Сан сваке владе! Хтедох рећи ''лоповске владе'', али схватих да би то био чист плеоназам. Посебно на Балкану. Не и у Краљевини Норвешкој.
Али то се није десило преко ноћи. Например, Викинзи су 200 година пљачкали остатак Европе и стекли почетни капитал. А онда су на референдуму за придруживање ЕУ одлучно рекли *НЕ*, к'о Тиле Стаљину ономад. Стварно, зашто би Меркелова управљала њиховим природним ресурсима, успут им лупајући пацке кад год запишају даску или подригну на јавном месту?
Тек сада се види да су силно погрешили. Сироти норвежани имају проблем како да потроше ту камару пара у буџету, кад су већ све измишљене пројекте завршили, подигли плате до максимума, а смањили порезе на минимум. Да је жив мој деда, он би им отер'о камион моравског шљунка, да сваки Норвежанин метне камичак у ципелу, чисто да му није све потаман.

Јер, њихов живот мора бити страшно досадан. Плате и пензије на време, инфраструктура беспрекорна, правно уређена, некорумпирана државна администрација и добар социјални програм, мало се пеца, мало се вади нафта, мало више се туче вотка и реже кулен у дугим, зимским ноћима, док се певају песме о славним походима Викинга, о Хогару Страшном и његовој Хелги, о головима Солскјера и Флоа и олимпијским медаљама бијатлонаца.

Па је л' може тако да живи 4,5 милиона људи, мимо света, далеко од ратова, економских криза, елементарних катастрофа? Може, бре, брале.

Bring it on!

Имаш ИЉ (ку) преко 115. Проведеш преко минимум шест месеци активно градећи "каријеру" на Вукајлији. Иде ти добро. Имаш свој стил писања кога постанеш свестан када ти неко напише "знао сам да си ово ти чим сам прочитао...". Или немаш, само си добар. Боле те јајо.

Изађеш на улицу сам, кренуо си негде, концентрисан си само на околину и на музику коју си пустио. Прочитао си преко педесет хиљада појмова, знаш чега има а чега не, шта фали, како употпунити. Пале се сензори. Постајеш В-1000, са имагинарним екранчетом пред очима, црвеном тачкицом која иде лево-десно-горе-дијагонално, јури, региструје. Курац мој користиш три посто мозга као што причају идиоти у мантилима, ради ти сто три посто, скенира, уклања, бира.

Очи раде као у РЕМ фази, рука записује на папир, другу руку, укуцава у мобилни:

Израз за нешто врло велико и високо у бившој Југославији. Ко Триглав може бити Београђанка (која је у то време била далеко највиша зграда на Балкану и својим изгледом подсећала на америчке градове), кец у школи и врло велика пичка. Данас, израз скоро ван употребе.
Наиме, Триглав као краљ висова и планина у Југи, а за време старих предака, престо на ком су седели словенски богови, симболизује величину и снагу. Све што добије епитет Триглава постаје значајно и епско.

Ranac novopečenog prvačića, koji je težine omanjeg džaka brašna.

Пас којем власник слијепо вјерује.

Сламка спаса.

Stanje koje se može opisati kao mešavina manične depresije i PMS-a. Uobičajeni simptomi su mučnina, dijareja, racionalizacija, nagle promene raspoloženja koje se manifestuju u vidu bezrazložnog smejanja i plakanja. Prisutni, ukoliko se ne prepadnu, mogu da uživaju u jedinstvenom performansu, svojevrsnoj adaptaciji Pekićevog "Besnila".

Ларпурлартизам моћи, радња која се изводи тек онако, из обести или доконости, јер је актер тако у могућности. Улов златне рибице не због три жеље, већ ради чистог уживања у њеној забезекнутости након бацања у тигањ.