MIZANTROFI2 A Veče sa Malim Kepecom izgledalo je kao dno u čaši kreativnosti "Prve". Daklem, prva životna lekcija koju ova kvazi-emisija pruža: od svakog dna može dublje. Ponešto ipak zadržasmo: mlade marionete koje na povlačenje konca pljeskaju ko da im je poslednje, preselo im dabogda baš. Začuje se i poneko „u-uau-u-uau“. Šta ste zapele, aman, polako s tim rukama. Svrbeće posle, malo malo pa kreneš da biješ ko mutav, da bar znaš zašto, ali tako je napis'o čika iz režije, svetli tabla, pa udri do zore ako treba. Plaća čovek, nije da ne plaća. Pitaj tog čiku eventualno da staviš neku kesu na glavu da te familija i poznanici ne prepoznaju. Sramota je. Elem, Mali Kepec dobija zamenu. Petostruku. Ni najgrđi gen tako ne mutira.
Svaka emisija počinje na isti način. Kratka uvodna špica. Članice petorke u muškim odelima glume neko ludilo. U studiju marionete već mlataraju rukama i arlauču, a muški glas kreće sa dvominutnom torturom „Dobro došli u šou žene, a žene su...“ Fala na obaveštenju, od srca. Nismo mi Ameri da ne znamo šta gledamo, peremo živuljke u veš mašinama i slični ispadi. A ko zna, možda su i oni tako počeli. Ako čovek mož' da zaglupi, dobro nam ide. Trudimo se, vala, isplatiće se. Najava uvek istim redom, glasom gospodina za koga bih lično angažovala Đovaka da vežba smeč sa njim. Na njegovoj njušci. Žene izlaze "na scenu" jedna po jedna, u transu mašu marionetama. Izveštačeno do bola, ko samo smisli ta sranja, dabogda mu deca učestvovala u istim. A to ne bi, a?
Maaaja Vooolk Fizički hibrid Vučitelja i Eve Ras - mešanac. Vučica, dakle, matora, rek'o bi neko pogrdno, ona pak tvrdi da život počinje posle pedesete. Verujmo joj. Književnica valjda, jebem li ga. Rek'o d'izguglam koju reč. U prvom planu par razvoda, ispunila cilj - kaže žena - trošili je petorica odjednom... Dosta, fala lepo. Samo me zanima je l' odatle potekla inspiracija za broj voditeljki. Aj' dalje. Iriiina Raaadović Prototip plavuše iz viceva. Omekšaš kad je vidiš, bude ti žao. I ona je neka vona-bi-književnica, kako to Ameri kažu. Propali brak u prvom planu, daklem sve je tu... Može dalje. Naatašaa Riistić Đembela ženica, šatro slučajno završila pred kamerama. Na šta bi tek ličilo da je namerno, pu, pu, da ne ureknem. Maariija Kilibaaarda Bingo dvometrašica, prijatnog izgleda. Tu se sva njena prijatnost završava. Ivaaana Zaaarić Da standard opada ova gospoja je pravi primer. Svaka emisija koju vodi grđa je od prethodne, u svakom smislu. Ali dno nikad nije kraj, ko što rekosmo već.
I to je naš peterac, u punome sjaju. Vozdiže kursadžijski humor na pijedastal presmešnosti. Da, da, toliko je loše.
E, sad, ima tu i neki gost, maksimum dvoje. Ironija je što se gosti i pored pet gospoja-alapača najave sami. Stanu pred onu kameru i omlate ko su, šta su. Ako ih ima dvoje između sledi dramska pauza. Režija, jebo ga otac, piši onim mamlazima da tapšu, pocrvene čovek. Taj minut pričanja je verovatno i najduže ispričana priča u kontinuitetu, u društvu ovih pirana.
Tema emisije su "važna životna pitanja". Porodica, seks, fobije, bla bla, truć truć, uz pokoju spontanu pošalicu, kojoj se ne smeje čak ni ostatak petorke. Daklem, druga životna lekcija: objektivnost. Manje bitan deo emisije - gost - sedi okružen ovim piranama. Kakav crni centar pažnje, ništa nije slučajno. Dao bi se u beg, garant, samo da ove nisu sa svih strana, a i Đembela kad zareži dupe odmah zalepi za fotelju. Pa sirotom nesrećniku ostaje da transferuje. Optimistično, u prvih petn'est minuta pokušava da dođe do reči. Izboriti se sa napastima nekako, vremenom konta da je to nemoguće i uglavnom nemo gleda ženskadiju kako pametuje. Daklem, konačno, treća životna lekcija: kad ne mož' da pobediš, ne gubi snagu džabe. Čekaj, pošast će proći. Eventualno.
Iza scene... M.K.: Nervozna sam, ujedam, pokvarila mi se šminka, ono sranje za aplauz svetli non stop, idioti tapšu već pola sata bez prestanka... Đembela: Jao kad si kod ujedanja, 'ladi mi se iz pekare ovo, biće ružno posle, da ja to pojedem ipak, a? Vučica: Nemoj, umazaćeš se, našminkana si. Mada, ko da je bitno, život ionako počinje posle pedesete eheheheheh. :bled pogled sviju prisutnih: I.R.: Jao, 'oće li prestati da aplaudiraju, puca mi glava. O čemu uopšte danas pričamo? I.Z.: O Daunovom sindromu i životu retarda. Vučica: Mentalno zaostalih, Ivana, pobogu! I.Z. E, to, aj' sad počinjemo, najavljuje ovaj već. Neko iz režije: Devojke, mala promena, ugasili smo tablu za aplauz, danas publika aplaudira sama, ako baš zabodu, klimajte glavom kao znak da treba da se smeju. OK? ...nakon najave... I.Z.: Danas pričamo o Daunovom sindromu... Publika: AHAHAHAHAHAH.
Bilo je to leta gospodnjeg dve 'iljade sedmog, još uvek sam visio po kraju sa studentskom bagrom iako sam, realno, batalio faks. Blejaž na gajbi, svako veče nova priča, lepa vremena. Klasična priča za studenstske okolnosti, sve pare se trošile na vops, gudru i kladžu. Mali stan na Krstu, dva cimera i ja, svet nije imao šanse protiv nas. Moto: Sledeće godine u ovo vreme bićemo na budžetu! Naravno da taj famozni budžet neće da isfinansira dva džoka pred spavanje i fuka sa Željanom iz Trebinja. Neće ni da ispoštuje iz keca u dvojku na Parmu svako kolo. Za rebalans budžeta je bio zadužen Pesve (PSV - Prva Sisa Valjeva) sa svojim fiks idejama. Tako smo valjali Tepsiji pola keta po ceni jednog da bi mi rivali na ler. Tako sam radio debelu Gocu iz Maksija za vops na crtu. Tako je Šomi ukrao akumulator iz keca... Ali jedan događaj mi posebno ostaje u sećanju. Bilo je govnjivo decemabarsko predvačerje vraćao sam se sa faksa, noge su mi bile mokre od bljuzgavice jer sam nove patike popušio a cipele prokockao. Nazvao me je Šomi i rekao da Pesve ima opasnu ideju - da uplatimo loto. Zamisli tebra, loto, pa nas trojca smo toliki luzeri da i kada bi dobili milion jura il' bi nas Japaci izrokali nuklearkama ili Šiptari podavili na spavanju, uglavnom sutra ne bi bilo. I ništa, slep kod učiju kakav jesam, umesto da si kupim jedini obrok taj dan, bonžitu i pola litre mleka, odem do trafike i uzmem jedan random tiket. Gladan i žedan u stanu ispeglirah dve kašike ubuđalog ajvara koji sam dobio u kontigentu prve studenske pomoći negde u septembru. Zapalismo džok i pustismo tekmu, naša omiljena Jupiler liga i 2+pp ekipe - Go Ahed Igls vs Viljem Treći. Vreme je sporo proticalo uz kvalitetan napadački fudbal, pa smo pozvali neke cupike. Rekle su da će doći pa smo kupilii kokišku i čips, ispalile su, nema veze, bar se Šomi otvorio za has. Pesve i Šomi su zakuntali pred teveom a ja sam blejao na netu i onda je dobauljao Pesve do mene i rekao mi da proverim loto. Ne mogu da kažem da me nije pecnula nada u tom trenutku ali mene je pecnula nada i kad mi je Željana rekla "ćao", priznajem bio sam optimistična budala. Našao sam sajt i počeo da diktiram brojeve:
- Aj brate čitam ti: loto sedam od trijes dev.. - E ne rise nego čitaj te brojeve. - O-kej! 7 - Ima. - 9 - Ima. - 14 - Ima. - Ložiš me? 17 - IMA! - Brate jebaću te ružno nemoj da me ložiš! 22 - IMA BRATE IMA! - 26, 32! - Koji broj? - 26,32! - Brate. Dobili smo sedmicu. - Daj ‘vamo! Ne brate nešto nije okej, ima neka kvaka. - Šta sereš, stalno nešto sereš, boli me kurac, dobio sam sedmicu! - Ti si dobio? Ja uplatio, Šomi me zvao da uplatim, a ti si dobio!? - Pa.. - DOBILI SMO SEDMICU! TO SINOVI IDEEEMOOOO! - Šomi tebra aj iskuliraj se, da li si realan da nas trojca dobijemo na lotou. Brate sistem se urušava, kapiraš, kontra veliki prasak, spajanje paralelnih univerzuma, ne budi decxko. A i Pesve kaže da je on dobio… - Pusti Govedaricu nek rise. Znaš što njega zovu Pesve? - Alo šabane oćeš da ti prsne pička pre nego postaneš milioner? - Zato što ima najveću sisu? - Ne brate, zato što je najveća sisa! - Deki pali džok ne slušaj babske priče. Brate sutra ću da ti kupim auto, ne ne ne ja te častim jedan auto, na šta se ti ono ložiš? Da na alfu, jeste, kupiću ti alfu. - Taman da nam Deki bude šofer, kapiram da se sreća okreće, sad ćemo mi da jebemo. - Prvo što ću da uradim kad uzmem kintu je da si kupim stan. I samo kamin jedan da ubacim i medveđa krzna po podu i onda da napunim prostoriju golim manekenkama podložim vatru da se dobro oznoje pa da se valjam sa njima po onim kožama dok vatra pucka… - BRATE, UZELI SMO KINTU BRATE! - AAAAAAAA! - AAAAAAAAAAA! - AAAA! - Da nema neka fleka na tiketu? - E, da, pogledaj, da nije zacepljen ili tako nešto. - Ne, kul je, proveri brojeve još jednom. - Evo gledam, sve je kul.
Celu noć smo proveli u virtuelnom trošenju sedamsto soma jura. A onda ujutro na trafici je pisalo: “loto 7/39 državne lutrije srbije izvučeni brojevi za 87 kolo 5,8,10,11,23,30,36” Da, uboli smo sedmicu, al’ za predhodno kolo.
Dragi Branko, Obraćam ti se sa "dragi Branko" jer si nas ti tako učio, ali bih ti radije uputio par komplimenata koje pristojna deca ne koriste. Još mnogo toga si me ti naučio. Verovao sam ti, Branko, više nego Titu. Tebi i Dejvidu Belamiju. I danas mi je sreda omiljeni dan, ušlo mi pod kožu zbog "Kockice" i "Opstanka". Životna želja mi je bila da učestvujem u "Kockici" i da izdominiram znanjem. Sve sam se nadao da će mi se pružiti prilika iako ni u vrtić nisam išao. Pane i Goca nisu ti bili ni do kolena, na bednog plagijatora Acu Poštara neću da trošim reči. Kad sam prvi put čuo "Ob-la-di Ob-la-da" hteo sam celom svetu da kažem kako su Bitlsi ukrali muziku iz tvoje emisije. A onda sam saznao da ti zapravo ne živiš u vrtiću. Pa čak i ne radiš tamo već da si glumac. To sam prihvatio. Nekako. Ali sam barem verovao da si mnogo pametan i da sve znaš i da su te zbog toga pozvali da sa nama podeliš svoje znanje. A o tvojim drugarima tatatatircima sam, uz neskrivenu zavist, mislio da su , sem što su najsrećnija deca na svetu (em žive u Jugoslaviji em učestvuju u "Kockici") istovremeno i najpametniji i najvredniji cvet naše omladine. Dok nisam saznao da postoji i nešto što se zove scenario i da postoje ljudi koji taj scenario pišu a koji se ne zovu Branko Milićević. Pa jebem mu miša, mogao si bar neko pitanje da im postaviš onako, na suvo, da čuješ šta deca stvarno misle. Makar bi se smejali. Čekaj bre, pa još će da ispadne da ni one pesme nisi ti smislio? Sazreo sam, Branko. Ne možeš više da me foliraš. Čuo sam sve. I da si narkoman. I da si počeo da radiš sa decom jer ti je to bila jedina ponuđena tezga u pauzi snimanja partizanskih filmova. I da ti se osladilo jer je to bilo neiskorišćeno tržište. I da si maltretirao decu na snimanju. Da zapravo uopšte ne voliš decu. Nisam hteo da verujem. Ali morao sam da poverujem u ono što sam video svojim očima, kada sam ćerku dovodio u tvoje pozorištance i kada sam pola prosečne plate morao da prospem na kineske đinđuve čija nabavna cena teži ka "nula dinala". O ulaznicama da i ne govorim. I na kraju, još ovo: Kažu da je dobro što je Džim Morison umro mlad jer da je dočekao starost, verovatno bi se pretvorio u cirkusku atrakciju u vidu masnokosog matorog rokera, mozga pretvorenog u kašu od narko-koktela, koji bulazni reciklirane stihove i tezgari za bednu siću. Ali, Morison je bio roker narkoman koji je prodavao svoju priču takvima kakav je i sam bio, a ti si bre, bio dečiji heroj! Ne kažem da bi bilo bolje da si umro mlad, daleko bilo, ali bre, nisi morao da prsneš s mozgom na tako bizaran način. Raša Popov je to barem uradio sa stilom, a ne kao ti. Kako si smeo da dozvoliš da ti se to dogodi? Ako je heroj mog detinjstva sada izlapeli matori namćor, kako da sebe u četrdesetoj godini ubedim da u meni još živi ono dete sa početka?
Ono što su nekada bili prvi put ostavljena četkica za zube u kupatilu i jedne rezervne gaće u fioci, danas kreiranje foldera postaje siguran znak da uskoro sledi rezervni ključ od stana.
-Napravila sam ti folder na desktop-u, nemoj da mi razbacuješ to gde stigneš.
Signal nakon kojeg se munjevitom brzinom sklanjaju slatkiši sa stola.
- Uf, što je dobra! Ma šta kurac Milka, najlepše želje su zakon! - Nego šta! Odlomi mi jedan red! - Drž'! E, prebaci ovu farmu, ne mogu da ih... - Ćut'! Ide neko, čula se kapija. Nosi ovo u viseći deo! *Kuc kuc* - Napred! - Zdravo deco, gde vam je mama? - Zdravo teta Goco. Nije tu,:mljac: otišla je kod babe. - Dobro, kažite joj da mi se javi kad dođe! Ivane, što si tako musav? - Jeo sam govna!
Legendarni japanski sudija iz PES-a 6. Poznat po tome što na njegovim tekmama pada bar jedan, a neretko i više crvenih kartona. Kad jednom uđe u seriju, treba se potruditi da bi se meč završio s dovoljnim brojem igrača. U Srbiji je toliko popularan da se po njemu zove i jedan turnir.
Konačna potvrda da nešto radiš kako treba dolazi od onih koji te najviše pljuju. Krivo im što ne mogu brže, bolje i efektnije pa rasipaju pljuvačku na tebe. Za to vreme ti nonšalantno prolaziš ponosno izbačenih grudi i ponekad pogledaš u njihovom pravcu - samo da im daš do znanja ko je slobodan i divlji, a ko se hrani odbačenim koricama sa gazdinog stola.
To su ljudi koji su iskreni, jednostavni, znaju sta im se svidja, a sta ne, ne brinu se oko misljenja drugih....i znaju da zadovolje zenu.
- razredna: Koji je vas omiljeni dan u nedelji? - razred: (svi u glas) Subooota, weekend....petak!!! - razredna: A tvoj, Risticu? - Ristic: Meni je cetvrtak omiljeni dan. - razredna: zasto bas cetvrtak? - Ristic: jer nam cetvrtkom otac daje da mu lizemo stopala kad dodje sa posla. - razred: o.O
Prodaja piva posle 22:00 u trafikama koje rade 00-24. Nindža akcija kreće kada trafikant, posle sat vremena nagovaranja, ipak pristane da ti proda pivo i onda počinje ta komplikovana akcija kako da razmenite pivo i pare a da niko ko ne treba, to ne vidi.
- Ej ćale, daj 10 Staropramena. - Ne mogu Džoni. Prošlo deset. Ukebaće me ovi i onda sam najeb'o. - Ma daj bre ko će te ukebati, baš će ovde da bleje i čekaju tebe da prodaš vops. Ne znaju ni da postoji ovaj ćumez. - Ne mogu Džoni majke mi. Ako me navataju dobiću otkaz. - E matori koja si ti devojčica, a ovde nam noću pričaš neke priče sa ratišta, kokao si ustaše, i neka čuda-muda, a ne smeš bre vopi da prodaš posle deset. Koja si ti jajara ne verujem. - Ko devojčica? Ja? Ma ja sam na ratištu sam samcijat celo selo oslobodio od Balija. - Zar nisu bile Ustaše prošli put kada si pričao? - Ma sve je to isti kurac ali mene niko neće nazivati devojčicom. Slušaj sada. Osvrni se levo i desno. Dobro snimi da li ima nekog po kolima. Ako nema, klimni mi samo glavom i dodaću ti kroz šalter dve zatmnjene kese. Tada ću izaći ja do frižidera, a ti onda isto kreni ka njemu. Stani ispred, raširi jaknu da me štekuješ za svaki slučaj. Kada završim, ubaci mi pare u džep samo. - To leća, koji si nindža, ima da ti nabavim one kuglice što prave dim da se ne cimaš ovoliko. Nema nikog daj kese.
Gramatički savršeno neispravna kovanica nastala u nameri da se istovremeno izgovori "ne znam" i "nemam pojma". Oslikava potpunu odsutnost i nezainteresovanost onog ko je izgovara.
Takođe i moćna odjeb replika.
Po snazi i uticaju na sagovornike u ravni sa "nemam blage veze" i "jebi me ako znam".
Baba A: "Izvin'te sine, jel' na ovi' peron staje eskpres za Lajkovac?"
Adolescent B: "Ne znam pojma, baba. Eto ti šalter, pa pitaj."
