Jedna od najvećih istina ikada izrečenih. U jednoj prosto proširenoj rečenici se može reći toliko mnogo stvari koje naučni tim sa Instituta za socijalne studije iz Merilenda, Masačusetsa ili odakle već proučava godinama i nikada ne prouči do kraja.
Nego, da se vratimo na temu.
Ogoljenost! Svi su ljudi relativno isti kada ih ogolite. Bez subkulturne uniforme na sebi, bez tragova dnevnih aktivnosti, lišeni samonametnutih žigova kojima dokazuju svoju osobenost, ljudi su skup kostiju, kože, iznutrica i duše (da se tako eksplicitno izrazim).
Zašto je ovo bitno? Pa, bitno je jer, iako dobar deo populacije kaže da se ljudi menjaju, nešto ipak ostaje nepromenljivo u njima. Ta nepromenljivost je nešto što ih podsvesno vodi do određene tačke (tačke pucanja), te se posle toga celo biće menja za 180 stepeni (mada, bolje je reći da se vraća u svoju primarnu formu).
Kakve veze imaju mlade metalke sa mladim splavarkama? Velike. Što je metalkica zagriženija, mračnija i opakija, to je tačka pucanja bliža. Što se taj metalski kvltizam više ispoljava, to je metamorfoza sigurnija. Retko, veoma retko je dalje "ucrnjivanje" znak iskrenosti - u najvećem broju slučajeva (cirka 75%) je to samo nanošenje novih slojeva na masku koja vremenom postaje teret, jer ju je teško nositi i uživati u tome.
Neretki su slučajevi gde se glumac toliko uživi u ulogu da i sam postane ono što glumi. Takođe su, kao ovde, neretki slučajevi gde se ljudima smuči da budu neko drugi, jer to nisu. Osećaju da nisu, znaju da nisu i voleli bi da to nikada i nisu postali. Ali, želja za prihvatanjem, dobijanjem neke počasti, pripadanje nekom (bilo kom) čoporu je toliko jaka da čoveka natera na svakakve mere. Očajničke mere.
Zabavno je, u početku. Žurka dugo traje, ali se vrhunac brzo dostiže. I - to nije to. Nešto ne štima, ali se ne zna šta. Manjak truda? Možda. Zato se konstantno nastavlja sa trudom, grčevitim trudom - na silu. Dodaje se jedna ogrlica (jedna stega), pa druga, pa treća. Crna maska oko očiju se konstantno uvećava. Vizuelni mrak oslikava duševni mrak, jer sve je to neiskreno, što prema drugima, što prema sebi. Laž.
BUM!!! Promena. Metamorfoza. Šejpšifting. Presedanje iz jednog voza u drugi, iz Zvezde u Partizan, iz Barse u Real. Sve što je bilo sada nije i sve što jeste kao da je tu odvajkada. Nema vremena za podsećanje na stari život, nema potrebe za sećanjem na davnašnje trenutke. To ti je što ti je i tako treba da bude. Ali (!), nikada nije i neće biti sve potaman i nikada neće biti one prave sigurnosti, pravog osećaja pripadanja, te je potrebno latiti se s vremena na vreme jednim finim, sočnim i perfidnim pljuvanjem po svemu onome čemu se nekada pripadalo.
stojickm
Iskazivanje čuđenja zbog prilepljene etikete, za nešto urađeno “samo” jedanput.
A:”O, gde si batice! Je l’ još šaniraš čokoladne bananice u supermarketu?”
B:“Jebote, pa to je bilo u osnovnoj školi. Jednom se kresneš u bulju i odmah ti zalepe da si peder!”
Nekul lepša polovina, nije za u kuću. Nije domaćica a pritom i grakće k'o svraka na kristal metu. Histerična kao Đorđe David kada izgubi gumicu za kosu. Neće čoveka već patofnu, da može da ga šikanira i maltretira. Tip žene koji dođe u kafanu da vrišti na dečka/muža zašto je ostavio kući da sama gleda finalnu epizodu prve sezone Sulejmana Veličanstvenog. Ona koja ti u omote od cedea Dauna podmeće Sašu Kovačevića jer to bi trebali, po njoj, da slušaju dobri momci. Nije ni za kod kazana, koga slična nesreća nađe prvo preporučujem proštak pa ako ni to ne uspe onda držalica za budak, da se sotonin izaslanik pošalje tamo odakle je i došao.
Ne da nije za u kuću, nego nije ni za u štalu.
- KO JE PIJAN ZASPAO ZA STOLOM, KO SE BUUUUDI SA TUUUUUUUGOM I BOLOOOOOOOM . . .
- Ćuti Mitre, evo ti je lepša polovina, sad si najebo.
- Maco, pa šta ćeš ti u kafani? Je l' se desilo nešto?
- I on mene još pita šta ću ja ovde? POLAZI KUĆI PIČKA TI MATERINA! STOKO! SVINjO MUŠKA! GOVEDO ŠUTO! ZAR PORED TEBE ŽIVOG SAMA DA HEKLAM, KO ĆE DA MI DRŽI KONAC!?! PUT KUĆI MITRE!
- Ode Mitar, Bog da mu dušu prosti. A bio je dobra nanula, ovaj čovek htedoh reći.
- Ko ga jebe, kad sam pričao da mu je bolje bombu da baci na kuću nego toj aspidi da daje sito da baca, on nije slušao.
Konzumentski nedostižni ideal, Sloboda Mićalović među konzervama, proizvod koji prosto ne kupuješ ni na akciji, samo opsuješ i uzmeš anonimnu sardinu sa najniže police.
Jer je luksuz. Jer je prokleto skupa. Jer je jede Kevin Kostner sa nasmejanim ljudima na jahti usred Mediterana, a ti si nastavnik opštetehničkog na zameni u Leštanima.
Ostaje nada da će te ubosti kladža, pasti nasledstvo ili se pojaviti neka slična jedinstvena šansa, pa da jednom isprobaš više taj famozni morski zalogaj.
- Šta je osuđenik tražio za poslednji obrok?
- Urnebes salatu...
- Dobro, piši urnebes.
- Sladoled od pistaća.
- Piši sladoled.
- Rio mare tunjevinu.
- Jokara! Piši Premija tunj. U komadićima.
Zgodan manevar nastavnika koji je zatajio sa znanjem. Prebacivanje loptice na publiku - đake, kao kad pevač kod visokih nota na koncertu vikne "ajmo sad vi" i zapali pljugu, dok fanovi oformljuju kakofonijski orkestar.
- Evo i onda... onda ćemo ovde da skratimo, čekaj (u majku mu jebem, ovde je trebalo da ide dva pi da se skrati lepo, ovako ne može, o Vene dabogda crko, čekaj pa možda je on već i umro, ma bugarin, ako je)... elem, ovaj, ovo dovršite za domaći.
______________
- Profesore, a da li može da se uračuna zakrivljenje prostora oko Meseca i dobije tačniji rezultat?
- Opa, imamo Ajnštajna ovde... To ćeš lepo ti da proveriš taman za domaći, nemamo sad vremena, ajmo gotov čas zvoni ...ZVVVVRRRRRR
- Profesore, ima još šest minuta i nije stvarno zvonilo
- ZVRRRRRR bre
Svako je u svom detinjstvu imao nekog jezivog lika u komšiluku koga se plašio. Imate 5, 6 godina, igrate se na ulici, kad nailazi On. Čupav, zapušten, ogromna neuredna brada, izgužvana odeća u kojoj ga stalno vidite, prazan i izgubljen pogled, kao da ne primećuje ni vas, niti bilo šta oko sebe, lagano se kreće, deluje poput neke prikaze. I čini vam se da bi prošao kroz vas da se ne pomerite. On se približava, sve prestaje, svi stojite i gledate ga sa strahom dok prolazi. Zatim zvučno odahnete kad ode i počinjete da nagađate šta je s njim. Niko ga nije čuo kako priča, možda je bolestan, možda je manijak...a nikako da shvatite zašto vaši roditelji za njega kažu da je dobar dečko.
Posle prođe neko vreme, prestali ste da ga viđate, porasli ste i prepričavate s društvom kako ste se plašili dok ste bili mali i nikad niste shvatili ko je on i zašto je bio takav.
Onda završite srednju školu, upišete fakultet, provedete u studentskom domu nekoliko nezaboravnih godina, sve dok ne postanete apsolvent i na kraju rešite da prekinete zajebanciju i vratite se kući da spremite te najteže ispite koji su vam ostali. Navalite na knjigu i učite mesecima, ispit za ispitom, jer nemate kintu, a mator ste konj. Sve slabije izlazite, učenje vas mučno isrpljuje i sve drugo osim knjige vam postaje nevažno. Ne sećate se ni kad ste se poslednji put videli s društvom.
I onda jednog dana kad ste napravili pauzu i izašli na vazduh, prolazite pored nekih klinaca u vašoj ulici koji su u međuvremenu porasli i čujete kako vam šapuću iza leđa: "Eno ga onaj jezivi!".
Dođete kući, stanete pred ogledalo, pogledate svu onu kosu i bradu u koju ste zarasli poslednjih meseci i vidite onog istog tipa kojeg ste se plašili dok ste bili mali. I tek tad vam postane jasno...
Halejeva kometa među ljudskom populacijom. Pojava ređa od pravoslavlja u Iranu i fudbalera na balkonu Skupštine zajedno.
- Izvini, sinko.
- Reci baba, brate.
- Je l' ovo sedište broj 18?
- Jeste.
- Piše mi na karti da je moje sed...
- Ali bus je prazan, baba. Sedi gde hoćeš, pobogu.
- Ne, ne, ne, meni lepo piše na kar...
- Gospođo...
- ...ti da je 18 moje sed...
- Gospođo...
- ...ište i baš tu hoću da sednem.
- Ma evo ti sedište, jebem li ti mater raspalu, ščula?! Tjih, kako me 'oće ovakvi baksuzi, bože, bože! Retki su kao cig...
- Aj ustani.
- ...anin jedinac, ali opet meni zapadnu! I treba da vam smanje penzije, i treba!
Pogoditi partnerku ejakulatom nakon čega ona ostaje nepomična odnosno zaledjena usled zaprepašćenja ili straha da će se sledećim pokretom još više izmazati. Potez isto kao i bacanje magije sa Sub-Zerom mora da ima besprekoran tajming da se ne bi savila ili postavila blok. Nakon uspešnog zaledjivanja najbolje leže aperkat, ali to je već stvar ukusa.
