Peče čiča rakiju
Кроз замагљен прозор куће на ободу града пада зрак удаљеног зубатог октобарског сунца, а споља се чује кукурикање пијетла. Протежем се к'о мачор устајући из кревета, гледам на сат, пола 7. Аууу, има ђед душу да ми поједе што сам се опет успавао на овако значајан дан. Ужурбано се умивам и облачим, па трк у љетњу кућу, да се јавим на рапорт глави породице.
На ногама су сви већ одавно. Пожелим им свима добро јутро, одговоре сви, једино ђед као љут на мене што нисам раније устао. Видим смијуљи се, добро је расположен. Како и не би, кад му је пуна кућа. Отац на свом мјесту, сједи на столици тик уз телевизор и срче прву јутарњу кафу. Мајка припрема доручак, баба се мува око ње, лафо јој помаже. Прије бих ја рекао да то навика, цијелог живота је то рмбачило да се колико толико нормално живи. Ђед сједи покрај препородовог шпорета на троношцу и извијајућ' сиједе обрве опрезно густира варенику коју му је баба скувала. То је њему стандардан ритуал свако јутро. На њему стари гуњ преко сивог џемпера, дебеле сомотне панталоне и вунене чарапе. Утоплио се матори, зна да ваља цијели дан провести напољу данас. А препород само цакће, милина га слушати, а и та топлина која избија из њега укомбинована са овом сликом чини да ти срце игра од милине. Баба приђе рерни, отвори је, а у плавом округлом плеху се злаћастим сјајем засија кора врелог домаћег хљеба. У собу упадају тетка, тетак и рођак, румени у образима од благог познооктобарског мраза. Сједају и они да попију кафу, отац и тетак, илити баџе како воле да зову један другог, причају нешто о полици, тетка се прикључује у кухињи, а рођак и ја с' ђедом већ планирам лагано шта нам је чинити.
Након што ђед доврши варенику, скочи наноге и упитавши да ли су сви попили кафу, на шта сви климнуше главом потврдно, издаде наредбу: "Ајмо, ђецо, да се иде за послом!". По договору, рођак и ја износимо казан из магазе и носимо на дрњак у плацу иза куће. Монтира се скаламерија, ђед слаже отучке на новине, па преко тога грабово грање, само још да се запали ватра. Тетка замазује лулу на мјесту гдје улази у казан смјешом од кукурузног брашна и мекиња да не би пуштало на саставу. Лула... Сваки пут кад је видим несвјесно прстима пређем преко малог ожиљка изнад лијеве обрве. Имао сам 14 година кад сам се јурио са рођаком око казана, нешто смо се задиркивали, дјечија посла. Опомињ'о нас ђед да престанемо, ал' не можеш са враговима. Ја, онако, бјежећ' окренем се да видим да ме овај не дохвати, окренем главу назад, и гру! Умал' нисам преврнуо читаву ону скаламерију. На лули је остало мало удубљење, ипак је од бакра справљена. Није толико бољела та опекотина колико очев шамар тад. Чини ми се још ми образ бриди...
Отац и тетак петљају око хладњака и цријева којима доводе воду, а рођак и ја износимо бурад са комином из шупе да буде при руци. Све је спремно, ђед пали ватру, сипа се комина у казан, а ја стојим поред казана и полако окрећем ручицу којом се мијеша комина да не загори унутра. Мајка и тетка постављају доручак под старим, огољеним орахом. Домаћи сир, кајмак, ситно исјечена пршута и кобасица, плећка од пантелинског прасета и тек испечено пиле, дивљаче. Ту је и чутура са ракијом мало прије наточеном из дудовог бурета у магази. И да, умало да заборавим онај хљеб са почетка приче. Сједамо сви за софру, сем мајке и тетке које су узеле да воде рачуна о ватри у окретању ручице, правдају се јеле су оне већ. Ђед за столом узима чашицу са ракијом и здрави у име срећног посла и окупљене породице око стола. Кез не скида са лица од како је устао јутрос, чини ми се. Нека пријатна језа ме тјера да се стресем, ни сам не знам зашто, ваљда ми некако мило што смо сви ту.
Готов је доручак, враћамо се сви на задатке. Рођак и ја обигравамо око казана, отац и тетак се петљају да они преузму посао. Ђед сједи на пању, прекрштених ногу, држи у руци чашицу са ракијом и лагано густира. Виче зетовима да сједну са њим, да пусте нас младе да се учимо, како ћемо пећи кад њих не буде. Видим, заиграло старцу црно око, само што не ороси од среће. Почиње ђед причу како се то некад, у његово вријеме пекло, како су они као дјеца се шуњали око казана да пробају шта се то ту прави, па послије тога трчали да се напију воде. А онда на ред долази прича како је пекао ракију са комшијом током рата док су отац и тетак били на ратишту. Каже ту сам се ја врзмао око њих, трчкарао за неким мачком ког смо имали тад. И каже, испадне мени цуцла доле, а он узме и спере је ракијом и да мени поново у уста. Каже да сам се тад толико смијао као беба да је то било невјероватно. Баба га грдила тад шта то ради, да л' је нормалан... Опет се и сад баба укључи у причу, лафо се буни, ал видим и њој мила помисао на све то. Ту причу слушам сваке боговјетне године, али ми никад не досади. Чак ми је драго да гледам ђеда како је у заносу прича изнова и изнова.
Док ђед прича, из хладњака потече полако да цури топли млаз ракије који се преко газе слива у лонац испод. Пуштамо мало да отекне онај етанол са почетка, а онда отац узима да градира. Наравно,прије тога смо сви дали своју субјективну оцјену јачине окрепивши се захваћеним узорком вреле ракије испод казана. И како то обично бива, искуство побјеђује. Ђед почиње да се дува, пун себе, што је успио да нас побиједи нас млађе. Брзо га прође та сласт, видим, замислио се нешто на клади, скупио се к'о дијете. Питам га шта му је, а он ми одговара: "Ко зна, можда ми је ово, Станко мој, посљедњи пут да печем ракију, него, де ти, благо ђеди, запјевај ону моју". Мени се стегло грло, једва некако проломих: "Ајде, не причај глупости, видиш да ти се још ниједан од унука није оженио. Ако се ја добро сјећам, обећао си и коло да ћеш играти!" Насмјеши се најзад и рече: "Мани ме, него дедер запјевај!". Није било врдања, па започнем: "Чича пече ра-акију", а остали сви прихватише углас, ори се авлија. Разгалило се ђеду срце, сваког комшију са плота свраћа да пробају ракију, сав кипи од поноса. Свима пуно срце.
И тако, казан по казан, до касно увече, пекло се, пило и пјевало. Тај дан је на ободу Бијељине чича пек'о ракију.
Посвећено ђеду Небојши.
Komentari
Osvetla ti dete obraz - Đede Šone :Š
Хвала, Дискретни!
- и тек испечено пиле, дивљаче
ovo mi tako lep izraz - pile divljače :Š
kad navataš vremena da ga na dah definišeš, zaranjaj Хоћу, пријатељу, сутра у ово доба. Имам право само једну дефиницију дневно. :)
у јеботе, колики емотивни набој, а овако кратак текст :)
прелипо.
+Било јаче од мене, текле реченице једна за друдом. Хвала, Видро. :)
Каква ментална и емотивна дисцилина
+++*
Дефиниција питкија од ракије :)Хвала за инспирацију, Сејо. Вјерујеш да се нисам уопште трудио, само излазило из мене. :)
Svaka čast Mitke, ne znam šta bi drugo mogao da ti kažem. Od mene plus ali to i nije toliko bitno na ovoj definiciji.
Od mene plus ali to i nije toliko bitno na ovoj definiciji.+1
ufffffff, strašna defka
+++Хвала вам свима, људи! :)
dobra, i ja tedo slicnu da napisem o mom dedi koji je uz to i imao nadimak "Kazandzija" ;-) +
Мили, напиши ти причу, само стави неки други наслов, мени ће бити драго да прочитам како код тебе изгледа кад се пече ракија. Јбг, ја сељаче, волим те традиционалне вриједности. :)
Vidro, đe si ti krila ovog Mitketa do sada? ;-) Dobar mali jebosvojegaće, dobar.
Није ме она крила, нег' сам ја био лијен 3 године да напишем иједно слово, па кад сам се скоро упознао са Вукајлијом (љубав на први поглед, шта ли је), пробудила се носталгија за писањем и тако. Фала, БЕНЕЛуксе! :)
ahahaha, bolan, nisam ni ja znala da čo'ek ovako piše, š'a znam, studira te elektrotehnike, nisam povezala uopće, al' eto, napokon se pronašao :D
Лукс је електричар и ’акер, па ето шта би... родоначелник прелџијства
Писање је прва љубав, електротехника је средство да преживим у будућим временима. :) Зироје, сви смо ми прелџије, неко више, неко мање. :)
al nas je elektrotehnicara vodje, ovo ne da izadje na dobro, sam cekam neki kurshlus lol
Хвала, Боксеру! :)
Jako lepo.. Brankoćopićevski i posebno mi je drago što nema linkova..
Mislio sam da je ovo mrljo pisao ili MileBubreg, kad ono komšo moj..
Svaka ti dala za ovo..Опуцала ме сјећања била, само се ваљале реченице. Не користим ти ја те линкове. Ако ме поредиш са Милетом или Мрљом, то је заиста част, хвала ти! :)
Да ли се то призива наслов?
Не знам, Сејо, сумњам... Сајшајн, заборавих ти рећи, ово је на твом крају, на Коридору. :)
Mislio sam da je ovo mrljo pisao ili MileBubregtakodje
odlicno samo ovako nastavi +
Хвала, Кајтеззз, настојаћу.
Mislio sam da je ovo mrljo pisao ili MileBubregKod mene je "did" umjesto "đed", malo je neozbiljniji od ovoga, pišem latinicom, i rakiju pečem u novembru. U svakom slučaju tekst je izvanredan, ima dušu, ima i stil odličan, ozbiljno napisan, bez greške. Zato omiljujem i plusiram.
bode oci -
džanki, sreća tvoja pa nisam hitler.
SREĆA.Мрљо, хвала :)
bode oci -А ти пријатељу немој да читаш, немој послије мени мајку да помињеш код офтамолога.
Mala Vidra
džanki, sreća tvoja pa nisam hitler.
SREĆA.Пусти га, виш да има својих проблема. :)
Vredi pročitati. Jako dobar tekst. Plus!
Хвала, Оркана, не знам само одакле ископа ово :)
Pa redom :)
Надам се да није било лоше. Биће још свашта нешто, нисам у прилици да се посветим обиљније тренутно писању, по вазда сам у селу. :)
Orkana, Mitke je momak k'o bombona, pa ti vidi, kad ti ja kaem.
ja mislila- mrljo.
svaka čast.
+++Nano, Mitke je momak k'o bombona, pa ti vidi, kad ti ja kaem.
Nije loše. Ni najmanje. Nego, ne vole ljudi dugačke definicije, pa to ti je. Čast izuzecima.
Хвала, Нана!
Луксе, ти баш ријешио да ме усрећиш неком Вукајлијашицом вечераске? :)
- Orkana
Nije loše. Ni najmanje. Nego, ne vole ljudi dugačke definicije, pa to ti je.Код мене у омиљеним све километарске.
ufffffff, strašna defka
+++Slažem se, odlična je! Da sam stigao da definišem, verovatno bi bila poput ove! Svaka čast, može zvezdara na ovo!
Хвала, Дионизио!
Ja pošteno reko'. Gledao sam ti malo defke. Bićeš ti dobar, itekako, još malo da se razradiš, posle ide ko 'ladna voda... :)
А то ти читаш. Рече Брус мало прије, ја мислио неко ушао и онако полупао плусеве. Ако Бог да, надам се да ће бити тако. Жив био!
nije on, ali kao da jeste :)
Ко год да је, надам се да му је легло писаније. :)
Nisam te to ja čitao. To te je neko drugi "lajkovao". Ja sam cepao minuse. :)
Čuo jutros ovu pesmu, i setim se tebe pa malo bacio oko. Ja ti se izvinjavam, ako sam te nekako uvredio... :)- Ja sam cepao minuse.
Ако, роде мој, и минуси су за људе. Немаш шта да се извињаваш. :)
Jako živopisno.
Уградио сам дио себе у ово, морало је бити живописно. :)
Za odabrane...
au koja sranjcuga
au koja sranjcugaTo sam i ja pomislio posle prvog pasusa. Ali, kad pročitaš do kraja, vidiš da nije. Tu i tamo učini ti se da probija patetika, ali na kraju uvidiš da je to jedan prelep i originalan rekvijem za dedu. Svaka čast!
deda je sigurno sada ponosan na njega. gleda odozgo i smiješi se.
Ovaj Džani baš rešio da nauči da peče rakiju. Ne more to na silu... :)
Čestitke na odabiru!
ма није то проблем брате, сетио се малопре да дођем још једну одабрану миткету за клаџу
kako sereš, marko, a oplačeš svaki put kad pročitaš definiciju :)
- kako sereš, marko, a oplačeš svaki put kad pročitaš definiciju :)
+1
Ahahah, kolko čudno "Marko"...kapiram da ga ni majka ne zove tako... :)
meni se ovo uopšte ne dopada, sve što ne volim da pročitam skupilo se u jednoj definiciji, patetika i to ona preopširna bez nekog interesantnog zapleta, raspleta, ništa - dosadan opis generalno. -
A jes je Mitke opravio svaka mu čast
лепо написано, врло добро +
mitke kad si zadnji put imao veliku nuzdu posto si se ovde israo previse pozz -
a Batch u fazonu, ova je predugacka defka ovu cu odabrati nisam je ni procitao al kontam da je dobra hehe
нисам плакао ни кад сам гледао бадија кошаркаша кад га онај мали ћера откуће а да плачем на ово…
лепо је у сваком случају
omeksao si nube
možda bi malo bolje bilo da je neki dalmatinac opleo, ili bar da je napisano njihovim narečjem, isti tekst bi zauzeo upola manje prostora. Ova ekstenzivna ijekavica mi optereti ram memoriju vijuge dok učitam reč smorim se.
Јеботе, колико ли тона угља оде на производњу струје потребну за беспотребно уношење слова И и Ј при писању текста на рачунару… Босањце треба еколошки освестити, ем секу онолику шуму, ем арче струју безвезе.
ТО МИТКЕ ЦАРЕ. ЏАНИ ОМЕКШО +1
'вако.
Овим приградским фићфирићима желим да кажем да могу да ми се напасу доњих руња у енормним количинама. Ја им нисам крив што су бетонско сивило и недостатак љубави из суровог окружења око њих направили емотивно сакате болиде који нису у стању да одмакну дупе од компјутера на коме могу да дрве курац и да хране его стварајући мисао о томе како су иберкул лукови.
Овима којима се допада захваљујем на стрпљењу и подршци.
a jebiga ljutiš se na negativnu kritiku, nije fora. Dobar si autor, mnogi vole taj stil, a poneko i ne. Treba da prihvatiš to. To betonsko sivilo koje spominješ nije razlog da ne ukapiram tvoju defku, i moj deda peče rakiju i sve to što si napisao stoji, ali mi se ne dopada ta romantizovana slika previše podseća na Radoševe serije, jednostavno prenaglašena patetika, uopšten opis starca u koji se uklapa 99% deda na selu bez nekog detalja koji ga izdvaja, napisano stilom četvrtaka na pismenom iz srpskog, ni trunka humora, rastegnuta radnja, ...ma nije mi leglo i kraj.
ovako neki stil bih plusirao sa zadovoljstvom: http://vukajlija.com/zivot-preko-grane/609046Трулексе, није се ово односило на тебе. Ти си фино написао шта ти се не свиђа и то је у реду, дао си разлог и то поштујем. Односило се на остале за које вјерујем да им је било мрско да прочитају више од првог пасуса.
- DB
...Zakljucao kapiju,jedan bezobrazan sakri se za kazan pa mu popi rakiju,ojsaaaaa.Plus i zvezda...
- etnol sa pocetka
trebo si bar da proguglas o pecenju rakije :)
Милетов стил је потпуно сличан овој дефци Крпо, ја сам имао дилему да ли је то Миле писао пре него што сам дао плус, али неке ситнице су ме одвратиле од те помисли. Нисам ни замишљао да ће то бити Митке. И то ме је баш пријатно изненадило, можда ово није баш прави начин да се пише *дефиниција*, јер ми ово више нека животна прича преливена дебелим слојем носталгије, али опет, довољно за велику реч хвале јер се дечко потрудио и КОБЈАСНИО.
ПОЗЗPa nije baš sličan stil sa Miletovim, ali su u istu metu gađali. Samo je mile to oštrije nekako odradio. Postoji publika za ovakve stvari i treba da piše svako onim stilom koji mu najbolje leži. Jeste životna priča, ali je previše uopštena - nosi vunene čarape, jelek, ima sede vlasi, ustaje rano, peče rakiju... životna priča treba malo da bude originalnija i da ima neki lični pečat kao ova miletova.
Зато што је Миле неприкосновен у тој области, ту нема приче, а Митке се испробава, и не можеш рећи да му покушај није вредан хвале, о плусу да и не причамо.
То што је мало мејнстрим, у овом тренутку није битно, јер је ТО његов деда, какав год он да је, прича је реална. А оригиналност би повукла за собом и неке догађаје које би морао да измисли.
МИТКЕ СЕ ВРАТИИИИИООООООО!!!!!! <3 *
Нека пријатна језа ме тјера да се стресем, ни сам не знам зашто, ваљда ми некако милosto sam ovo procitala. +
Овако је дефиниција настала. Баш у ово вријеме, тачније 24. јула је годишњица смрти мога ђеда, те сам подстакнут тим желио да оживим неко сјећање на њега. Читава прича написана је лаганим дескриптивним тоном како не би замарала при читању и како би се уклопила у тај временски (јесењи) амбијент. Иначе, у свему томе је провучена поука о пролазности. Тренутак кад ми каже да запјевам означава то да треба уживати у тренутку као да ти је он посљедњи. Сад, ко допре до тога, благо њему. Ко не, слободно може да тури минус. Што кажете да личи на идеалну слику села из филмова Радоша Бајића, ја сам то тако видио и мени је то искрено најљепши период у животу. Ствари које се једном раде и завјек остају у сјећању. Усиљене пошалице које би се допале свима на Вукајлији нисам убацивао из разлога што сматрам да би оптеретило додатно причу и скренуло би са саме теме казивања.
ДБСК <3
Dobar sastav.
nisi plak'o kad ga je tjerao od kuće?
........................................- Mala Vidra
nisi plak'o kad ga je tjerao od kuće?
........................................О чему ти?
ma govorim marku..............................
Minus na naslov. I biće još kad uđem na dupli.
Знате шта је до јаја у свему овоме? Што се коначно у коментарима дефиниција критикује уместо да се лижу секташи. Ретка појава.
Mitke, jel ti se mako ožiljak od lule?
- N
Mnogo bljutavo. Za dnevnik.
Није се мако, остало још мало.
Jes mazo kakvom mašću?
Шта ћу мазат' зарасло само.
па кад си босанац, ви главе користите уместо наковња
Ima l' kise kod tebe Dzani?
To ovo? Pa ne primjećuje se, imaš pravo.
E, da, to je desna obrva. Nema na čemu.
- ви главе користите уместо наковња
Може и за штемање зида без проблема.
Ahahah, kolko čudno "Marko"...kapiram da ga ni majka ne zove tako... :)čudnije bi bilo da ga majka zove Jebač!
Inače + i * za definiciju... nisam plak'o, ali da sam pička plakao bi, keve mi toliko je dobro i živopisno... setio sam se i ja svog dede.
Za Nobela predlozit!
Citam svaku rec, a slike pred ocima se redjaju!
Mozda ovo nije najbolja definicija,ali je svakako sjajan tekst.Divim se autorima koji znaju dobro da pisu,posto je to vestina koja nije data svima nama.
Ja imam preko 1000 definicija,ali u poredjenju sa ovim tekstom,mislim da su sve djubre!Хвала, Талентовани. Није баш да нема шта да се прочита код тебе, само су текстови више шаљивог карактера за разлику од овог мог.
Стварно добра приповетка, није баш да се уклапа у форму дефиниције, али стварно је добро. Али Митке, једино ти замерам ту ароганцију у коментарима тамо горе...
Ма нисам ја арогантан, само мрзим људе који суспремни да пљују по свему како би били у центру пажње. О њима сам горе писао у коментарима.
Brao Mitke mađijo, ooodlična defka, alal vera
E ono kada te prosla jeza,tada je meni suza.jako,duboko, emotivni spojjj.bravo +
