Šmekerski pogled pušača

odlicna!! :)))) +

bravo :)
+

Strašno sam slaba na taj šmekerski pogled......jaaaaaaoj, kako sam samo slaba na taj šmekerski pogled...:D
hahahahhahahahahahaha
+++

Samo vas posmatram :)))) +++++

Svima kojima se svidela definicija, preporučujem tekst Mihaila Epštejna, ruskog filosofa, kulturologa.. Kratak je, u ovom je duhu i fenomenalan! Dakle:

U društvu u kome je religija prestala da bude opijum za narod, sam opijum postaje narodna religija. Votka i duvan postaju načini za masovne transcedencije, za odlaženja u drugi svet.
Ali, između njih postoji ogromna ralzika, barem s ideološkog stanovišta. Votka opušta i obezvoljuje, dok pušenje, naprotiv, otkriva mušku pribranost, krajnju koncentraciju volje. Eto zašto naše filmove i knjige ne napušta pozitivni junak pušač, koji upravo – pozitivno puši i time dokazuje, gotovo više nego ičim drugim, čvrstinu i pouzdanost svog karaktera. U najnapetijem trenutku, on duboko uvlači dim, zubima stiska muštiklu ili odbacuje cigaretu. Ako je još i intelektualac, onda lagano otresa pepeo podražavajući složeni, vijugavi put misli.
Svaka ta radnja otkriva u njemu veliku volju, zato što je cigareta koju stiska prstima ili zubima – predmet kojim u potpunosti i besprekorno vlada. To što on radi sa cigaretom je simbol prisebnosti i odlučnosti. Prsti i zubi u grubom okršaju – šta je još potrebno za prikazivanje junaka? Cigareta i pristaje odlučnim, tvrdim licima, zato što otkriva keženje zuba predstavljajući grabljivca u trenucima mirnodopske zanimacije, kada ne grize i ne guta nego balavi papirni cigarluk. Time je izražena neposrednost deteta koje sisa dojku; zato nas junak pušač istovremeno raznežuje, kao nevino dete, i oduševljava kao moćni borac. Grabljivost u njemu ogoljena je kroz nevinost, a takav postupak dozvoljava da prema junaku imamo najbolja osećanja, od dirljivosti do oduševljenosti, od ganutosti malenim do dubokog poštovanja prema ogromnom.
Grudi napete uvlačenjem dima, energično izdužena vilica, čvrsto stisnuti zubi, spojeni prsti – cigareta čini čoveka zapetom puškom, spremnom da opali. To je kao mehanizam za navijanje ili pribor, koji registruje uključenje. Ako je spremnost za podvig – stanje opruge, stisnute pred pružanje, onda je cigareta – ključ uvučen u tu nevidljivu oprugu, koji je postepeno i zateže.
Međutim, prevideli smo da cigareta nije običan predmet nego mala vatra. U tome kako prirodno i plemenito puše naši junaci oseća se jedan Prometejev kompleks smelosti – otimanja i kroćenja vatre. Sama malenkost te vatre koja tinja, odgovara potrebama za jednom pritajenošću, suzdržanošću karaktera. Zaista, vatrene strasti ne vitlaju kao u umetničkoj bujici romantizma nego se suzdržavaju kao surovi realizam: pušenje je metafora unutrašnje vatre, koju čovek obuzdava u sebi. Zato naši junaci najčešće puše u trenutku teškog dvoumljenja, koje prethodi – i drži pod kontrolom – sledeći postupak: naglo bacanje cigarete – svest i volja trijumfuju nad stihijom, kao što i treba u metodu herojskog realizma. Vatrica cigarete je aluzija na obuzdanu stihiju, koju junak drži u svojim rukama.
A iza te vatrice – kako samo igraju svetla unutrašnjeg plamena, spremnog da preraste u rumenilo nad čitavim svetom! Dimno-vatreno, preteće trijumfalno rumenilo! Dovoljno je samo prikazati kako puši junak, da bi bilo jasno: ovo je naš čovek, prost, muževan, usmeren u svetlu budućnost, koja nevidljivim nemirnim odsjajima igra na njegovom licu, a izgleda kao mala bezopasna vatrica u uglu usana. Ovaj čovek u potpunosti vlada sobom, ali može da vlada i situacijama. Neka oni još malo budu na slobodi – poslednji put se poigravaju naivnim nepoznavanjem zakona istorije, koje oličava junak. Kad kucne čas, baciće pod noge i izgaziće svoju malu vatru, da bi zapalio veliku, da plameni jezici buknu do pola neba... A zatim će svojim teškim korakom izgaziti i tu veliku vatru, svetski požar, da bi na zgarištu izgradio novi život i uveče sedeo, sa cigaretom, pored širom otvorenog prozora, koji gleda u seosku baštu ili vikendaško naselje. Nema ničeg nemogućeg za čoveka, koji tako sigurno prinosi vatru ustima.

Sviđa mi se ono "Ustvari, samo čkilji jer mu dim ide u oči." :)

savle ovo je super, baš mi se sviđa stil tog Epštejna.
Eto i da se mi malo kulturno vozdignemo...
a da, i defka je dobra:)

Mrzim to najvise, inace + za defku. Isto mrzim i kad pricaju dok drze dim u plucima uuuuuuuh

Keva definicija, podseća na onu od Amantina - http://vukajlija.com/zajebano-pusenje-cigare/99111

Bravo za definiciju, hvala savletu na ovom tekstu, svaka čast obojici.

Istina.+

Da bre.

+

Pa sad, kako se uzme :) Plusić.

krst!

Dobar primer, ali sam više oduševljena ovim što je postavio savle...Savršen tekst...

To je ovaj pogled ----- > =.=

Odlicna defka :)) +++++++++ :D

+ Za definiciju, ali kako mrzim pusace, to je strasno. Rodjenu majku mrzim kada drzi cigaru.

e ljudi hvala vam na plusevima
kontam da su i ovi minusevi (koji su narasli posebno kada je ovo postalo definicija dana) opravdani posto definitivno ima boljih definicija od ove... mislim, celokupni repertoar ponasanja pusaca vrlo zanimljiv...bilo bi dobro da se nadje neko da se podrobnije pozabavi njime (ko je rekao Einstein?!)
Savle, drago mi je sto je defka bila inspirativna :)

Inace nisam imala nameru nikog da uvredim....nije ovo ni pro- ni antipusacka def. Skoro sam provalila ovu stvar, nakon godina i godina zivota i druzenja sa pusacima....posto sam se setila da bih mogla da propusim i ja :)

hahahaha

vrh, omiljeno, svaka čast, pogođeno u srž, bravo :)))

svaka cast za opis+

Legendarno ++++++++++

haha nikad se nisam nasmejao ovako

+ i *

S cigaretom nisi sam :) :) :) +

@Sarkazam - ima li išta gore, nego kad drže dim u plućima!!! :D NEMA!

Bravo, hahahaha...

Ja sam imao kolegu koji je stalno nosio kacket jer se stidio svoje celavosti, a pored toga je bio lancani pusac. rezultat toga je bilo moje urnebesno smejanje pojavi koja odbija da skine kacket da bi sprecio odlazak dima u oci nego taj problem resava mlateci glavom svaka 2 minuta.

neprovenjivo :)