Моја фиока је фиока коју има сваки клинац. "Мама, јел ово сада моја фиока?". Да, добио је фиоку... Тако је лепа и празна. Ставио је унутра свој аутић. Да, то ће бити гаража. Сада је ставио и човече не љути се. Време пролази... Негде међу лајсницама зе завукло педесет пара... оних малих жутих и дебелих. Последње важеће паре у Србији. Сада нема мање од 1 динар. Ту је и неколико бомбона из праисторије, мачкин зуб који је нашао у дворишту, неколико камења са мора. Једна праћка. Каубој и индијанац, тенкићи и топови. Пар резача, гумица.... Касније се уселила прва потрошена оловка. Патентица која се сломила. Хемијска која се истрошила. Свеска за математику. Уџбеници са редним бројевима. Последњи су имали број осам. Ево га, гел за косу, један дезодоранс, стари бријач. Кутија кондома. Неколико дискова са сликама које више не жели да гледа. Стари мобилни и пуњач. Стара батерија од новог мобилног. Индекс. Радничка књижица, здравствена... Нека стоје ту, сада не требају... Прстен... Ту ставља бурму када излази са другарима. Коверте од плата и рачуна... Чекове... Опет здравствена... Сада нека нова. Са овером до краја живота... Бромазепан и Ласикс. Налази лекара, рендген снимци. Цео један живот у тој мојој фиоци.

Tri lika u glavi koja su stalno u svađi.

Pogled koji sadrži mešavinu pronicljivosti i zadovoljstva, uperen je u tebe kao da te je prozreo, ili zagledan u daljinu kao da upravo otkriva u sebi neku dugo traženu istinu...

Sprema nas za život

Неизоставни ритуал пред то чувено вече после кога наводно постајеш одрастао човек. Иначе, цело то празнично расположење које се да уочити на сликама је заостатак из времена кад је заиста вредело прославити завршавање средње школе, кад си после средње школе могао да будеш нешто мало више од голог курца.

Кад прелиставамо нечији фотографски албум са сликама с матурског, обично почиње тим сликама из куће. У центру пажње је, наравно, матурант. Ако је женско, онда су је удесили до непрепознатљивости. Најчешће од најружније рибе направе јебозовну рибу (карао би је да си за четири године схватио како добре ноге има, сад је касно), а од најбоље рибе направе страшило да га не погледаш. Ако је мушко, најчешће је увучен у одело које му није баш по мери, висе му рукави као руке младом павијану, или се пак обукао као најгори шабан, као да је кренуо на гранд параду, јер је одлучио да купи одећу коју ће да користи и кад изађе неки пут у свој град/село. Металци се не рачунају у овај опис, они су посебна прича.

Ту су мама и тата, први пут загрљени после братовљевог испраћаја у војску од пре пет година. Смеју се од среће као да су добили на лотоу и поносни су што им је дете успешно завршило ту велику школу, а још су срећнији што је ове године било толико успешно у школи, па чак ни на поправни не иде.

Ту су наравно и све могуће тетке, ујне, ујке, неке бркате бабе које матурант први пут види и које га љубе око уста кад га виде, падне ту и неки динар, да се има за пићенце вечерас. Сви се они утркују да се сликају с матурантом, својим поносом и диком, а не прошуштају прилику ни међусобно мало да се загрле, па онда и групно.

Али највећи џек, онај који даје шмек целој манифестацији, онај без кога цела церемонија не би имала смисла, онај без кога то не би било ТО, то је деда из села који је за ту прилику обукао своје најбоље одело, накачио орден из рата на ревер и накривио шајкачу, да може после онако јебачки да ошмека унукове другарице, да му каже ''Ону тамо девојчицу да жениш!'' и тутне му двеста евра у руке, пошто је претходно одлучио да се испрси и продао теле. Слике са њим су највећи квлт.

И тако сви срећни и задовољни крену до места где се одржава матурско вече да се придруже осталој срећној и веселој клици.

Odgovor mog kuma na pitanje "Kume, šta ćeš popiti?".

Najlepsa godina zivota.Dovoljno si veliki da se ne drzis za maminu suknju non-stop i dovoljno mali da ne moras u skolu(cak ni predskolsko). I bas te briga, za sve.