Košmar usnulog satiričara u kome petice prelaze iz dnevnika u brushalter, posetioci iz Luvra na YouTube, a mesto mudraca citiraju se pijanci iz Jagodine. Vidjenje anatomije po kome vrat služi da glava gleda na dole, a ne da je pomera da bolje vidi. Tobogan hedonizma podmazan novcem koji se završava u bazenu svakodnevice. Neka ga neko probudi već jednom, ne mogu više!!!

Стари људи пореклом са села састављеног од највише двадесетак кућа. За већег дела живота у свом крајолику нису видели непознатог човека. Нису осетили неправду, нису доживели нешто лоше, што би их натерало да се не јављају свима, да не машу. Најчешће средином живота, као птић из гнезда у ваздух, они из својих домовина, са осмехом на руменим лицима, мигрирају у цивилизацију због репродукције, да нађу изабраницу срца свога и испуне смисао живота својих.

Тада, одједном, све је ново, све је велико, а једно је непромењено – они се сваком невино осмехују и машу. Машу аутобусима, машу људима са друге стране улице; они ходају полако, осмехују се и машу.Није им потребно узвратити махањем, довољан је поглед и њихов психолошки нагон биће задовољен.

Dva, u nekim slučajevima i tri čoveka koji su na izgled sasvim obični i normalni, možda samo malo ćaknuti, tek toliko da ne budu oličenje potpune normalnosti. Pojedinačno, oni su ljudi kojima možete da date skladište baruta u kutiju šibica i da budete sigurni da neće da naprave nikakvu glupost.

Zajedno su barut i šibica. Nije zlo što ih je bog stvorio nego što ih je sastavio. Kao što se komplementarni uglovi dopunjuju do pravog ugla tako se komplementarni ludaci dopunjuju do pravog ludaka koji radi sa dva savršeno sinhronizovana uma.

Reči im nisu potrebne za dogovor, ne moraju ni da razmene poglede, obojica su potpuno svesni kakva se sumanuta ideja mota po glavi onog drugog i rade sve šta mogu da povećaju štetu koju će realizacija ideje da napravi. Savršeno se uklapaju i dopunjuju jedan drugog u ključnim trenucima za pravljenje neke pakosti koju niko normalan ne bi smislio. Tu i tamo razmene po koju reč, čisto da prisutne obaveste da će uskoro biti veselo ali da im ne otkriju šta se tačno sprema.

Onaj koji u kafani podiže noge dok konobarica briše pod.

Najbezbednije prevozno sredstvo, legenda asfalta, makadama, kopna, mora, ruski odgovor na sve fensi kamione-apartmane poput skanije, volva, mercedesa... Kabina mu nije opremljena kao soba u luksuznom hotelu, ne možeš ljudski ni da se ispružiš, kontrolna tabla i unutrašnjost je naravno gvozdena, ali zato je nekoliko godina zaredom pobednik relija Pariz-Dakar, relija Argentina-Čile i relija Svileni put, i naravno jedina je zamena za brodove-čamce-tankere, zimi, na zaleđenim ruskim rekama.

Моја фиока је фиока коју има сваки клинац. "Мама, јел ово сада моја фиока?". Да, добио је фиоку... Тако је лепа и празна. Ставио је унутра свој аутић. Да, то ће бити гаража. Сада је ставио и човече не љути се. Време пролази... Негде међу лајсницама зе завукло педесет пара... оних малих жутих и дебелих. Последње важеће паре у Србији. Сада нема мање од 1 динар. Ту је и неколико бомбона из праисторије, мачкин зуб који је нашао у дворишту, неколико камења са мора. Једна праћка. Каубој и индијанац, тенкићи и топови. Пар резача, гумица.... Касније се уселила прва потрошена оловка. Патентица која се сломила. Хемијска која се истрошила. Свеска за математику. Уџбеници са редним бројевима. Последњи су имали број осам. Ево га, гел за косу, један дезодоранс, стари бријач. Кутија кондома. Неколико дискова са сликама које више не жели да гледа. Стари мобилни и пуњач. Стара батерија од новог мобилног. Индекс. Радничка књижица, здравствена... Нека стоје ту, сада не требају... Прстен... Ту ставља бурму када излази са другарима. Коверте од плата и рачуна... Чекове... Опет здравствена... Сада нека нова. Са овером до краја живота... Бромазепан и Ласикс. Налази лекара, рендген снимци. Цео један живот у тој мојој фиоци.

Bela potkošulja neverovatno popularna kod komunističkih heroja obnove i MTV repera. Nema dokaza da je trend povezan, mada i jedni i drugi maštaju o raju na zemlji, jedni kroz rad, a drugi kroz pljačkanje onih koji rade...

Veze nema sa vezom - kao deterdžent i bolnica - kao političar i poštenje - navijači i mozak - naša fudbalska reprezentacija i fudbal . . . shvatate već . . .

Fantastična degenerisanost engleskog izraza ''Time Out''. Pauza u bilo kojoj igri. Po današnjim standardima mi smo bili seljačka deca - kad nas se skupi 4, mi smo igrali kocke, a nismo pravili party da stormujemo dungeon . . razmenjivali smo sličice, a ne mp3 melodije i klipove .. LM, poenta je da nismo nešto znali engleski, tako da je sa televizije pokupljeno Daj Maut, pa je onda bilo ima nema mauta, a kad ga tražiš vičeš:

DING DONG! Krklj! Krklj! Kahah, %$! Voz/autobus/avion koji ide na mesto koje zvuči kao ono gde treba da idete kreće u šrnaes tredsbli i postavljen je na peronu muml muml.
I posle toga ti se zahvale na tri jezika, a jedan ne znaju da govore!

Nick je ono što ti misliš o sebi, dok je nadimak ono što obično jesi, sviđalo se to tebi ili ne.

Јединствена врста човека која на саобраћајном ланцу исхране лежи негде између нервозног таксисте и тру камионџије. Недовољно зајебан да некоме олупа главу пајсером, али превише надркан да било коме опрости скретање без сигнализације. Лик који је педагошку струку калио на борбама петлова у Кнежевцу и чији је праг толеранције танак колико и гуме на његовом Југу. Посао му се претворио у хоби, а хоби у посао.

Mudrost koja je često lokalizovana - na NBG-u je za ženama i tramvajima, na Vračaru za trolama i ženama, ali logika je ista: Ni za prevozom ni za ženama nikad ne treba trčati, iz prostog razloga - uvek će doći sledeći/a.

Ali, kao što znamo, nije isto da li ti dodje dvojka ili petica, odnosno dvojke ili petice.
Ne znam...svako neka razmisli za čim će i da li će da trči.

Žurka na kojoj se dele ogrlice/narukvice u bojama semafora koje signaliziraju da li ste slobodni za parenje ili ne. Crveno je ne, žuto je možda, zeleno je da. Rezlutat je da parovi nose crveno, sve ribe žuto, a svi tipovi zeleno. Ko ovo nije znao i na običnoj žurci je totalni imbecil. Stoga, nadjimo onoga ko je izmislio semafor žurku i kastracijom uklonimo njegov genetski materijal iz našeg genetskog bazena, za dobrobit suptilnosti ljudskih odnosa koju svi tako volimo. U suprotnom ovaj podlac doteraće nas u svet gde ne više neće biti možda, imam dečka će značiti da ga stvarno ima, a u sexualne odnose ćemo stupati na osnovu testa kompatibilnosti na facebook-u!

Razmišljanja koja su vezana sa svim i svačim, sem sa onim što učiš.

Posebna boljka koja zahvata kako lepšu, tako i "ružniju" polovinu studentskog sveta...
Nervozni smo, nadrkani, otkidamo glave svakom ko nam se obrati....
Napunjeni enormnim količinama kafe i cigareta počinju i ruke da nam se pomalo tresu.... A neki čak razviju tikove i mucanje.
Konstantno zurenje u knjige i skripte ostavlja utisak na menatalno zdravlje kako nas tako i ljudi oko nas. A i dešava se čudna temporalna pojava da vreme prosto leti, a dani ispita su sve bliži i bliži, a stalno gledanje ka kalendaru kao da pogoršava stvari još više.
Niko nije bezbedan!

Posledica otkopčanog šlica.

Rečenica koju nam roditelji izgovaraju kada smo mali i hoće da se otarase našeg kućnog ljubimca iz raznih razloga. Postao je ogroman, kenja non stop po kući, jede za troje ili je umro i neće da nas rastuže.

Врхунац једног српског весељака - познавање што више текстуалних ремискева у народним песмама. То знање директно се одражава на популарност, статус у кафани.

Način rodbinskog slikanja sa malim detetom na njegovom prvom (drugom) rođendanu.