Muškarci se posebno sećaju meča protiv Holandije 1998. Gubili smo 1:0, Komljenović na početku drugog za 1:1, pa penal nad Jugovićem i... Zalizani zalizanko uzme loptu u ruke pored Mihajlovića, Stojkovića... Edvin Van Der Sar na golu, Mijat šutira po sred srede i tras - prečka, a lopta ode na drugi kraj Francuske, tj. terena.

Mijat nas je unazadio više od Slobe, ili bar 10 godina. Da je tada lopta završila u mreži, sigurno bismo poodavno bili u toj famoznoj EU, privreda bi nam bila bar 26 puta razvijenija, ne bi bilo korupcije, imali bismo bar jednog stalnog predstavnika u Ligi šampiona, porastao bi nam natalitet za 25%, ne bi bilo potrebe za uvođenjem novog zakona o saobraćaju, evro bi bio ispod 70, a prosečna plata bila bi preko 700 evra...
Srbija bi bila lepše mesto.

Поглавар израелитског племена. Гроф на пијадесталу тврдичлука. Не би дао динар, ни за децу из метохијских енклава. Највећа јебена стипса.

Упутство за очувавање унутрашњих органа на рок концерту. Пре свега, шутка је зајебанција, а не битка на Неретви. Због људи који ово не схватају, ствари знају да се искомпликују.

Када кренеш на концерт, гледај да не обучеш љубичанствену "Слатке године" мајицу. Није да ћеш попити батине, као да си на "Блејвоч" сплав ушао са "Чилдрен оф Бодом" мајицом, али опет навући ћеш бар двадесет одсто више мартаја на себе. Иако не носиш мартинке свакодневно, немој мислити да си позер ако их назујеш за концерт. Биће пун курац усијаних глава, које ће исте позајмити од брата/ортака који није имао за карту/стрица који је служио армију у касарни у Требињу, све у циљу да неком оставе печат на цеваници.

Када крене шутка, прве редове остави клинцима, којима је то вероватно први концерт. Пусти да њима неко веже кичму у чвор, свако има своје ватрено крштење. Поготово приликом зида смрти (то је оно када се сви поделе у два табора, па нагрну фронтално једни ка другима, као на Косову пољу 1389те), пусти наложену децу да стану напред, ти стани одмах иза. Још ако је концерт неког популарног бенда, просек година у сали биће као на снимању емисије "Музички тобоган" Миње Суботе. У сваком случају, немој, али немој, да пијан стајеш у средину, и свима показујеш средњи прст. Када крене бржи звук, према теби ће кренути две масивне групе људи, и почистити те као баба Сера усрани чучавац.

Врло је вероватно, да ћеш налетети на пун курац маторих, дебелих скињара(ако је концерт Ортодокс Келтса, сигурно хоћеш). Е па, они трипују да су у Немци у Стаљинграду, а да су сви око њих совјетски војници. Терај их у курац, воле да млате рукама, а руке су им теже од кранова словеначких грађевинских фирми. Уколико налетиш на лика коме се поломљене наочаре, веруј ми склони се. Неко му је сјебо италијанске оквире, и он више није разумно биће. Када те неко поклопи по чонтари, или ти зарије ципелштину у колено, џаба га тражиш. Вероватноћа да ћеш га на великом концерту пронаћи и препознати, једнака је шанси да те риба на коју си се ложио у средњој школи, позове на блеју у Кошутњак. Када те неко од зентара које нису ушле у шутку, залије пивом, не глуми Кнелета, не хватај га из залета за гушу, него залиј и ти њега. Њему је сигурно криво више него теби, што ће на путу до куће воњати на вопс.

Немој да хедбенгујеш(млатиш главом) у шутци, сјебаћеш јебени врат. Окресаћеш са неким аркаду о аркаду, нос ће ти од ударца попримити облик друге кривине на Хунгарорингу, или ћеш забости чело о теме неког шиљоглавог клинца.

Уколико налетиш на неке стренџере(овде посебно мислим на Британце, јер они целој планети иду на курац), убиј бога у њима, небитно у којег верују. Не зато што си конзервативни хомофобични геџа, или зато што су нас, маму им јебем, бомбардовали, него зато што ће ионако да причају да смо шабани и да су јебали наше жене. Мартајом о говна! Са друге стране буди џентлмен. Немој да поливаш пивом, пењеш се на кичму, дивљачки шутираш девојке које су 30 кила лакше и десет пута слабије од тебе. Немој да радиш ништа, што им раде остали шабани. Ма колико биле зиљаве/фуксетине/позерке, ма колико ти желео да их јебеш, а мислиш да ти никад неће дати, имај обзира. То су нечије сестре, а сутра ће бити нечије мајке. Гледај да станеш испред њих и заштитиш их, руља ће те одузети од живота, али исплативо је. Никад не знаш, када ћеш да сретнеш ту исту рибу, приликом уплаћивања допуне на трафици. У том случају, твој паламар ће ти бити захвалан. Ако има дебелих, сисатих готичарки, штипни онако каобајаги стидљиво, по коју брадају. Гужва је, не зна се ко је, а и риба се неће љутити, још ће и брадаја да јој се стврдне.

Неизоставни део жалопојки, за љубавима из школских дана/младим касиркама из Пекабете/промотеркама на Мерцедесовом штанду, које су прослављени музичари желели и волели, док су још били обичан плебс који нема за кирију. Ни сав пичји сафт, који сада могу да пакују у тетрапак и продају на велико, им неће угасити жељу за том једном Јеленом/Милицом/Маријом, која је сада са ко зна ким, ко зна где.

Оно што их враћа у време, када их нису салетале спонзоруше, када су имали само тај микрофон, гитару, три цигарете у пакли нишке "Дрине", и ватру у грудима. Одговор публике на овакве хитове, је у већини случајева позитиван, јер увек има ликова у "остави ме моја једина, ниједна није као она" емо моду, још ако се име девојке из песме поклапа, онда је све спремно за "тровање вињаком, срча на све стране" хавариски подухват. Не треба изоставити чињеницу, да одређени број Марија/Јелена/Милица свршава на овакве песме, што су многи мужјаци знали да искористе, бламирајући се полу пијани на караокама пред препуним клубом. Песме понесу и оне који су волели девојке са нешто непопуларијим именима, тако да они са празном флашом "Стомаклије" испред себе, вешто модификују текст, а пустим улицама, на бљештавом светлу мокрих тротоара, уместо Јелене, прошета се нека Валерија или Славица.

Израз који користимо за типа који је главна муштерија ургентном центру. Премлаћен, закрпљен 100-тинак пута.
Ако се израз користи за девојку, онда има сасвим другачије значење. Девојка која је гажена више него магистрала је бушна ко сито, нашироко позната, јер јој је репутација засигурна ако је заиста радодајка.

Ovaj odnos je jako varljiv.Menja se iz minuta u minut u zavisnosti od poteza koji je spotrista napravio.Svaki sportista u Srbiji je kovan u zvezde, ali je isto tako svki doziveo da mu spominju majku nebrojano puta zato što se njegovi potezi vrlo brzo zaborave.

U američkim filmovima je kad glavni lik deaktivira bombu u zadnjoj sekundi a u stvarnom životu to skroz drugačije izgleda.

Crveno je boja ljubavi.