси, старцу западе за око више од пола векне хлеба. Очи му заискрише.
Зар хлеб наш насушни?
Сети се како је јесенас зајмио паре за нафту да пооре, таман кад узе гориво, паде киша, па је чекао да ''цедне'', онда је три дана извлачио стајско ђубриво, договарао се са агрономом дал' да прихрани ''Каном'' или ''Урејом'', па је дрљачио, па је каснило семе у пољопривредној апотеци, сејао, повлачио, па прашачио, дотрајала задња гума на трактору. Зимус паде голем снег праћен јаким мразом, мислио је: 'измрзе све', ал' јок, удари велика киша око Васкрса, поплави, ал' опет би добро, онда наиђоше жеге, па се баба и он молише Богу и Светом Илији да их град заобиђе, па је јурио премије за млеко да има чиме комбај' да плати, па га је комбајнер завлачио две недеље док је овр'о, а принос бе'а танак, па док је отер'о жито у амбар и истоварио да се просуши, одвез'о у задругу да га да по неипслативој откупној цени... Данас је платио порез да му извршитељи не би запленили трактор. Јер шта је он без трактора? Од свега му је остала још једна згужвана стодинарка за локал до куће. И дуг од 400 евра. Утрошено време и рад се не рачунају. О живцима да не говоримо. Уз курац му мука.
После баченог смећа, клинац прође поред Радивоја гледајући га са подозрењем. Минут касније изађе из продавнице носећи свежу векну хлеба по цени од 44 динара. Радивоје помисли да малом опсује и тетку и бабу, али се уздржа. Само добаци:
- Синко, гре'ота је 'леба бацати.
Мали га није ни регистровао, а и да јесте, не би растумачио. Јер нема ко да му каже и објасни. Деда му се давно доселио у град и пљунуо на сеоски живот, а ћале му је већ градска фаца, рокер. Он само зна да је хлеб 44 динара. Свакако је дечко журио да се логује на ЦС сервер, чека га буљук другара из разреда да поврате Косово...
Тако то уређене државе раде. Леба и игара.
''Оче наш...''
Komentari

Brutalno dobro!
Ima u mojoj zgradi, na mom spratu, nekoliko njih koji bacaju 'leb svakodnevno. To znam, jer "gospodi" je napor da uveče bace đubre u kontejner, pa kese sa istim ostave ispred vrata. Stanari jednog stana su jednom izbacili toliko hleba, da mi se činilo da, kada bi se ostaci spojili, dobile barem 4 vekne. Čoveče, sa toliko hleba možeš da napraviš gomilu prženica, dosta popare ili barem hleb-pice.
Odlična. Ovaj deo primera naročito ubija:
Мали га није ни регистровао, а и да јесте, не би растумачио. Јер нема ко да му каже и објасни. Деда му се давно доселио у град и пљунуо на сеоски живот, а ћале му је већ градска фаца, рокер. Он само зна да је хлеб 44 динара. Свакако је дечко журио да се логује на ЦС сервер, чека га буљук другара из разреда да поврате Косово...
Тако то уређене државе раде. Леба и игара.
''Оче наш...''
Eve + i od mene. Sad ćete reći da sam pokondirena tikva, al' valja žrtvovati (ponekad) pola vekne leba zarad višeg cilja.
Bila jednom porodica Lebatić i kao i svaka druga srpska porodica, osnova svakog obedovanja bejaše im beli hlebac. Brojaše oni tri člana porodice i četvrti, počasni član - vekna leba svakog dana. Davno bijaše to kad se matori Raćun razbole, ne pojede ni mrvicu leba i tako dođe sumrak, a leb nedojeden. Ujutru Raćun htede da se iskupi, jer kaki je on to Srbin kad ne moš da je'e leba uz supu. Poj'e on onog starog hleba, kad kurčina, donosi njegova kćera iz lebare još jednu veknu. E, jerbo ne može on, nije junak tol'ki, pojesti celu veknu za dan i tako ostade opet po vekne za sutra. Gre'ota leb bacati, to svako zna pa i Raćun. Poj'e on opet pola bajata hleba, kad eto opet njegove ćere iz pecivare nosi "kilo" leba. I tako je po
Dobar ovaj Mile...Ako treba da izvučem religiozno-etičku pouku iz ovoga, ne izvlačim je baš. Bajat hleb je za bacanje prilično, ali deluje kao da je autor imao šta da kaže, a i nije mu prvi put.
Ispade od Mila sasvim dobro pojačanje.
Sad bi bilo dobro strateški puniti naslovnu definicijama za mase neko vreme, ali opet ne nekim demotivacionim bljuvotinama, već ovim recimo jer malo vuče na pravoslavlje tradiciju i to što vole posterdžije i aforističnim definicijama poput one "boca s kiseonikom" ili, recimo, Kolfildove definicije "arheolog", pa da tim tretmanom vratimo posete na staro, kako bi nam istom brzinom stizala i pojačanja što se tiče pisanja.
Takođe, trebalo bi da napišem nešto i ja, nema smisla.
Malo sam se raspričao, ali nov potencijal otvara mogućnost za vraćanje rejtinga i tako.
Одрастао сам на селу иако сам рођен (а и сада живим) у граду. Стицајем околности сам се школовао а и живео у Русији, Турској и другде где сам увидео сав бесмисао упорног "сваштарења и житарења" које се код нас практикује због недостатка стратегије и плана. Сељаци треба да гаје оно што најбоље успева и оно што је најуносније да би после жетве имали вишак а не дуг. Разумем и шта си хтео да кажеш а и начин како си изнео подржавам, само ми је криво да код нас и даље размишљају као из каменог доба...

Odlična ti je ova, Mile, a evo još malo na zadatu temu...
http://vukajlija.com/beli-leba- b
Bravo Mile. Jes ti negde iz zapadne Srbije, reko bi po nekim izrazima?

Svaka čast! Inače, podseti me na ovo.
- l
neverovatno!!
- js
Svaka cast majstore, otkinuo si!!! Em je stil pisanja sjajan em je tematika odlicna! Bravo!!!

To je to Mile.
Dok se ne ostane bez hleba ne cenis ga.ps
Hleb Vam draga gospodo ispadne,pa ste ljuti na istog jer nece da se podigne sam,koliko to putqa gledah.
A cigareta ad ispadne,kukate i psujete i ljeb i Boga pa onako usranu dizu i cuclaju . . . .
Strasne stvari ljudi rade...jos je neko pomenu da hleb poljubi i ostavi ga u drugoj kesi.....NE,nije nekako glupo,to je to.Tako treba.
Jer ga nisis bacio vec dao ,na takav nacin,nekom ko nema za isti.- K
Ojebo si, bre! + i *
- K
Ljudi plaćaju da bi pročitali ovako nešto. Dao si nam bisere nesebično. Hvala ti.

Да се поновим, дефка је одлична, али ме нервира тај фетишизам према 'лебу. Нит га посебно волим, нит без њега не могу, шта више, избегавам га максимално, једино је у Русији некакав хлаб без квасца црн и тврд а мирисан као душа који сам јео оно што бих поново пробао. Ево и мог претходног коментара да не испаднем намћор. Иначе село волим и боравим тамо колико год ми посао дозвољава.

Одрастао сам на селу иако сам рођен (а и сада живим) у граду. Стицајем околности сам се школовао а и живео у Русији, Турској и другде где сам увидео сав бесмисао упорног "сваштарења и житарења" које се код нас практикује због недостатка стратегије и плана. Сељаци треба да гаје оно што најбоље успева и оно што је најуносније да би после жетве имали вишак а не дуг. Разумем и шта си хтео да кажеш а и начин како си изнео подржавам, само ми је криво да код нас и даље размишљају као из каменог доба...
