Starostavni žargon, interpretacija sledećih:

1) (jednu, uvis) Tražiti reč. Javiti se za repliku.
2) (jednu...pa drugu, na nekoga) Fizički nasrnuti. Udariti.

Elem, čudi me da nedefinisano bejaše na sajtu ovom, kapiram da ste odavno *digli ruke* od njega...

Od pradavnih vremena u našem(dizvine komad1974) narodu bili su primetni izrazit osećaj za ostavljanjem traga u društvu i želja za slavom, poznat još i kao Manekenka da budem sindrom. Kada se to ukomponuje sa vekovnim srpskim idealom – ’lebom bez motike – dobija se ova na svakom koraku prisutna pojava.

Elem, kako je za prosečnog srpskog mladića(ili, u ponekim tužnijim slučajevima, tigritzu) previše naporno da primenjuje formalno upoznavanje sa svakom jedinkom koju želi da obavesti o svojoj malenkosti, on pribegava krajnje jednostavnom rešenju za koje su potrebni samo flomaster i tuđa fasada/ograda/školska klupa/kabina na bazenu i sl. *Šta to čujem? To je tvoja fasada?* E pa jbg dečko, ona će bar do sledećeg krečenja nositi ime ili nadimak, a možda čak i kraj grada rendom klinca koji je odlučio da je tvoja zgrada u najširem vidokrugu opštenarodnih masa koje bi se informisale o njegovoj kuloći. Neko će možda pomisliti da je tu kraj, da je namera izvršena i da je ambiciozno srce izgrednika ispunjeno samopouzdanjem i zadovoljstvom, ali u većini slučajeva će se ispostaviti da je, što bi rekli braća Hrvati, u krivu, i da se isti natpis šepuri na još dvadesetak mesta u krugu od 100 metara.

Kako je vreme prolazilo, autori su pronalazili sve kreativnija mesta sa kojih bi se njihovo ime smešilo prolaznicima, pa su sa pisanja markerom po klupi za dežurne učenike prešli na ogromne grafite po vozovima, krovovima ili nasipima, a onim kojima to nije bilo dovoljno koristili su svaku priliku da se na ekskurzijama ili proputovanjima potpišu na zid nekog nesrećnog Atile ili Dimitriosa. Počeli su, takođe, da se vode prvi ratovi potpisivača: škrabanje tuđih poruka i ostavljanje potpisa ''egzekutora'' ispod, na još veću žalost vlasnika mučenog zida.

To, pak, nije jedino čemu su ulični pisci vični, jer su, gonjeni željom za grupnom pripadnošću(a verovatno i bejzbolkom u ruci vođe huligana, prim. aut.) na zidovima počeli da se pojavljuju i murali sa imenima raznih navijačkih grupa i prijateljskim porukama poput ''BEZ MILOSTI''. Tu počinje pravi gang war između navijačkih frakcija, i kontragrafiteri postaju avangardni Stefani Mitrovići, koji se uništavanjem obeležja dušmanina uzdižu u očima svojih saplemenika i stiču na početku pomenutu slavu.

Mada, iako se čak ni u ovakvoj šarolikoj enciklopediji tradicije ne može naći mesta za baš sve potklase pripadnika nebeskog naroda, malo prostora se mora sačuvati i za onu drugu vrstu fasadnih potpisivača - one kojima to jednostavno izgleda kul. I zamislite da izađete i na svojoj zgradi ugledate ime nasumičnog klinca - zar se ne biste oduševili? Možda biste, doduše, i vi tada uzeli sprej u ruke...

1. KATA
2. TATA
3. MATA
4. MAJKA
5. TAK
6. KAJA
7. JATA
8. JAKA
9. JAK
10. TAMA
11. KM
12. TAJA
13. JAMA
14. MAMA
15. MAKA
16. KAM
17. KAKA
18. KAMJAT
19.TAMJAN

Излијечити шизофренију.

Najmračnija i najmorbidnija svetkovina u Srbiji, a možda i u svetu. Nastala među Vlasima, koji su i inače poznati po veoma čudnim obredima.

Kao i kod velikog broja naroda, i kod Vlaha je veoma jak i velik kult smrti, možda čak i prevelik. To dovodi do toga da se mrtvima poklanja veća pažnja nego živima. Uticaj svog kulta smrti su preneli i na ostale narode sa kojima su dolazili u kontakt, tako da se među Srbima sličan "o mrtvima sve najbolje i za sahranu iz slame da povadimo poslednje novce" način ponašanja zadržao do današnjih dana.

Međutim, sama crna svadba zbog degutantnosti i jezivosti ni među samim Vlasima nije naročito popularna.

Sve se dešava oko mladog para verenika. Svadba je ugovorena i momak i devojka treba da uđu u bračnu zajednicu. Međutim, ako se pre svadbe nekome od njih dvoje nešto dogodi (odnosno, ako neko od njih umre) svadba se mora održati. Sam dan sahrane jednog od nesuđenih supružnika postaje i svadba. Prvo se pokojnik/pokojnica venčava kao da je i dalje među živima, a potom se obavlja služba upokojenja. Između te dve službe, onaj ko je preživeo od nesrećnih mladenaca se zaklinje na jednogodišnju vernost. Dakle, i pored toga što je jedno od njih dvoje upokojeno, oni su u braku godinu dana. Ako kojim slučajem onaj ko je živ učini preljubu, to se gleda kao da je prevaren živ bračni drug.

Sama sahrana se ispraćuje kao svadba, sa sve trubačima, svadbarskim kolom, hranom, pićem, mladom u venčanici ili mladoženjom u odelu. Iako je porodica preminule osobe u crnini, iako su svi u žalosti, sve ide onako kako je planirano (da parafraziram Freda Merkjurija).

Svlačionica gostujućih fudbalera u seoskoj ligi.

Kad legneš mrtav pijan na pod, počne pesma "Moji su drugovi" i ovi u voziću te preskaču.

Preći na stranu ulice na kojoj nema osvetljenja.

Čitati strip Zagor po najvećoj vrućinčini.

Izraz koji definiše sposobnost ljudi da pričaju mnogo a da zapravo ne kažu ništa. Reči im nemaju težinu i šta god da izuste jedini efekat je tupljenje zuba. Duži kontakt sa ovakvim ljudima nas tera da usavršimo tehniku da nam ''na jedno uđe a na drugo izađe''.

Nešto lošija vijagra.

Udarati nekoga strujom.