- Duškić, idemo do vecea, hoću da se kresnemo u avionu...
- Nemoj Jeco, visoka si za mene pa nezgodno...
- Ponesi moj neseser, on je od rosfraja, možeš stajati na njemu...
- Pa znaš da to ne volim, osećam se kao da spavam čaplju...
- Ja sam u veceu, ti ili dođi ili čekam sledećeg putnika!

- Brate, jesi gled'o novi spot one male što ima tetovažu na levoj sisi?
- Koje male? Kako se zove ta mala?
- Ma nemam pojma, nisam stigao da pročitam...
- Pa kako ide pesma, otpevaj mi barem refren...
- Koja pesma?

- Izvolite?
- Pivo, hladno ako ima, nije bitno koje...
- Otkud pivo u sedam ujutro, da nije malo rano?
- Idem iz treće, meni je već smrklo...

- Gde si ti poš'o?
- Gotovo, meni bilo lepo...
- Jebote, up'o si u mene k'o u predsoblje, nisi ni čarape skinuo, dok sam rekla ***au*** ti već gotov i ideš... da ne kasniš na autobus možda?

- Mile, bio si na moru?
- Kako znaš?
- Čuo sam da je bio neki blam, ali neće da mi pričaju, kažu da čekam tebe...
- Uf, znaš onu moju džanariku?
- Znam.
- Znaš kako ja svake godine pečem rakiju od nje?
- Znam, tečna ciroza, nema ko je ne zna...
- E, ponesem ja litar na more, zviznem sa gazdom jednu noć celu flašu, on iznese svoju lozu istog nivoa kvaliteta, meni se prikenja, daleko WC, skočim u more i obavim...
- I?
- Ovaj bacio peglu od smeha - ja dobio proliv, a ono govno se svo nagomilalo oko vrata kao braon ogrlica...
- Aaaa, zato meni kažu da te sad zovu *Mile Antigravitacija*...

- Đeljana, gotovo je, ostavljam te. Moje srce želi da jebe drugu.
- Sevojno bre, da te ne bi moj brat obesio za jajca.
--------------------------------------------------
- Alo, gde ste pošli vas trojica sa tom tašnom?
- Evo, tu u Birčaninovu, uvodimo kablovsku.
- Opa, to si ti, Zvezdane, kućo stara. Opet mi nešto muljaš?
- Ja? Ma jok, znaš da sam sada u JSO, samo u ime države delujem.
- Deder, da vidim ja šta ti je u toj torbici... Aha! Laserski daljinomer i snajperska puška. I šta ja sad da mislim, drugovi, pitam ja vas?
- Pa nije naše, našli smo.
- Je l'? A gde ste našli?
- Tu na krovu, sad baš pošli da vratimo.
- E tako već može. Vratite to lepo i da vas nisam video ovde za pola sata, treba premijer da prođe. Je l' Jasno?
- Jasno, druže inspektore, samo ostavimo sve gore i sevojno.

(---15/28. јун 1389, 10:59 по централноевропском времену---)
(лево крило српске/ десно крило османлијске војске)
Влатко Вуковић: Начи пајсад стратегију! Стрелци, ви се заштекајте овде и гађате ове ганције што надиру, а ми на коњима ћемо да ојебемо њихове коњанике, ви пешаци обилазите у полукругу, па сијеците што стигнете! ЈАСНО?!
Иван Палижна: Ћек, ћек, кај с нама, Влатко?
Влатко: С вама? Па шта знам, ви будите толики хероји па чувајте ове логоре док ми посечемо Османлије, у реду?
Иван: Јасно, пазићемо их јунаћки!
Влатко: Хехе, духовито. ДОБРО ВОЈСКО, ЈЕ Л' УПУТСТВО ЈАСНО?
Војска: ЈАСНО!
Влатко: ЈЕБАЋЕМО ИМ ШТА?!
Војска: МАЈКУ, ГОСПОДИНЕ ВОЈВОДО!
Влатко: Зашто нико никад неће сестру, никад ми неће бити јасно, контам да им кеве имају по шездес' година, фуј то, бре. НАПААААААД! Па каже: сијеци лијево, па опет лијево, па опет лијево, па дес... моша, опет лијево, па ломи, зјууу како немате појма са животом, гарави!
(централни део војске)
Штитоноша Болеслав: Извините што вас прекидам, кнеже, ал' извалите што је Влатко издоминирао Османлије на левој страни!
Лазар Хребељановић: Добро... јебем... му ...матер... што... ме... прекидаш... у.... сред... диностора... Е сад чек' да видим...ОПААА ТО ВЛАТКО МАЂИЈО, БУРЕКОМ САСРОМ ТЕ ДО ГРОБА 'РАНИЛИ!
(лево крило)
Влатко: Ја каква уштва овај Лазар, јеб'о га бурек. ФАЛА ЛАЗО, ДАБОГДА ТЕ СИРНИЦОМ ПО ТАБАНИМА МАЗАЛИ.
(централни део)
Лазар: Е сад, 'де смо оно стали...а да. Де 'ш ти мали, а? И ти? Одакле искачу више? Ви' га Турак, оди Турак, мали Турак!
(позадина централног дела- стрељачки одреди)
Лазар Мусић: Диви ово, самострел мејд ин Млетачка Република, гађа 15 стрела у минути, е!
Стефан Мусић: Ти какав си, има да себе на крају погодиш у ногу с тим, боље склањај то и гађај их јабукама, њима се бар нећеш повредити.
Лазар М: Е дувај курчину мало, пајсад. Један од један, два од два, три од три, ма такоееее, ♫ га-га-га гара, гара, гара, гариш ли се сада, к'о што си се гара-гара гарила некада ♫
Стефан: Брате, све је то лепо, ал' што их гађаш скривен иза дрвета, знао сам да си пичка камперска одувек.
Лазар М: Посисаш ми кулен педеру, водим 20:7 у односу на тебе.
Стефан: Јесте, ал' си од тих двадесет једно 19 погодио из штека, а и оног једног си случајно погодио.
Лазар М: Е, гађај ту и не сери много, уштво.
(лево крило српске војске)
Влатко: Опааа, оди 'вамо пичко нагарављенааа! Ма и ти дођи, жохару! А ну, виђу их што беже! ЕХЕЈ, КАПИЧИ-ПАШО, ДОЂИ 'ВАМО, НЕЋУ ТИ НИШТА УРАДИТ', САМО ДА ТЕ МАЛО ПОДШИШАМ, СВЕГА МИ!
Капичи-паша: Нека, нека, ошишан сам ја, само ти цепај, јеб'о ти матер своОоју!
Влатко: Је л' он то мени рече да јебем ја матер своју?
Срђа: Ма пусти га бре Влатко, то је код њих узречица!
Влатко: А ма нећемо ми тако мој колорисани брате, АЛО ЂУВЕГИЈЕ, УДРИ 'ВАМО!
(централни део)
Лазар: Ма.. јебем.. ти... више... кол'ко... вас... има? АЛО БРЕ СТРЕЛЦИ, РАДИТЕ ЛИ ВИ ИШТА ТАМО У ПОЗАДИНИ?
Лазар М: РАДИМО, РАДИМО, БЕЗ БРИГЕ!
Стефан: ЛАЖЕ ПИЧКА КАМПЕРСКА!
Лазар М: Јооо, јебо сам ти матер, само кад завршимо ово!
(десно крило српске/ лево крило османлијске војске)
Вук Бранковић: (преко радио-везе) ГАЂАЈУ ЛИ ТИ ТОПОВИ ТАМО? ПРИЈЕМ!
Артиљерија: Позитивно. Пријем.
Вук: Ређај позицију 3-12-42! Пријем.
Артиљерија: 3-12-42 надлеће, пријем.
Вук: Јооо, гађате к'о змајеви. Пријем.
Артиљерија: Имате право да погађате трипут зашто нас зову Змајевска артиљерија. Пријем.
Вук: Да није можда курчина? Пријем.
Артиљерија: Што је баби мило, то јој се и снило. ШУК-НО. Пријем.
Вук: Јебаћу вас, уштве. Пријем.
(централни део)
Лазар: Јављај 'вамо у логору... оклен је сад овај колорисани искочио? Чек моменат... Е тако, дакле, јављај Милошу и оним његовима да се прави рупа, па нек пројури с оном његовом дружином до Мурата, јасно?
Штитоноша Болеслав: Јасно, одо' ја, него паз'те на оног што вам притрчава.
Лазар: Јооо, јооо, ма ћао! ШТАЕ ОВО КОЈИ КУРАЦ, ОКЛЕН ОВОЛИКО ОВИХ КОЛОРИСАНИХ?
(лево крило српске војске)
Влатко: Ало, Мутимире!
Мутимир: Да, војводо?
Влатко: Пиши писмо Твртку!
Мутимир: Значи оно класика, "Драги и поштовани краљу, пониз..."
Влатко: Ма какви, само "Влатко О-ЈЕ-БО" и здррааво.
Мутимир: Значи, "Драги и поштовани краљу, Влатко..."
Влатко: Не дужи, значи само "Влатко О-ЈЕ-БО" и здррраво.
(логор српске војске)
Штитоноша Болеслав: АЛО МИЛОШЕЕЕ, ОЈ МИЛОШЕЕЕ!!
Милош Обилић: Јеб'о те Милош.... ОЈ РЕЦИИИИ!
Штитоноша Болеслав: Е, рек'о Лаза да имате сад пролаз кроз средину, ако пожурите!
Милош: Ми већ спремни, идемо браћо!
Остатак екипе: Идемоооо!
(централни део)
Лазар: Аман бре је л' ове Турке од земље праве, штае ово који курац? Опааа, ено га Лошми и екипа, такое маћана, тое српска коњичка школа, реко' ли ја, Болеславе, а?
Болеслав: Ма све је то у реду, ал' ено она тројица нам се приближавају...
Лазар: КАКВЕ УШТВЕ МАЈКУ ИМ ЈЕБЕМ, ИМАТЕ ЛИ ВИ КОЛОРИСАНИ ИКОГ НА ОВОМ БОЈНОМ ПОЉУ СЕМ МЕНЕ ДА НАПАДАТЕ, А?
(десно крило)
Вук: Је ли, артиљерија, који су оно што протрчавају, пријем?
Артиљерија: Лошми енд компанија, пријем.
Вук: Неће ваљда стварно да иду да убију Мурата, пријем?!
Артиљерија: Хоће заправо, пријем.
Вук: Ајој, мајко моја, какве паљевине, па да ли је ово могуће? Дај гађајте око њих, пријем!
Артиљерија: Јок, гађаћемо око Дурмитора, пријем.
Вук: Какве сте уштве, мајку вам јебем.
(позадина, стрелци)
Стефан: ОПААА, изједначење, пичко девичанска!
Лазар М: Дувај га, ние фора да гађаш док се ја рилоудујем!
Стефан: А у реду је да ти кампујеш к'о да ти је ово Кантер, а?
Лазар М: Ајао, мајко моја!
(лево крило)
Влатко: Је ли, је л' оно Лошми прође?
Ратко: Ја би' реко да јес'.
Влатко: Ти би реко', боље иди да гледаш тамо да се ови Турци не врате.
Ратко: Ushtwas, ushtwas everywhere.
(Милош и екипа стижу у османлијски логор)
Мурат: Аљо, Ћамил!
Ћамил: Да, екбер?
Мурат: Постави љи ти ону заставу за предају на земљу?
Ћамил: Да, екбер.
Мурат: Добро, добро, ако сиђе пред њу, знаћи предаје се, јебоо он матер своју, а ако је подигне копљем, 'начи да оће да се кољемо к'о овнови на оно брвно, знаш.
(Милош и екипа стижу пред заставу)
Милош: (диже копљем заставу) Гле што фенси тепихе имају ове уштве, свега ти.
Ћамил: ОПАААА НЕВЕРНИЦИ, ДОЂИ ВАМО ДА ВИ ЗАКОЉЕМ.
Милош: Грохотом се смијем. ОПАААА, ДОЏИ ВАМО, И ЈО, И ЈО, ЂЕС ПОШО, ОПААА, МА КАКО НЕ, ОЋЕ ТО НА ОВУ ВРУЋИНУ, ЈООООО, ЗДРРРАВО.
(Мурат се диже и креће да бежи)
Милош: АЛО УШТВО ЂЕМБЕЛА, ДЕ СИ ТИ ПОШО?
Мурат: Па видиш да бежим, јебо ти матер свооју?
Милош: Паз' да 'оћеш! (вади нож и убија Мурата) Оде уштва, опааа!
Екипа: То Лошми плодитељу!
Милош: ЈА ЈЕМЕН!

(пољана у Мачви, година 1353. по Христу, 6863. ad Orbi conditum)
(војска српског и грчког цара Стефана Уроша IV Душана Немањића, која се креће ка северозападу да би пресрела упад мађарске војске, тренутно је поставила камп; кампу се приближава група непознатих људи)
Стефан Душан: Добро, мајку му јебем, јесам ли ја лепо рекао да оћу да ми одвојите свињетину од костију, је ли?
Григорије (кувар): Опростите, Ваше Величанство, изгледа да наредба није стигла до мене.
Стефан Душан: АЛО ХЛАПЕНЕ!
Хлапен: Да, Ваше Величанство?
Стефан Душан: Да се ухапси гласоноша који је носио моју наредбу Григорију и Григорије, да се проведу у Звечан и да их тамо 2 године држите на хлебу и води. Да ли је то јасно?
Хлапен: Наравно, Ваше Величанство. Имате ли још наредби?
Стефан Душан: Не, вољно си.
Хлапен: Захваљујем.
(Хлапен одлази, прилази деспот Јован Оливер)
Стефан Душан: Де си Јоване, змијо љута!
Јован Оливер: Господару, приближава нам се група непознатих људи из правца север-северозапад. Носе наше заставе, али нам се чини да нису наши.
Стефан Душан: Је л'? А што вам се чини?
Јован Оливер: Господару, толико смрде да су се коњи поплашили, послали смо пола чете да их смири.
Стефан Душан: Значи ђармански шпијуни. Ништа, слушај овако: Прво ћете да их истуширате шмрковима, затим ћете их довести овде пред мене.
Јован Оливер: Јасно, господару.
(пола сата касније; људи долазе пред цара Стефана Душана)
Стефан Душан: Гарда, вади мачеве и у борбени положај!
(гарда окружује непознате људе)
Стефан Душан: Е сад, кад смо ту, ко вас је послао да нас шпијунирате?
Човек из гомиле: Нико господару, ми смо Срби?
Стефан Душан: Је л'? Е ај ти мени тицо отпевај онда нешто.
Човек из гомиле: Моја мала носи сукњу мини, испод мини написала скини, моја мала носи сукњу макси испод макси написала такси!
Стефан Душан: Аааа богами лепо вас је Лајош опремио, ајде још једну!
Човек из гомиле: Моја мала нема предњи зуби, кад ме љуби језиком ме уби!
Стефан Душан: Е богами вас Лајош није довољно добро спремио, видиш да ниси испоштов'о граматику, мешаш падеже к'о моја Јелена кукове.
Човек из гомиле: Али господару, ми смо наши, верујемо само у бога и маику србиу!
Стефан Душан: Пријатељу, ако ти не знаш да се ова земља више не зове Србија, онда то значи не да ниси одавде, него да си још северније од Будимпеште, ако тамо уопште живе хуманоидна бића. Али пошто сам добре воље, нећу вас убити, но идите седите и једите и пијте с војском, нек' вам је на част што сте тако хтели да ме зајебете. Гарда, одведите их!
(гарда их одводи)
Стефан Душан: Него где ја оно беше стадох. А да, Комнене, ош партију шаха?
Јован Комнен: Не пада ми на памет, прошли пут кад смо играли, појели сте моју половину табле у првом потезу, нађите ви неког паметнијег.
Стефан Душан: Ајде, ајде, пустићу те овај пут.
Јован Комнен: Нека фала.
Стефан Душан: Људи кажу да си говно, ал' ја сам одувек знао да си ти само пичка.
Јован Комнен: Нек' сам ја пичка, боље то него да ме опет пола севастократора подјебавају на афтерпартију.
Стефан Душан: И шта ја сад да радим, реци ти мени. У ствари знам, одо' ја да га избацам у клоњи, па ћемо на пут.
(утом наилази патријарх Јоаникије)
Јоаникије: Ју Господи помилуј, во имја Оца и Сина и Свјатаго Духа амин, какве то неблажене речи излегоше из ваших благоречних уста, пресветли међу народом?
Стефан Душан: Реко' "одо' ја да га избацам у клоњи"
Јоаникије: Ах, воде, воде, брзо, Господи опрости рабу својему Душану Стефану на оваквим богогрдним речима.
(пола сата после; Душан излази из клоње)
Стефан Душан: Е сад кад смо завршили припреме, могли би и у бој, а? Шта је с оним ђарманским шпијунима?
Гардиста: Господару, онај што Вам је певао се дерња "Нећу више да будем прљави Мађар, од сад сам Србин, до сад сте ме звали Јанош, од сад Србислав да ме зовете!"; што се остатка њихове екипице тиче, тренутно се туку међусобно кога ће Јоаникије пре да прекрсти.
Стефан Душан: Хехе, матори није имао појма колико ће посла данас да има. Нека га, ионако залудан блеји сваки дан. Него кад матори заврши, ви да дате оружје овим ђармашима и Србислава да им поставите за команданта, па да кренемо да се најебемо мађарских мајки.
Гардиста: Разумем, господару.
Стефан Душан: Е сад, шта ја да радим... Одох у ствари да га избацам још два пута, таман ће за сат времена ионако бити спремни.
(одлази у клоњу)
(сат времена после)
Стефан Душан: Јесмо ли спремни?
Гардиста: Па јесмо, али ће са овим бившим Мађарима бити пар проблема.
Стефан Душан: Је л'? А што?
Гардиста: Зато што су сви узели имена Србислав, Срба, Србољуб, Србослав и Срб.
Стефан Душан: Па добро, поделите их у ниже јединице по именима, таман нам згодно дође.
Гардиста: Разумем!
(12 сати после, сусрет мађарске и српске војске)
Стефан Душан: Хлапене!
Хлапен: (у себи) Јеб'о те Хлапен више, Хлапене ово, Хлапене оно, цео живот (гласно) Да, Ваше Величанство?
Стефан Душан: Изведи Ђарме испред.
Хлапен: Разумем! НЕК ИЗАЂЕ НОВА ЧЕТА ИСПРЕД
Лајош: Је ли, Јаноше, је л' оно она чета коју смо послали јуче да се инфилтрирају, гулаша ти?
Јанош: Господару, биће да су они.
Лајош: Па јебо те сатараш, како је могуће да су прешли на њихову страну?!
Стефан Душан: Хлапене!
Хлапен: (у себи) Јебо те Хлапен више! (наглас) Да, господару?
Стефан Душан: Реци дер овима из позадине да ми додају мегафон!
Хлапен: ДАЈ МЕГАФОН ОВАМО!
(10 минута касније)
Стефан Душан: (преко мегафона) УЈАААА, ЛАЈОШЕЕЕЕ!
(Лајош окреће главу)
Стефан Душан: WOLOLO* ПИЧКО РАВНИЧАРСКА

Sulejman Zakonodavac: Ti srpski kmete si gazio po mojoj bašti, stoga te moram kazniti!
Srbin: Nisam!
Masa okupljenih Turaka: U šta ti rekooooooo!
Sulejman Zakonodavac: Protivurečiš Sultanu, znaš li ti šta sam ja?
Srbin: Znam, glavni Turak.
Sulejman Zakonodavac: Kako mi se to obraćaš!?
Srbin: Kao što čuješ.
Masa okupljenih Turaka: Ne raspravljaj se s' njim nabodi ga, nabodi gaaa, nabodi gaAaAaaAa!
Sulejman Zakonodavac: Dobra ideja, obavestite janjičare da naoštre jedan balvan da ga metnemo na kolac.
Masa okupljenih Turaka: Oooooo, Suljo Turčine, oooo Suljo Turčine, Suljo, Suljo Turčineeeee!

- Мићо, сине, немој да се ваљаш по земљи, испрљаћеш се.
:Мића не јебе живу силу 2%, додаје драње у наступ
- Мићо, сад ће онај чика да дође да те изудара. Је л' да да ћете?
:рандом лик кулира
- Је ли тако да ћете ДА ГА КАЗНИТЕ ако се не смири?
- Да, наравски. Мићо, јебаћу ти мајку ако се не смириш!

*A samo sam hteo da proverim rezultate Premier lige*

А: 'Де си, Којо, шта има?
Која: *:пурњ:* *:пурњ:* Ево, ништа, отишо по цигаре. :пурњ: А код тебе шта се ради?
А: Купио сам карте за Цецу. Цура то воли, па да је изненадим за рођендан.
*:Која увлачи дим и од шока се закашље:*
Која: ЦЕЦА? НЕ-У-КУ-СУ-ТРЕ-БА-РЕ-ЋИ-НЕ!
А: 'Ајде, Којо, не буди на крај срца. Цура то воли.
Која: Ма, остави то док још није касно. *:пурњ:* Чим она слуша, не смем ни да изговорим, кхм, народњаке, и то, кхм кхм, новокомпоноване... Шокиран сам...
А: Видим да ти није нешто данас, да те поздравим па се видимо.
Која: Нееее, не дирај ме! Ти, прљави народњаку... СТРАЖА!

Petar: "Ja ne dolazim sutra."
Jovan: "Eee, sad si me razočarao i kao čovek i kao komunista!"

Sudija: Gospodine Ollanik. Da li je istina da ste definiciju *"Vidi ga mali ker"* napisali da bi se rugali keruši Mili kojoj je nepoznati počinilac odsekao sve četiri šape?
Ollanik: Nemam pojma. Bio sam naduvan. Vid'o sam kera. Zvao sam ga da dođe. Nije mogao. Nema šape. Nema šape. Nik Vujičić nema šape. Mila nema šape. Mila je Nik Vujičić. MILA JE NIK VUJIČIIIIIĆ!
------------------------------------------------------------------------------
Sudija: Gospodine Kurajber. Optuženi ste da ste dobitnika nobelove nagrade za mir i predsednika Sjedinjenih Američkih Država poistovećivali sa vršenjem velike nužde i to zbog boje njegove kože. Kako se izjašnjavate?
Johnny Kurajber: Za koga navijaš sudija?
Sudija: Kakve to veze ima sa bilo čim? Odgovorite nam na pitanje.
Johnny Kurajber: Ajde sudija, za koga navijaš?
Sudija: Za Tromzo.
Johnny Kurajber: Ekekekekekekeke.
---------------------------------------------------------------------------------
Sudija: Gospodine Yeahbatch. Optuženi ste za širenje verske i nacionalne netrpeljivosti pošto ste preko vašeg alter ega Puje, širili mržnju na godišnjicu zločina u Srebrenici.
Yeahbatch: Žao mi je za Srebrenicu. Što nije bila dvaput OPAAAAA!
-----------------------------------------------------------------------------------
Sudija: Gospodine Pseto. Postoje obimni dokazi za optužbu da ste sa sobom nosili makaze i šišali metalike. Čak postoji i video zapis koji ste sami snimili, a na kom se jasno vidi kako šišate Cecinog gitaristu.
Pseto: Mislite Čedu?
Sudija: Daču.
Pseto: Ništa je ne priznajem. Sam se on šiš'o. Ja sam mu samo govorio kako se to radi.
---------------------------------------------------------------------------
Živana Šaponja Ilić: Dobar dan, moje ime je Živana Šaponja Ilić, a ovo su vesti B92. Poslednji član ozloglašene grupe Vukajlija, Andrey Arlovski, koji je pukom slučajnošću izbegao hapšenje na Birfestu, tako što ga policija nije pustila unutra jer je imao neku čudnu flašicu, pronađen je danas i lišen slobode. Policija je pronašla Andreja pedeset kilometara van Beograda, u trenutku vršenja krivičnog dela teške krađe, tako što je dobila dojavu od meštana da se sumnjiv mladić šunja po njihovim poljima aronije sa velikom torbom.
----------------------------------------------------------------------------------
Sudija: Gospodine Džankee, optuženi ste za nameštanje utakmica fudbalskog kluba Grenobl kao i klađenje u vreme dok ste još bili maloletni, što imamo dokumentovano na sajtu.
Dzankee: To stvarno nije istina.
Sudija: Imamo ovde zapečaćenu izjavu tadašnjeg trećeg golmana Grenobla Džeremija Malerbea koji tvrdi da vam je na fejsu rekao kako će braniti u kup utakmici, a vi ste otišli do Francuske, gurali mu glavu u WC šolju, terali ga da primi jedanaest golova u prvom poluvremenu i non-stop ste govorili da se niko ne zajebava sa Toletom.
------------------------------------------------------------------------------------

-Sećaš se one tete? One naše tete.
-ONE? Ko da je zaboravi? Al smo ga i bacali na nju, kad se samo setim.
-E, umrla je juče. U 70-toj godini. Doneli je u mrtvačnicu, i to baš u moju smenu.
-Auu. Jesi se skenjao?
-Onako... I mogu ti reči da i dalje ima onu ludački veliku sisu.
-Ne seri da si...
-Jok bre! Dal si normalan?
-Pa i ja reko...
-I čvrstu.

- Ao, maco, ala sevaju butke, ljubim ti aljinče kratko....auu, sevnula i mala! Dođi, srećo, da se ižljubimo, aj!
-Ljubiš mi ***sevalicu***, pohotniče matori!

-Daj vamo da probam tu tvoju radžu, evo probaj ovu, JA PEKO!
-Uhh, sa ovom mogu gasim moju.
- *Uzima kramp* i ostalo je istorija.