Majka vašeg muža koju ne znate kako da oslovite.

Судећи по реакцијама родбине, случајних пролазника, таксисте и раднице у драгстору, највећа мистерија нашег народа која изазива реакције веома сличне изненађењу путара када у сред јануара на минус десет падне три метра снега. Плус 35 је температура која, судећи по нашим сународницима, не постоји нигде у свету. Управо због тога је телевизија дужна да обавести идиоте, да неко којим случајем не изађе из куће у два поподне и легне на бетон испред зграде намазан зејтином.

Случајно немој из куће да изађеш, јавили данас да ће 36 да буде, тако није било одавно, још од пре три дана и плус јесте тако било целог прошлог лета, али јебига, дај да те подсетимо обавезно. И понеси обавезно балон воде ако треба да се освежиш или вратиш насуканог кита у живот.

Идеш на баскет у шест поподне? Па јеси ли ти жвакао батерије, има триеспет степени, а ти ћеш лопту да бацаш у кош? Седи кући и кукај да је врућина, јес да си пуко двеста евра на климу која може да о'лади мању спортску дворану, али немој да је укључујеш стално него једном на сваких сат времена је пусти да дрнда три минута и онда гаси јеботе патак, промаја и хладан ваздух, има леђа да ти се укоче и нокти на ногама да ти окоштају.

Значи данас су јавили да ће да буде 37, то је већ много зајебано, цео степен више него јуче, јавили на ТВ-у да не излазиш из куће осим у случају преке потребе, дакле једино ако ти фале пљуге или кредит за мобилни.

Јавили у петак четрдесет (магична бројка) степени! И то исто никад није било осим прошле недеље и цео прошли август. Заправо, није ни 40, него је 57 степени, ложе нас ови са дневника да не паничимо, да не почну пензионери да се туширају случајно, или којим случајем да отварају прозоре у бусевима. То бре тако није било, то је од бомбардовања, генетски модификоване хране, илумината и броја 11. Сећам се 1834. кад су лета бре била до 25, а увече још прохладно па изађеш у треши у град да се огрнеш кад за'лади.

Мрш бре у пичку материну.

Savršeno je reč koja je izvanredan pojačivač emotivnog naboja u rečenici.
Kada kažete: "Nije me briga za to što pričaš." to zvuči daleko manje ubedljivo nego kada kažete: "Savršeno me nije briga za to što pričaš."
Postoji još malo radikalnija varijanta kada se uz reč "savršeno" ubaci i neka "ružna" reč pa tako kada kažete: "Savršeno me zabole kurac za to što pričaš" sagovorniku ubrzo postaje jasno da je svaki dalji razgovor na započetu temu uzaludan.
Zaključak u duhu date definicije dajem u komentaru.

Jedna od nezgodnijih i neprijatnijih situacija kroz koje prolazimo u početku veze.
Ukoliko upoznajete roditelje svoje devojke, imate osećaj da svaki vaš pogled i pokret govori: "Ja krešem Vašu malu, dobru, finu i nežnu ćerku. I mogu Vam reći da uopšte nije fina i nežna".
Ukoliko, pak, upoznajete roditelje svog dečka, sve što uradite odiše rečenicom: "Da, zbog mene Vam sin traži novac za kondome tri puta dnevno. Ta sam".

Prototip seoske srpske devojke. Gipke građe. Sitnotrepćućih očiju. Tamne kose, gustih obrva, sa dva ornamentno raspuštena pramena dok ostatak dalje seže u pletenicu.
Mirna.
Nikad neće opsovati. Nikad neće podići ton. Neće reći ''Ne mogu'', al' neće reći ni ''Neću''. Jbg. Lepo vaspitana.
Uvek po strani. Ne ulazi u priču, ne ulazi u konflikte, ne busa se, ne buni i uglavnom je svi vole. Voli i ona njih. I sve to ćutke.

A onda padne mrak. Nju sve nešto svrbi. Nju svrbi a češe se celo selo. I sve tako, ćutke.

Ne prođe puno, studen izvor utrobu ne mije. Napupila ruža u dnu pupka. Svi su cvet mirisali, sad plod niko da ubere.

Karaoke u pijanom stanju.

Dođu tako iz neke zabiti Bogu iza nogu, na lokalnom vašaru pod šatrom pijanim svatovima otpevaju par refrena uz neizvbežan eho i krčanje koji amortizuju falširanje i apsolutni teror nad mikrofonom, gazda vašara, najpijaniji u ekipi, im ponudi ploču u zamenu za nevinost, tri krave i 'ektar zemlje koje najvni roditelji daju, dodju u prestonicu i mudro čekaju devedesete. U naletu kiča koji je tih godina ovuda harao kao skakavci po Africi snime jadne neke nebulozne pesmice uz turski melos, grčku ritam, kinesku gardarobu i rumunski stil koje nastave da pevaju po, gore pomenutim, šatrama krimosima koji pucnjevima proslavljaju to što nemaju ukusa. Kada devedesete prođu i društvo grčevito pokušava da se oporavi one šatro promene stil, odbace prefikse (ekstra, lepa, super...) i sufikse (buba mara) i u konglomerat pokradenih država ubace još i američki BIT sa sve di-džejevima i postanu NAJVEĆE ZVEDE.

Zvanično, nekad peta liga Evrope po kvalitetu. O da, ispred francuske i holandske lige, a o belgijskoj, turkoj i grčkoj da i ne govorim. Epicentar ex YU lige su bili timovi "VELIKE ČETVORKE" ( ko ne zna ko su ovi timovi, nek pita tatu ), čiji su međusobni dueli bili praznik za oči.
Naravno, liga ne bi bila tako kvalitetna, da se svake godine u trku za titulu ne umeša i neki "mali" klub: Vojvodina, Željezničar, Velež, Sarajevo, Vardar, OFK-a, Radnički Niš... Kulubovi ex YU su igrali i zapaženu ulogu u evropskim takmičenjima, tako da je sasvim normalno bilo da svake godine imamo četvrtfinalistu nekog evropskog kupa, a bilo je i polufinala i finala, i na kraju, i jedna titula ( sad je euforija kad se prođe 2. krug kvalifikacija ). Stadioni su bili puni, a tuče navijača statistička greška.
Nedelja je bila dan za odmor, i dan za fudbal. Ljudi su odlazili porodično da uživaju u fudbalskim majstorijama , sa malom decom na ramenima i tranzistorom u ruci. Tranzistor je bio neophodni deo opreme svakog ljubitelja fudbala, jer se pomoću njega slušala čuvena emisija " Vreme sporta i razonode ", gde su bili prenosi svih utakmica tekućeg kola.
U tadašnjoj ligi gotovo da nije bilo stranaca, a domaći igrači su mogli da odu u inostranstvo tek nakon 28. godine života. U suštini, odlazili su samo oni najbolji, i to samo u vrhunske evropske klubove. Mnogi igrači su postali legende iako nikad nisu u inostranstvo kročili. Bolelo ih dupe, lepo su živeli, igrali dobar fudbal i imali lovu ( otuda i stara izreka: "Ima para k'o Dragan DŽajić").
Sve u svemu, to je bilo jedno fino doba, a onda su se neke čike setile da uzmu puške u ruke. Od tad je otišlo sve u majčinu, i fudbal, a i to fino doba.

Ovo je rečenica kojom svi razgovori sa ukućanima počinju i završavaju se, a tiču se tebe. Kada se okreneš u prošlost, cela tvoja familija 10 kolena u nazad su bolji od tebe. Kao novi Ajfon i Nokia 3210, s tim što si ti ta mala Nokia.

Krenimo od pradede. On se školovao do 4. osnovne. Jebiga, smetovi, vukovi, vile i drekavci ga omeli na tom putu. On je sve mogao da postigne. Pošto su mu oca zadavili Bugari u ratu, na njemu je ostalo sve. Morao je da se brine o majci, bratu, sestri Marici, sestri Ljubici i sestri Nadeždi (koja se udade za onog što mu se ime ne spominje u kući, ali to je duga priča). Namirivao je stoku, kosio, orao i kopao, ali je ipak bio čovek.

A sad, deda. Sa dedom je već druga priča. On se čovek školovao za mašinbravara, upoznao u Trstu tvoju babu, oženio se, dobio tvog ćaleta i strica, radio u državnoj firmi, dobio stan, fiću na čekove i dočekao penziju. Jednom reči, pravi porodičan čovek. Pa, ti vidi.

I na kraju, ćale. Gradski šalabajzer. Odrastao na kaldrmi, završio fakultet, koji je u to vreme bio duplo teži nego ovi vaši, jebiga, komunizam, radilo se i učilo. Jurio cice, radio noćnu i završio u roku. Na radnoj akciji upoznao tvoju kevu, naravno, seksa nije bilo dok se nisu uzeli, pljuge nije ni mirisao, trenirao rukomet čovek, nije bio jebivetar kao ti. I da, služio je vojni rok 2 godine, nema tu tih civilnih i koje pičke materine.
Ti. Ti si danas besan. Spavaš do kada hoćeš, izlaziš, vratiš se pitaj kurac kada. Ne juriš devojke, na produženoj godini studija si, ne šljakaš nigde, vojsku nisi ni služio (izvukla ti kevina koleginica sa VMA potvrdu da imaš deformitet cevanica i tabana. Prc, evo vam kurac da ja idem šest meseci po gudurima).

E, sad. Danas deda ima bolove u kostima, pije one kapi za vene i gleda Žikinu šarenicu. Ćale postao tehnološki višak, keva ga izdržava, puši tri pakle dnevno, juri Poljake iz iksa i dva plus drugo poluvreme. E, a kakvi ćemo mi biti...Da li će i nama naša deca biti besna i raditi sve pogrešno, ostaje pitanje na koje čekamo odgovor...

Са тачке гледишта потенцијалног зета, укопаног у месту као млади лос којег је пресрео чопор гладних курјака, свесног на чијој се територији налази, ствар која је у рангу црног хумора.

Обећао је тата својој мезимици да ће бити пријатан према теби, те ће се суздржати од класичних и помало архаичних "Које су твоје намере?" типа питања. Али није матори лисац сисао весла, зна он кога ти натежеш кад год ти се штрокави мишко дигне, па ће ти зато оружјем у виду подјебавања вратити мило за драго, сладећи се док од тебе, наизглед опуштеног лика, трема прави обичну сојку.