Vukajlijaški senzor
Имаш ИЉ (ку) преко 115. Проведеш преко минимум шест месеци активно градећи "каријеру" на Вукајлији. Иде ти добро. Имаш свој стил писања кога постанеш свестан када ти неко напише "знао сам да си ово ти чим сам прочитао...". Или немаш, само си добар. Боле те јајо.
Изађеш на улицу сам, кренуо си негде, концентрисан си само на околину и на музику коју си пустио. Прочитао си преко педесет хиљада појмова, знаш чега има а чега не, шта фали, како употпунити. Пале се сензори. Постајеш В-1000, са имагинарним екранчетом пред очима, црвеном тачкицом која иде лево-десно-горе-дијагонално, јури, региструје. Курац мој користиш три посто мозга као што причају идиоти у мантилима, ради ти сто три посто, скенира, уклања, бира.
Очи раде као у РЕМ фази, рука записује на папир, другу руку, укуцава у мобилни:
"Степенице, капија, зарђало говно, не отвара се, идеја, појам - Капија, дефиниција - Подмукли издајник раба божијег у журби, глупо, досадно, бриши, улица, шахт, нинџа корњаче, било, бриши, баба у Опел Астри, плава коса, плавуша поред ње, унука, премлада, спонзоруша, могућ постер, идеја - У моје време смо крале кола а не примале у буљу за њих, нема фотоапарата, апарат на мобу говно, штета, бриши, станица, нема буса, тема обрађена, бриши, ево буса, крцат, има да им прднем, идеја, тема обрађена, бриши, размишљам много брзо, јебо матер, навучен сам, гледам около као Терминатор, сензор, идеја, АХА! ТУ СМО."
