Nečiste ruke koje se koriste za neku čistu radnju, u očima ženskog sveta.
A: BLAGOJEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEE! B: Hrnj, uh, šta je bilo kojkurac? A: Pa ti nisi normalan, pa ovo je prekardašilo, pa jesi ti svestan da si me upravo pomazio po kosi tom istom rukom kojom si malopre počešao dupe? TOM. ISTOM. RUKOM. Po mojoj divnojčistojsvežeopranoj kosi! B: A bre, ženo, glas preko 130 decibela od sad dižeš isključivo ako primetiš da Bugari prave polukružni manevar oko zgrade. A i šta sad, kupao sam se prekjuče.
Omiljena fora među klincima kao odgovor na pokazan srednji prst. Ovaj fazon se kod izvesnog broja ljudi primio za trajno, tako da i sa 40 i kusur godina smatraju da je najbolji mogući protivudarac nekome ko nam je pokazao srednjak
(gužva u saobraćaju, kilavko vozi 30 na sat) - Aloooo šabaaane, daj mu ga malo po gasu jebote!! (seva srednji prst) - To daj mami da ti buši krofne - Izbušim ti mamu, a krofne ću ti dati naknadno, debilu jedan
Efektna, polucinična i pomalo iritantna uzrečica za završetak priče. Kraj, gotovo, nema više. Ende.
- Čujem, pukli ste u nedelju od Trepče? - Ne pitaj me ništa. Taman se primaknemo, taman uđemo u dobru seriju, a onaj njihov vampir desetka nas natrpa sa tri trojke i laku noć, prijatno. Frižider bi ubacio, budala.
- Nisu te primili?! A radno iskustvo, a prosek 8,5? - Došao Srba bilder sa partijskom knjižicom i laku noć, prijatno.
- Reče mi Peđa da si raskinuo sa onom tvojom što studira grčki? - Jovanom? Ma, da, rekao sam joj da mi treba više slobode, da ne mogu da budem ograničen stegama onoga što ona smatra ozbiljnom vezom. Ona to nije mogla da prihvati, pa sam rešio da potražim ko može. - Znači, škartirala te, a? - Znaš me - znam te...neki kreten je omandao na apsolventskoj i laku noć, prijatno.
Mesto u koje žensko biće ulazi isključivo službeno. Objekti u kojima nivo testosterona dominira nad svim ostalim nivoima. Igraonica, kladža, pa i neka birtija u kraju za koju samo drugari znaju. To su ta mesta. Odatle se ne izlazi ni u ludilu. Osim ako je zabranjeno buksnanje unutra. Onda mora da se izboksuje sklanjanje zabrane pa može i da se vari unutra. Sediš, igraš, pušiš, kockaš, radiš šta god radiš ali ne izlaziš. Tako i ostatak ekipe. I tako napunite prostoriju odvratnim smradovima čija simbioza vašu prostoriju pretvara u - buvaru.
-Brate, dođi do buvare, Mare tri dana igra Dotu bez prestanka. Umire večeras u najavi kao onaj batica što je overio od kantera. _______________________________________________________________ -Dođi do buvare, slavim osamn'esti večeras. Biće dve ribe.
Najveća glumčina kakvu zemlja još ne pamti sa ovih postora. Takav talenat se ne rađa dvaput. Ako je Zoran Radmilović i Danilo Bata Stojković temelj, Laušević je krov moderne jugoslovenske kinematografije. A bez krova kuća ne može. Glumac koji je svoju najpoznatiju ulogu odigrao u jednom podgoričkom kafiću. Bio je vrlo ubedljiv. Ubitačan. I po tome je poznatiji narodu nego po svim svojim ostalim ulogama.
Gnjida. Eto šta je. Glumio je Obilića a na kraju ispao Branković. Ajde da je to sve stoički prihvatio, ubiješ dvoje ljudi na čistaka, slučajno kako je sam tvrdio, i posle odeš u zatvor i odradiš te godine, pokaješ se i više ne sereš ništa po medijima o sebi od sramote i stida. Ali ne, mora ceo svet da zna kroz šta je i on prošao. Ne bi to bio Žarko da nije tako, ta glumačka stena, ''Oficir s ružom'', da ne mora kasnije da se hvali po medijima kako je njemu teško, te silne 4 godine provedene po tim prokletim ćuzama.
Pizda. Naime, tog 31. jula, Žarko nije ni znao da je poneo pištolj sa sobom. Neki dušmani su počeli da ga zajebavaju i on se iznervirao, njegov senzibilitet to nije podneo, izvadio taj CZ-99 i rastavio dvojicu sa dušom a trećeg teško ranio. I to sve sa 13 hitaca. Slučajno je l? On to nije prihvatio. Kao neka pičkica i zadnji Cigan, pravdao se kako se samo malo zaneo i kako nije imao sočiva, te nije gledao gde puca. Njegove žrtve su na mestu bile mrtve, koji će ti kurac sočiva Žare kad ti nemaš problema sa dioptrijom.
Sisa. Kada se pokaješ, dovoljno je da samo iskreno uradiš to i samo ti znaš za to, nije fora da svima pričaš i hvališ se time, da ističeš stalno svoju nenaklonjenu sudbinu. Pobegao je u Nju Jork i odatle nastavio da sere. Žarko je oborio nekoliko rekorada po broju prodatih knjiga u Novostima. Mnogo njih je čulo njegovu priču i poverovali su mu. To sranje namerno ne treba objavljivati, nije pošteno ni odležao, a uveliko populiše i plače nad sobom. E pa nije to, nego je željan pažnje. Hoćeš opet da glumiš a? E pa nećeš pička ti materina.
Ali najviše mi se kenja od ovih njegovih kolega glumaca kada se sete Žarka. ''Najveći čovek, najbolji drug, prosto, to je moralo da se desi, ali on je izašao jači nego što je bio. Ima moju punu podršku, Žarko volimo te, vrati se da glumimo opet kao nekad''... Nije mi dobro kada čujem ta sranja po vestima i novinama. On je jedno obično sranje koje je sebi dalo mnogo za pravo, i sada mu je žao. Hoće ponovo da bude glavni šmeker. Ne ide to više.
Ubica. Isti kao i svi drugi. Samo što je javna ličnost. I samo što je napisao tu nakaradnu knjigu. I odma u startu, njegov položaj je povlašćen. Jebeni Tadić ga je pomilovao. Zašto? Da nije možda zato što je u tuči pesnicama i flašama, on fino izvadio pištolj i započeo krvavi pir i odigrao Rigoleto usput? '' Slučajno, nisam hteo. Ubili bi oni nas.'' More murš!
Poodmakli stadiju alkoholizma. Naduvenost lica u tolikoj meri da navodi ljude na pomisao da bolujemo od bubrega. Kese na podočnjacima su nuspojava u paketu sa mrtvačkom bojom. Naduvenost jetre dolazi malo kasnije, pred kraj.
- Au, do jaja brate. Humanitarno od tebe. - Šta bre? - Vidim bio si u Obrenovcu, spašavao ljude, i sam si se davio. Podaduo si se jako, koliko si dugo plutao, dva dana? - Jedi govna!
Potpuno različit od prostog pornićarskog slenga, a opet opisuje potpuno istu stvar, samo na suptilniji način. Izrazi koji se koriste često su i skoro medicinski, a poenta ovakvog stila opisivanja jebačine je u tome da ne bude vulgaran, a da opet uspe da se prikaže intenzitet karanja dvoje, troje ili više ljudi, tako da čitalac može da dočara scenu u glavi.
Pridevi koji često idu uz ovaj sleng su takođe baršunasti nekako i vrlo čudni, ali sva sreća pa niko nikada ne stane da se zamisli oko njih i skapira njihovu izuzetnu glupoću.
- Matori, vidi šta sam našao. - Šta je to? - Pan erotika. - Šta je bre to? - Ćaletov neki porno časopis. Ko zna koliko je dugo ovde štekovan. Sigurno dvadeset godina. - Au vidi ovu al' je rundava hehehe - Pazi što su pričice ovde. - Čitaj da se smejemo. - Khm.....i onda sam ja izvadio svoj nabrekli ud koji se presijavao na svetlosti sunca. Njene okrugle, jedre dojke su podrhtavale. Pogledao sam ka njenoj trperavoj mačkici....treperavoj....mačkici....brate, jesi ti vid'o nekada pičku da treperi? - Matori, svašta sam vid'o u životu, ali čavka da treperi nikada. - Bože, na kak'e gluposti su ovi ljudi drkali. - Strašno.
MIZANTROFI2 A Veče sa Malim Kepecom izgledalo je kao dno u čaši kreativnosti "Prve". Daklem, prva životna lekcija koju ova kvazi-emisija pruža: od svakog dna može dublje. Ponešto ipak zadržasmo: mlade marionete koje na povlačenje konca pljeskaju ko da im je poslednje, preselo im dabogda baš. Začuje se i poneko „u-uau-u-uau“. Šta ste zapele, aman, polako s tim rukama. Svrbeće posle, malo malo pa kreneš da biješ ko mutav, da bar znaš zašto, ali tako je napis'o čika iz režije, svetli tabla, pa udri do zore ako treba. Plaća čovek, nije da ne plaća. Pitaj tog čiku eventualno da staviš neku kesu na glavu da te familija i poznanici ne prepoznaju. Sramota je. Elem, Mali Kepec dobija zamenu. Petostruku. Ni najgrđi gen tako ne mutira.
Svaka emisija počinje na isti način. Kratka uvodna špica. Članice petorke u muškim odelima glume neko ludilo. U studiju marionete već mlataraju rukama i arlauču, a muški glas kreće sa dvominutnom torturom „Dobro došli u šou žene, a žene su...“ Fala na obaveštenju, od srca. Nismo mi Ameri da ne znamo šta gledamo, peremo živuljke u veš mašinama i slični ispadi. A ko zna, možda su i oni tako počeli. Ako čovek mož' da zaglupi, dobro nam ide. Trudimo se, vala, isplatiće se. Najava uvek istim redom, glasom gospodina za koga bih lično angažovala Đovaka da vežba smeč sa njim. Na njegovoj njušci. Žene izlaze "na scenu" jedna po jedna, u transu mašu marionetama. Izveštačeno do bola, ko samo smisli ta sranja, dabogda mu deca učestvovala u istim. A to ne bi, a?
Maaaja Vooolk Fizički hibrid Vučitelja i Eve Ras - mešanac. Vučica, dakle, matora, rek'o bi neko pogrdno, ona pak tvrdi da život počinje posle pedesete. Verujmo joj. Književnica valjda, jebem li ga. Rek'o d'izguglam koju reč. U prvom planu par razvoda, ispunila cilj - kaže žena - trošili je petorica odjednom... Dosta, fala lepo. Samo me zanima je l' odatle potekla inspiracija za broj voditeljki. Aj' dalje. Iriiina Raaadović Prototip plavuše iz viceva. Omekšaš kad je vidiš, bude ti žao. I ona je neka vona-bi-književnica, kako to Ameri kažu. Propali brak u prvom planu, daklem sve je tu... Može dalje. Naatašaa Riistić Đembela ženica, šatro slučajno završila pred kamerama. Na šta bi tek ličilo da je namerno, pu, pu, da ne ureknem. Maariija Kilibaaarda Bingo dvometrašica, prijatnog izgleda. Tu se sva njena prijatnost završava. Ivaaana Zaaarić Da standard opada ova gospoja je pravi primer. Svaka emisija koju vodi grđa je od prethodne, u svakom smislu. Ali dno nikad nije kraj, ko što rekosmo već.
I to je naš peterac, u punome sjaju. Vozdiže kursadžijski humor na pijedastal presmešnosti. Da, da, toliko je loše.
E, sad, ima tu i neki gost, maksimum dvoje. Ironija je što se gosti i pored pet gospoja-alapača najave sami. Stanu pred onu kameru i omlate ko su, šta su. Ako ih ima dvoje između sledi dramska pauza. Režija, jebo ga otac, piši onim mamlazima da tapšu, pocrvene čovek. Taj minut pričanja je verovatno i najduže ispričana priča u kontinuitetu, u društvu ovih pirana.
Tema emisije su "važna životna pitanja". Porodica, seks, fobije, bla bla, truć truć, uz pokoju spontanu pošalicu, kojoj se ne smeje čak ni ostatak petorke. Daklem, druga životna lekcija: objektivnost. Manje bitan deo emisije - gost - sedi okružen ovim piranama. Kakav crni centar pažnje, ništa nije slučajno. Dao bi se u beg, garant, samo da ove nisu sa svih strana, a i Đembela kad zareži dupe odmah zalepi za fotelju. Pa sirotom nesrećniku ostaje da transferuje. Optimistično, u prvih petn'est minuta pokušava da dođe do reči. Izboriti se sa napastima nekako, vremenom konta da je to nemoguće i uglavnom nemo gleda ženskadiju kako pametuje. Daklem, konačno, treća životna lekcija: kad ne mož' da pobediš, ne gubi snagu džabe. Čekaj, pošast će proći. Eventualno.
Iza scene... M.K.: Nervozna sam, ujedam, pokvarila mi se šminka, ono sranje za aplauz svetli non stop, idioti tapšu već pola sata bez prestanka... Đembela: Jao kad si kod ujedanja, 'ladi mi se iz pekare ovo, biće ružno posle, da ja to pojedem ipak, a? Vučica: Nemoj, umazaćeš se, našminkana si. Mada, ko da je bitno, život ionako počinje posle pedesete eheheheheh. :bled pogled sviju prisutnih: I.R.: Jao, 'oće li prestati da aplaudiraju, puca mi glava. O čemu uopšte danas pričamo? I.Z.: O Daunovom sindromu i životu retarda. Vučica: Mentalno zaostalih, Ivana, pobogu! I.Z. E, to, aj' sad počinjemo, najavljuje ovaj već. Neko iz režije: Devojke, mala promena, ugasili smo tablu za aplauz, danas publika aplaudira sama, ako baš zabodu, klimajte glavom kao znak da treba da se smeju. OK? ...nakon najave... I.Z.: Danas pričamo o Daunovom sindromu... Publika: AHAHAHAHAHAH.
Svetske licemerne retardirane bitange (u daljem tekstu Ameri) dokazale su da imaju smisla za ironiju, kada su ovako krstili svojevrstan festival međunarodne političarske bagre, koji tradicionalno organizuju svake godine, u februaru. Dakle, američki predsednik zove belosvetske funkcionere da se kao pomole za mir i blagostanje u svetu?! Toliko jebanja ne mogu da izdrže ni drugi organi, a kamoli mozak.
Naravno, vajni lideri pišnu u gaće kad dobiju pozivnicu, sve cupkaju od sreće, ko Pepeljuga kad je vila pretvori u sponzorušu. A neki se i instinktivno poraduju klopi. Kažu da je Dačić odmah po dolasku pitao “gde je ovalna soba”, logično pretpostavljajući da je tu pečenje. Kasnije, dok su drugi žmureći mrndžali tekst molitve, krišom je skrcao prasetje uvce. Snimljen je video-nadzorom sofre, a Tajna služba je fajl zavela kao Kanibaliti001.mp4.
Razna fela se vucara po Vošingtonu tih dana. Od “naših”, obavezna zvanica je Vuk Drašković, osvedočeni ljubitelj baba-Madlenine ruke. Zovu ga prvenstveno kad nestane koksa, da prisutne zabavlja svojim prevodima srpskih gnoma. “Dont miks frogs end grendmodrs” je hit, ali je salve smeha okupljene kamarile izazvao i “hu vunds vundli, tu hepines grabi” i “ju kent mejk a paj from šit”.
Doručak okuplja sve one koje je ujka Sem priznao, pa su tu i kosovski šiptarski teroristi, iste one životinje iz UČK, samo u odelima. Mada, red je, realno, da se kerovi i na’rane, kad već dobro slušaju. Najviše vole bubrege, a ne manišu ni dinstanu džigericu i srce, tako kažu dobro obavešteni izvori.
I tako, okupe se svetska elitistička gomna. Zamisli tu koncentraciju hipokrizije i vazalstva na jednom mestu. Kakav HAARP, kakvi bakrači, pre verujem da se magnetno polje pomera od ovakvog dejstva tamne sile, izazivajući kataklizme. Naravno, ključna je sama molitva. Kako se mole ove transkontinentalne ubice, pitam se?
Dragi oče, koji si na nebesima, da se sveti Amerika, da izrokamo i ono malo zemalja što nam fali u Riziku. Da instaliramo demokratiju u svaku kuću i obezbedimo gazdu svakome, bez obzira na veru, boju kože i seksualno opredeljenje. Oprosti nam dugove naše. Svetskoj Banci. Donesi mir našim protivnicima, večni. Ej-men Prijatno vam bilo, izvol’te, poslužite se, folks!
Dostojanstven, samopouzdan, ponosan, neuništiv umetnik i najveći filozof svoga vremena. Čovek koji nije stao ni na čiju stranu, koji je bio za Balkan, za dobru muziku i lepe žene. Čovek koga je režim naterao da ostavi ono što najviše voli, ali nisu uspeli da unište njegov rad i da izbrišu njegov fantastićan glas koji će zauvek ostati dobro poznat na njegovom Balkanu.
