Utisci nedelje
Obezličeni društveni škart već u potpunosti naviknut na svakodnevno, višedecenijsko samostalno ili nametnuto šopanje govnima, koji napokon prihvata činjenicu da se nakon svakog petog oktobra mora probuditi šestog i sedmog, pa i fizički počinje da poprima izgled skupa depresivnih, iznurenih eksperimentalnih pacova. Ljudi koji su postali nezanimljivi svima, pa i sebi i koji osim što koriste priliku da kao dokaz bunta svake četvrte godine nacrtaju kitu na glasačkom listiću, uglavnom ćute, kada ne sudeluju u televizijskim emisijama različitog tipa i koncepcije. Tu, osim što posredno mogu imati uticaja na razvoj karijera pojava koje poseduju raznovrsne talente, pa koriste priliku da žongliraju, gutaju vatru, prže jaja na čelu, sviraju harmoniku, bivaju latino Cigani kepeci ili proterani Srbi sa Kosova na bini, utisci nedelje mogu učestvovati i u ozbiljnijim programima, bilo kao deo statističke pite odlučivši se za prikladan „da, možda ili ne“ odgovor u zavisnosti od postavljenog pitanja, ili kao publika koja tapše nakon svake duhovite opaske obrazovanog i pristojnog sveta sa televizije. Međutim, jedinstvenu priliku za individualni nastup i pripadajućih petnaest minuta slave mogu doživeti jedino uz mestimične izlete inspiracije u kojima dopuštaju sebi da iskoče iz zadatog šablona i privuku pažnju prigodnim performansom: valjajući se po Nemanjinoj, odsecajući prste, bacajući se kroz prozor uz objašnjenje deci da se voze niz tobogan, dobijajući galopirajući tumor u redu za zakazivanje skenera, ili sepsu-što da ne, dok zdravstveni radnici kartaju šaha. Ovakvim hrabrim činom svaki pojedinačni utisak dobija priliku da postane istinski junak televizije i bar na trenutak zanimljiviji i svrsishodniji od gorućih tema koje su trenutno na dnevnom redu proteklih dvadeset godina: Svetislav Basara vs Vuk Karadžić, Nataša Miljković vs depeša iz pankreasa Dobrice Ćosića, Đorđe Vukadinović vs Milka Forcan, prosperitet Srbije vs SPC, Slobodan Antonić vs svi ostali i drugo.
Proizvoljni Radovan prikupivši svu potrebnu dokumentaciju, između ostalog, sve izvode, upute, dokaze o stečajnom postupku, nacionalizovanoj imovini i udelu u akcijama, izveštaje specijaliste, dedine, očeve, svoje i unukove spomenice iz rata, overene fotokopije, podatke iz katastra i papirić sa tezama kojima će se voditi tokom nastupajućeg izlaganja, čeka na vezi da se uključi u program i jebe majku za sve od pedeset prve na ovamo. Svima. Napetost raste, znoje se dlanovi, režija prebacuje vezu, konačno se javlja prilika da se i sa one strane začuje sopstveni glas:
-DOBRO VEČE RADOVAN KRAJ TELEFONA SAMO JA DA PITAM
To je to. Iskorišćena je prilika za obećanih petnaest minuta slave nakon koje i samom Radovanu postaje jasno da osim što viče, izaziva mikrofoniju i što se zna da bi nastavio da lupeta, totalno remeti zamišljenu koncepciju emisije. Nadalje, trebalo bi da uvaži činjenicu da nikada ne može biti kul kao Ljiljana Smajlović, pa bi bilo dobro da učini svima uslugu, nastavi da gura kamen koji mu je dodeljen, bude strpljiv, prati program, pa možda tako i dobije priliku da se konačno kulturno dekontaminira.
Bogataška prednost
Prednost koju imaju bogataši, a koja se najbolje vidi kada bogataš ide preko reda, zaobilazi golje koji psuju, u sebi naravno, da ne bi najebali...
28.6.1389.
Nema ker za šta da te ujede. Imaš ženu i troje sitne dece, posla nema, ali zato je tu rat u koji ideš sa minimalnom obukom. Normalno, stave te u prve borbene redove. Vidiš oko Turke na konjima koji se zaleću, jedan se baš na tebe namerio, vidiš sablju kako ide prema tvojoj glavi...
Sledeća slika je Sv. Petar koji pravi kajganu
10.4.1945
Nema ker za šta da te ujede. Imaš ženu i troje sitne dece, posla nema, ali zato je tu rat u koji ideš sa minimalnom obukom. Stižu aberi da je rat skoro gotov, samo još taj sremski front i to je to...
Ne jedeš ništa, sediš u rovu po ceo dan, a drug Pera ti kaže:
'Ajde, Milenko, proviri iznad rova 'leba ti, 'uvati me išijas...
Sledeća slika je Sveti Petar koji hasa onu kajganu i lik u verižnjači koji sedi pored njega sa glavom u rukama...
16.8.2010
Ima ker za šta da te ujede. Imaš 90 godina, pun si kao brod, imaš hepatitis abecedu, ležiš u krevetu pored tri sisate plavuše...Odjednom, hvata te kašalj...
Sledeća slika je Sveti Petar koji završava kajganu i dvojica likova pored njega, jedan u prljavom kaputu, a drugi u još prljavijem oklopu, koja igraju skok šut sa onom glavom...Sveti Petar se malo iznenadi, stavi tanjir u sudoperu, obriše ruke o oreol i kaže...Ah gospodine, dobar dan, prođite ovamo...Samo vi momci sačekajte, brzo ćemo mi...
Vesla nisi dobio?
Pitanje osobi sa brojem patika od 50+, kojoj fale samo vesla da bi mogao da se upusti u plovidbu.
x- Vidi što sam kupio nove tike za trening.
y- U jebote koji je to broj?
x- Pa 51.
y- A vesla nisi dobio?
x- Molim?
y- Pa mislim ide drinska regata pa da im se pridružiš.
Internet grupnjak
Situacija koja nastaje kada troje ili više članova porodice grupno koriste isti internet nalog - bilo da je u pitanju FB, e-mail, nalog na Vukajliji ili nešto deseto ... situacija može da preraste u orgije u kojima se ne zna ko koga jebe, samo ako slučajno imaju još neke rođake sa sličnim navikama.
Михаило НУСКНВП : Mišo, ti si?
Miloš Zvezda-u-srcu-98 : Mihailo, Miša je u školi. Tetka je! Igram malo ovu farmu sa njegovog naloga, Miša se ne ljuti! Kako si mi ti, srećo?
Михаило НУСКНВП : Ljiljo, 'de si? Nije Mihajlo, on je na treningu!
Miloš Zvezda-u-srcu-98 : Zoki, ti si?
Михаило НУСКНВП : Ne, Goca je! I ja malo pičim igrice, dok dete nije tu ...
Miloš Zvezda-u-srcu-98 : A gde mi je brat?
Михаило НУСКНВП : Odvez'o je malog na trening pa će pravo da produži po neke felne ... 'ajde čujemo se malo posle, da se dogovorimo da svratite!
- posle dva sata -
Михаило НУСКНВП : E seko, došao sam! Piši! Zoki je!
Miloš Zvezda-u-srcu-98 : Zoki, Ljilja ode do obućara! Rajko je!
Михаило НУСКНВП : Ooo, zete, pa gde si ti?
Miloš Zvezda-u-srcu-98 : Evo odspavao malo, sad sam ustao!
Михаило НУСКНВП: Slušaj, išao sam u Inđiju po felne, sad sam stigao. Usput sam proverio gde je onaj striptiz bar u Krnješevcima. Kad idemo na kurve?
Miloš Zvezda-u-srcu-98 : Nemam pojma, valjda mogu u sredu! Javljam ti za deset minuta, samo da okrenem kolegu da vidim jel' može da me menja!
- posle pola sata -
Михаило НУСКНВП : Rajko, ne reče mi ti kad idemo na kurve?
Miloš Zvezda-u-srcu-98 : Zorane, šta lupetaš ti? Kakve kurve? Ljilja je!
Михаило НУСКНВП : Ej seko, izvini molim te! Stigao Mihailo sa treninga pa se zajebava, skot mali! Kad se vidimo?
Miloš Zvezda-u-srcu-98 : Svratićemo oko osam, kad dođe Miša iz škole. Može?
Михаило НУСКНВП : Naravno. Čekamo vas!
Veseo
Reč kojom vaša rodbina, i prijatelji vaše rodbine opisuju stanje vašeg najpijanijeg druga sa neke zajedničke proslave.
Kod babe, koja je bila sprečena da dođe:
-I bilo ih je puno, sve komšije i skoro svi iz familije bili, čak i baba Živoslava, i celo njegovo drustvo došlo, pa svi lepi i mladi, igrali, pevali, baš je lepo bilo. Šteta što nisi mogla da dođeš. (A u suštini boli nekog tuki što baba nije mogla da dođe. Jedna baba manje-više, zar je bitno) E, a da si videla onog malog Marka, sina Pere obućara, znaš kakav je, k'o lutka mali, pa raskopčao košulju kao neki zavodnik iskusni, pa je pevao sa pevačicom, peo se na sto, razbijao čaše, duša od deteta, baš je bio veseo.
-Ne, baba, bio je mrtav pijan.
-Iju, šta pričaš to, ne lupetaj gluposti. Baš je bio veseo.
Mocart
Svestrana ličnost.
Čovek koji je komponovao najpoznatiju melodiju za Nokiu.
Inače, bio je poslastičar i izmislio je Mozzart kugle.
Voleo je da se kladi...
Diplomirani kurac
Zvanje koje na kraju studija nosi većina bivših mladih entuzijasta koji su poneti iluzijama o sebi i svetu upisavali fakultete za diplomirane kurčeve naivno verujući da će postati nešto drugo. Zajednički imenitelj za sve one koji su upisali razne književnosti, antropologije, fagote, konzervacije, filozofije, vajarstva, etnologije i istorije umetnosti u Srbiji. Mladom entuzijasti, budućem diplomiranom kurcu sa gomilama nepraktičnog i beskorisnog znanja, već na sredini školovanja postane jasno da nema ništa od iluzije da je on izabrani i da će pomerati svetske okvire svojim nadzemaljskim idejama i talentima i da se čovečanstvo neće usrati od sreće što se baš on rodio. Nakon ove spoznaje, postepeno i gradacijski, entuzijazam naivnog junoše počinje da se kruni, a najniži nivo dostiže u trenutku u kom na papiru ugleda sopstveno, krasnopisom ispisano, ime. Ovo je idealan trenutak da mali veseljak nauči i drugu najvažniju lekciju o starom govedu životu-nešto mora i da se jede. Jebiga. Svestan neupotrebljivosti talenata i znanja koje poseduje, konačno mu se, nakon godina potiskivanja, jasno javlja pitanje: I? Šta sad? U tom, presudnom trenutku, nekolicina srećnika uspe da ostvari srpski vekovni ideal: plata iz budžeta-osmica-sindikat-topli obrok. Drugi deo se najčešće odlučuje za prekvalifikaciju i postaje, šta god: radnik na trafici, menadžer, majka, monter PVC stolarije ili Srbin na kruzeru na primer. Treći se odluče za kompromis: uzmi Klimte štafelaj u ruke, put pod noge pa lepo u Buljaricama crtaj portrete debele dece ili pejzaže sa ovcama pokraj Morave pored tezge sa američkim krofnicama i kostimiranog Sunđer Boba koji ti je možda i kolega samo ga ne prepoznaješ. A oni četvrti, najžilaviji, ostaju beskompromisni i dosledni velikom Sebi pa hrabro odlučuju da nastave da žive kod roditelja, sede u zaprloženoj sobi sa krdžom među prstima, veltšmercom u guzici i šalju sonete na pesničke konkurse gde nagradu neće osvojiti oni nego Matija Bećković. Ponovo.
-Ohoho i diplomirani kurac među kandidatima. Baš lepo. Vidim piše: engleski-služim se. Znate li još neki jezik možda?
-Da. Staroslovenski i sve njegove redakcije. Na crkvenoslovenskom umem i da pevam!
-Heh. Imate li neki hobi možda?
-Da. Pišem pripovetke i crtice.
-Uuu. Baš lepo.
-I pravim lampe od papira!
-Njaaao kako kreativno. A da li biste vi, onako, rekli za sebe da ste komunikativni?
-Pa, znate kako, ako ljudsku komunikaciju shvatite kao dodir dve čestice u praznini koje će samo preko tog dodira osetiti bilo onoga što su Stari zvali večna vatra, onda svakako.
-Mmh, mmh, vrlo zanimljiva priča. Vrlo. Nego mislila sam više ’nako da l’ možda ne ćutite u društvu... Al dobro sad . A sigurno volite da radite sa ljudima čim ste se prijavili na ovaj konkurs. M?
-U kom smislu sa ljudima? Čovek kao deo celine ili pojedinac kao svet za sebe?
-Pa kako ću misliti?! Čovek, ko čovek, brate!
-Eh moja gospođo, šta je čovjek, a mora bit čovjek, t
-Sledeći!
-Чьто?