
Зар на Тарзанији није била нека фора овог типа?
"Jebote kakve ribe dolaze ovde. Jel se obriju dole uopšte? Ja da sam ginekolog, tuki bi mi došo ko šimšir, poćero bi napolje svaku koja nije ćelava ko Topalko. Zamisli odeš na depilaciju i kažeš “dole ću na Topalka” lololo"

Доже, ако дозволиш, ево можда неки потенцијални крај пјесме.
А улуд се јавила,
телефон је трошилаНека друга греје ме,
женска много боља је
од мале из петог бе.Када заспим ја,
њена слика је пред очима,После тол'ко година,
лечења и тражења,
још је волим ја.Новисада човек сам,
Продао сам кола стан,Сад у ЈАТ-у вадим карту,
па летим у Канаду,
Љубав је победила. х2
Има тешке (крупне) кости човјек. Иначе, лијепо одрађено. +++

Овако је дефиниција настала. Баш у ово вријеме, тачније 24. јула је годишњица смрти мога ђеда, те сам подстакнут тим желио да оживим неко сјећање на њега. Читава прича написана је лаганим дескриптивним тоном како не би замарала при читању и како би се уклопила у тај временски (јесењи) амбијент. Иначе, у свему томе је провучена поука о пролазности. Тренутак кад ми каже да запјевам означава то да треба уживати у тренутку као да ти је он посљедњи. Сад, ко допре до тога, благо њему. Ко не, слободно може да тури минус. Што кажете да личи на идеалну слику села из филмова Радоша Бајића, ја сам то тако видио и мени је то искрено најљепши период у животу. Ствари које се једном раде и завјек остају у сјећању. Усиљене пошалице које би се допале свима на Вукајлији нисам убацивао из разлога што сматрам да би оптеретило додатно причу и скренуло би са саме теме казивања.
ДБСК <3

'вако.
Овим приградским фићфирићима желим да кажем да могу да ми се напасу доњих руња у енормним количинама. Ја им нисам крив што су бетонско сивило и недостатак љубави из суровог окружења око њих направили емотивно сакате болиде који нису у стању да одмакну дупе од компјутера на коме могу да дрве курац и да хране его стварајући мисао о томе како су иберкул лукови.
Овима којима се допада захваљујем на стрпљењу и подршци.
