Dušan metoda
Apgrejdovana Milutin metoda. Odlikuje se još većom brzinom odluka i potencijalnoj surovosti istih.
(poljana u Mačvi, godina 1353. po Hristu, 6863. ad Orbi conditum)
(vojska srpskog i grčkog cara Stefana Uroša IV Dušana Nemanjića, koja se kreće ka severozapadu da bi presrela upad mađarske vojske, trenutno je postavila kamp; kampu se približava grupa nepoznatih ljudi)
Stefan Dušan: Dobro, majku mu jebem, jesam li ja lepo rekao da oću da mi odvojite svinjetinu od kostiju, je li?
Grigorije (kuvar): Oprostite, Vaše Veličanstvo, izgleda da naredba nije stigla do mene.
Stefan Dušan: ALO HLAPENE!
Hlapen: Da, Vaše Veličanstvo?
Stefan Dušan: Da se uhapsi glasonoša koji je nosio moju naredbu Grigoriju i Grigorije, da se provedu u Zvečan i da ih tamo 2 godine držite na hlebu i vodi. Da li je to jasno?
Hlapen: Naravno, Vaše Veličanstvo. Imate li još naredbi?
Stefan Dušan: Ne, voljno si.
Hlapen: Zahvaljujem.
(Hlapen odlazi, prilazi despot Jovan Oliver)
Stefan Dušan: De si Jovane, zmijo ljuta!
Jovan Oliver: Gospodaru, približava nam se grupa nepoznatih ljudi iz pravca sever-severozapad. Nose naše zastave, ali nam se čini da nisu naši.
Stefan Dušan: Je l'? A što vam se čini?
Jovan Oliver: Gospodaru, toliko smrde da su se konji poplašili, poslali smo pola čete da ih smiri.
Stefan Dušan: Znači đarmanski špijuni. Ništa, slušaj ovako: Prvo ćete da ih istuširate šmrkovima, zatim ćete ih dovesti ovde pred mene.
Jovan Oliver: Jasno, gospodaru.
(pola sata kasnije; ljudi dolaze pred cara Stefana Dušana)
Stefan Dušan: Garda, vadi mačeve i u borbeni položaj!
(garda okružuje nepoznate ljude)
Stefan Dušan: E sad, kad smo tu, ko vas je poslao da nas špijunirate?
Čovek iz gomile: Niko gospodaru, mi smo Srbi?
Stefan Dušan: Je l'? E aj ti meni tico otpevaj onda nešto.
Čovek iz gomile: Moja mala nosi suknju mini, ispod mini napisala skini, moja mala nosi suknju maksi ispod maksi napisala taksi!
Stefan Dušan: Aaaa bogami lepo vas je Lajoš opremio, ajde još jednu!
Čovek iz gomile: Moja mala nema prednji zubi, kad me ljubi jezikom me ubi!
Stefan Dušan: E bogami vas Lajoš nije dovoljno dobro spremio, vidiš da nisi ispoštov'o gramatiku, mešaš padeže k'o moja Jelena kukove.
Čovek iz gomile: Ali gospodaru, mi smo naši, verujemo samo u boga i maiku srbiu!
Stefan Dušan: Prijatelju, ako ti ne znaš da se ova zemlja više ne zove Srbija, onda to znači ne da nisi odavde, nego da si još severnije od Budimpešte, ako tamo uopšte žive humanoidna bića. Ali pošto sam dobre volje, neću vas ubiti, no idite sedite i jedite i pijte s vojskom, nek' vam je na čast što ste tako hteli da me zajebete. Garda, odvedite ih!
(garda ih odvodi)
Stefan Dušan: Nego gde ja ono beše stadoh. A da, Komnene, oš partiju šaha?
Jovan Komnen: Ne pada mi na pamet, prošli put kad smo igrali, pojeli ste moju polovinu table u prvom potezu, nađite vi nekog pametnijeg.
Stefan Dušan: Ajde, ajde, pustiću te ovaj put.
Jovan Komnen: Neka fala.
Stefan Dušan: Ljudi kažu da si govno, al' ja sam oduvek znao da si ti samo pička.
Jovan Komnen: Nek' sam ja pička, bolje to nego da me opet pola sevastokratora podjebavaju na afterpartiju.
Stefan Dušan: I šta ja sad da radim, reci ti meni. U stvari znam, odo' ja da ga izbacam u klonji, pa ćemo na put.
(utom nailazi patrijarh Joanikije)
Joanikije: Ju Gospodi pomiluj, vo imja Oca i Sina i Svjatago Duha amin, kakve to neblažene reči izlegoše iz vaših blagorečnih usta, presvetli među narodom?
Stefan Dušan: Reko' "odo' ja da ga izbacam u klonji"
Joanikije: Ah, vode, vode, brzo, Gospodi oprosti rabu svojemu Dušanu Stefanu na ovakvim bogogrdnim rečima.
(pola sata posle; Dušan izlazi iz klonje)
Stefan Dušan: E sad kad smo završili pripreme, mogli bi i u boj, a? Šta je s onim đarmanskim špijunima?
Gardista: Gospodaru, onaj što Vam je pevao se dernja "Neću više da budem prljavi Mađar, od sad sam Srbin, do sad ste me zvali Janoš, od sad Srbislav da me zovete!"; što se ostatka njihove ekipice tiče, trenutno se tuku međusobno koga će Joanikije pre da prekrsti.
Stefan Dušan: Hehe, matori nije imao pojma koliko će posla danas da ima. Neka ga, ionako zaludan bleji svaki dan. Nego kad matori završi, vi da date oružje ovim đarmašima i Srbislava da im postavite za komandanta, pa da krenemo da se najebemo mađarskih majki.
Gardista: Razumem, gospodaru.
Stefan Dušan: E sad, šta ja da radim... Odoh u stvari da ga izbacam još dva puta, taman će za sat vremena ionako biti spremni.
(odlazi u klonju)
(sat vremena posle)
Stefan Dušan: Jesmo li spremni?
Gardista: Pa jesmo, ali će sa ovim bivšim Mađarima biti par problema.
Stefan Dušan: Je l'? A što?
Gardista: Zato što su svi uzeli imena Srbislav, Srba, Srboljub, Srboslav i Srb.
Stefan Dušan: Pa dobro, podelite ih u niže jedinice po imenima, taman nam zgodno dođe.
Gardista: Razumem!
(12 sati posle, susret mađarske i srpske vojske)
Stefan Dušan: Hlapene!
Hlapen: (u sebi) Jeb'o te Hlapen više, Hlapene ovo, Hlapene ono, ceo život (glasno) Da, Vaše Veličanstvo?
Stefan Dušan: Izvedi Đarme ispred.
Hlapen: Razumem! NEK IZAĐE NOVA ČETA ISPRED
Lajoš: Je li, Janoše, je l' ono ona četa koju smo poslali juče da se infiltriraju, gulaša ti?
Janoš: Gospodaru, biće da su oni.
Lajoš: Pa jebo te sataraš, kako je moguće da su prešli na njihovu stranu?!
Stefan Dušan: Hlapene!
Hlapen: (u sebi) Jebo te Hlapen više! (naglas) Da, gospodaru?
Stefan Dušan: Reci der ovima iz pozadine da mi dodaju megafon!
Hlapen: DAJ MEGAFON OVAMO!
(10 minuta kasnije)
Stefan Dušan: (preko megafona) UJAAAA, LAJOŠEEEE!
(Lajoš okreće glavu)
Stefan Dušan: WOLOLO* PIČKO RAVNIČARSKA
