Stepen jebozovnosti kojom određena ženska osoba zrači.
- Ne razumem šta se svi lože na ovu Enu Popov. Ništa posebno...
- Sine, pa ja kad bih se zavukao među one guzičetine morali bi vojsku i narodnu miliciju da zovu da me skidaju sa nje. Izvlačili bi me ko onaj mač iz kamena, njih trijes! Na kraju bi morali bobingera da mi poprskaju sredstvom za odvijanje korodiranih metalnih delova pa da popustim.
1. strofa:
Ja sam matori jebač u najboljim godinama, menjam žene k'o gaće, sva memorija na mobilnom mi ode na imenik (Ema, Ena, Ela...), prošao sam mnogo toga u životu i iskustva mi ne fali.
2. strofa:
a) Ti si jedva punoletna (barely legal :-P ) i od svih na svetu si se zakačila baš za mene zato što sam nenormalno dobar matori iskusni jebač, a meni neprijatnooooooooo... Ali i u dete mož se mete...
b) Ti si žena starija - u najboljim godinama, a i ja sam stara kuka, znamo se ti i ja odavno, ali ti si sada udata i imaš decu od kojih jedno nosi moje ime da te podseća kad sam te pratio na (upisati prevozno sredstvo) za (upisati mesto)...
Refren:
Ja sam matori iskusni jebač sa setom u duši, generacija mi se malo osušila, ali u mene ne treba da sumnjaš nego svrati da slušamo ploče, širi noge da čiča zaore, pa da vidiš Kraljevića Marka...
3. strofa:
Zajebi sve, dođi čici, godine nisu bitne - videćeš iz izloženog, u naponu sam snage i volje, život je samo jedan, dođi da razmenimo iskustva i telesne tečnosti!
Naravno, Željko je daleko suptilniji, ali opet, ja nisam iskusna matora gidža i ne čupam obrve...
Fiziološki vid protesta prema problemima današnjice.
-Pišam vam se na reformu!
-Pišam vam se na taktiku!
-Pišam ti se na glavu (šta još neću raditi za sto evra, a maštala sam da ću postati balerina...)!
Svakako enigma za savremenog fizičara, prosečnog mislioca, čak i za neobrazovanog mudrog čoveka, jer razgovor koji se odvija na frizerskoj stolici je zagarantovani deja-vu, iz razloga što redosled razmene rečenica iz posete u posetu ima tendenciju da bude gotovo identičan. Naravno sa ovim fenomenom će biti upoznate samo one osobe koje svoje poverenje pružaju pričljivim bricama. Čak je i sam Stiven Hoking počeo sa ritualom, novo šišanje - nov frizer, jer nije mogao dati validno objašnjenje.
2009, frizerski salon ''Hemfri Bogart''.
-O, 'de si ti mali, je l' beše dvojka sa strane?
-Aha.
-Gore kako ja procenim je l'?
-Aha.
-Jebeš li nešto?
-Ne.
-Šta ti radi ćale, je l' prodao ona kola?
-Ništa, nije još njih vozi.
-Pa, sad će tebi da ih da, koliko ono imaš godina?
-20.
-A, pa ti si pravi jebivetar.
.........................................
2010, frizerski salon ''Hemfri Bogart''.
-O, 'de si ti mali, je l' beše dvojka sa strane?
-Da.
-Gore kako ja procenim je l'?
-Može.
-Jebeš li nešto?
-Ništa.
-Šta ti radi ćale, je l' prodao ona kola?
-Ništa, nije još njih vozi.
-Pa, sad će tebi da ih da, koliko ono imaš godina?
-21.
-A, pa ti si pravi delija.
.......................................
2011, frizerski salon ''Hemfri Bogart''.
-O, 'de si ti mali, je l' beše dvojka sa strane?
-Nego.
-Gore kako ja procenim je l'?
-Hm, a, možda malo...hm, ma hajd kako ti kažeš.
-Jebeš li nešto?
-Jok.
-Šta ti radi ćale, je l' prodao ona kola?
-Ništa, nije još njih vozi.
-Pa, sad će tebi da ih da, koliko ono imaš godina?
-22.
-A, pa ti si pravi gilipter.
...........................................
2012, frizerski salon ''Mistik Renome'' (ime promenjeno usled modernizacije lokala)
-O, 'de si ti mali, je l' beše dvojka sa strane?
-Nego.
-Gore kako ja procenim je l'?
-Hajd', kako ti kažeš.
-Jebeš li nešto?
-Kako kad.
-Šta ti radi ćale, je l' prodao ona kola?
-Ništa, nije još njih vozi.
-Pa, sad će tebi da ih da, koliko ono imaš godina.
-23.
-U, jebote, kako vreme prolazi, stvari se menjaju, ti svake godine, godinu dana stariji...
Uvođenje u svijet odraslih. U mom selu, muškarac si tek kad nešto prikolješ, a s obzirom na kultni status krmadi u našem narodu izbor je jednostavan. U Americi npr. ponosni otac svom sinu plati kurvu kad vrši inicijaciju u svijet odraslih. Jebi ga, kod nas su teška vremena, pa ako platiš da jebeš, nećeš da jedeš, a ti vidi jel' ti milije da ga umačeš koliko god, ili da cijelu zimu tvoji bližnji ršću čvarke i tove se slaninom.
Došao sam iz grada oko pola 6 ujutro, pomalo i pod saugom, tiho, i da nisam srušio fiksni telefon, gotovo nečujno sam se ušunjao u svoju sobu. Svukao lagano odjeću i taman kad sam se , onako, u gaćama spremio da uskočim u krevet, iza leđa sam čuo riječi: „Dobro je da si ustao na vrijeme, voda vri idemo klati, 'ajde!“
Okrenuo sam se, i vidio sjenku kako drži sablju dimiskiju, a grč na mom licu govorio je: „Nemoj mene matere ti!“. Malo sam razabrao u polumraku i prepozao ćaću koji je opet prepoznao da sam ja pijan k'o letva: „A jebem ti sunce alkoholičarsko, pa jesi makar danas mogao trijezan doći, polazi ako ne želiš da tebe vješam na čengele. MRŠ!“
Krmak je bio neobično jak. Čak je i moj otac, prirodno jak čovjek, morao nekoliko puta da ga ošine dok napokon nije ukrstio očima i pao. Dao mi je nož u ruke i znak očima, te uhvatio krmka za zadnje noge. Znao sam šta mi valja činiti, samo objektivna situacija mi nije išla na ruku. Svinja me bacala na sve strane kad sam počeo da je koljem, ko da sam na rodeu...
-„A JEBEM TI NED'LJU NE KOLJEŠ POLARNOG MEĐEDA, DAJ NOŽ I 'VATAJ ZA ZADNJE NOGE!“
Nažalost ni ova kombinacija nije urodila plodom pa je stari zab'o kolac i za njega sapeo zadnje noge krmka i tek tada ga likvidirao.
Svalili smo ga u korito i počeli da ga šurimo. Ćutke. Razočarani mojom brukom. Vidjevši mene kako se prenemažem dok šurim svinju stari je rezignirano konstatovao: „E moj sine, krmak je i sad življi od tebe. Ma , tačno mi dođe da sad i tebe ošurim sa njim.“ Podigli smo ga na čengele, što je malo odobrovoljilo ćaću kad je vidio veličinu krmka pa je zadovoljno, spenkujući ga po butkicama, izjavio: “ Vide ga sine, k'o Nađa Komaneči!“.
Zapao me je nezahvalan zadatak da izvadim drob. Sunce ti jebem pa u njemu je bilo više govana nego u kompletnom nevladinom sektoru. Kilometar crijeva. Dok sam slušao didovo pripovjedanje kako su oni kao klinci naduvavali mijur pa se loptali, malo sam nožem prokin'o drob. Na skali od 1 do 10, smrdilo je kao Bebi Dol. Sanirao sam to nekako i saprao izmet.
Poslije toga nije bilo više delikatnih poslova, čvarci, ladetina... Dodouše malo je bilo rizično sa čvarcima jer sam bio pijan pa je mati oblijetala oko mene bojeci se da se ne skram u kazan.
Eto sad sam propustio priliku ali već iduće sedmice mi je popravni, kod rođaka koljemo. Valjda ću učiniti ćaću ponosnim.
Fraza, u koju treba verovati koliko i u deda mraza.
"Marija Ivanović" je ustala jutros. Sela je u svoj automobil koji su izmislili i napravili muškarci iz metala koji su izlili muškarci od rude koju su iskopali muškarci. Nalila je benzin iz nafte koju su dobili i preradili muškarci i odvezla se putem koji su asfaltirali muškarci. Ušla je u zgradu koju su sagradili muškarci od betona koji su zalili muškarci i cigli koju su sazidali muškarci i greje kotlom koji su napravili muškarci pomoću goriva koje su opet preradili muškarci, popela se liftom koji su montirali muškarci. Upalila je svetlo koje su instalirali muškarci, prelila je vrelom vodom, podgrejanom na gasu koji su dobili muškarci, kafu koju su prevezli avionom muškarci sa plantaže koju obrađuju muškarci. Sela je za kompjuter koji su izmislili muškarci, otvorila je program koji su napisali muškarci, ušla na na internet koji su stvorili muškarci i slovima azbuke koju su napisali muškarci ispisala: "Ja sam nezavisna žena, šta ce meni ti alkoholičari"?
