Vrsta piskutavog smeha koji devojke uglavnom koriste kao žensku zamenu za necivilizovane muške primitivne izraze kao što su "razbucao bih je k'o vepar tarabu", "ne bih silazio s nje k'o dete s trešnje" i slične nekulturne bezobraštine.
To je zbog toga što finom ženskom detetu od jedno 20-25 godina one rabote nikad ne padaju na pamet.
Nikad.

Univerzalni lek balkanskih naroda. Ljudi ga piju kada ih boli glava, stomak, ledja, zub, zglobovi, jetra i želudac..Nekada su bili roze boje i lepog ukusa, a danas su beli i odvratni, valda kako bi se ljudi od njih odvikli.

Као што је свако у своје доба ране младости имао свог најомиљенијег јунака што су били Микеланђело, Донатело, Томи, Били и Ајиша, Миња Субота, Гоку, Булма Крилин и Теншинхан, Душко, Дача, Сима Страхота, тако је имао и најомиљенијег спортисту чије је име узвикивао пред сваки кош, гол, шут, ударац...
Свако је хтео да буде неко од најбољих па су с тога увек настајале свађе...

1.Kada neko vrišti kao da sutrasnji dan neće dočekati.
2.Kada se neko toliko uplaši i uspaniči da ne zna kuda udara.

Prirodna potreba vašeg oca da vas ponizi pred drugovima.

Nešto kao lav. Kad evro skoči on rikne.

žuta

Supruga u kafani.

Još jedna izreka o umjerenosti, duboko ukorijenjenoj u psihi našeg naroda.

Па знам, брате, једноставно се пробудим и расположен сам. Напољу је сунчано, киша тим даном не пада. Укућани чаврљају од раног јутра, ни трага мрзовољи која их је пратила претходних дана. Ауто је упалио из прве, а и резервоар изгледа пунији. Свака песма на радију је моја омиљена, како ли само знају? Пуштају ме да се укључим у саобраћај. Није ни гужва. Јавља ми се и сисата џогерка. Добро, можда клима главом у ритму музике из слушалица, али одбијам да поверујем. Па петак је, побогу, што се не би јавила? Портир на послу не гледа пропусницу. Да зна српски, сигурно би ми запевао: ''...данас те нико неће дирати, мали''. Ни шеф се није обријао. Колега мења фирму, па му правимо пригодан испраћај.
- ''Желим ти све најбоље, Бред'', а мислим се: да ли се заиста тако зове? Ко га јебе, за кад ми треба? Петак је Бредли, терај се у курац, заболе ме што си нашао нови и плаћенији посао, да ли идеш на Бали у јануару и када ти ћерка полаже испит на флаути.

Састанци су опуштени, данас се важне одлуке не доносе.
- Какви су планови за викенд?, љубазно пита директор сектора.
- Чекај да претерам вечерас, контам, а кажем учтиво: ''Ах, знате како је, породичне обавезе, као и обично...'' Коњу, теби ћу да кажем да ћу пола суботе да мамурам, а од пола да кренем да се поправљам.

Иркиња је у тесном џинсу, а Индијка у кежуал мајици раздрљене крагне. Да, види се раздељак, а ја волим чоколаду. Џејн ће на паузи за ручак у паб, па ако сам расположен... Јок, ти си расположен, Џејн је бре прошле године појебала бармена у колд-руму на шес' степени целзијуса, налакћена на картонске гајбе мексичке Короне! Доста пре фајронта!
А исто је био петак, рек'о ми човек.

Izumrli običaj.

Moglo je to nekad, dok je Bog po zemlji hod'o. Nisu ni tad plate bile pretjerane, ali je domaći homo kafanikus izgradio ovaj običaj, svjestan izvjesnosti sledeće plate i sigurnosti radnog mjesta. S pola zarade se nekako već moglo dogurati do prvog. "Imaću za noćas, a SUTRA šta bude..."

Sutra? Danas nema sutra. Ima samo danas.
I imaju poslodavci, ti divni, brižni ljudi koji ti u startu oduzmu gorepomenutu polovinu, koju bi spiskao na žene, društvo i alkohol, jer alkohol je štetan.

O, klasje moje...

Obrnuo krug, rekli bi ovi mlađi. Ispio obje čaše, udario bi kontru neko stariji, i onu od meda i onu od žuči. Bio, vidio, pobijedio, rekao bi bolesnik koji umišlja da je Cezar lično. Kako god da se kaže znači isto.

Dovoljno star da bude i prođe. Ali i dovoljno mlad da se odupre zaboravu. Njegova čaša je puna svega, sve se nalazi pomiješano u njoj. I samo trzaj je dovoljan da ono što vidi ili čuje ispliva na površinu.

Verovatno jedina vedrija strana posmatranja tradicionalnog brđanskog opštenja sa životinjama.

Прво лице множине.