Stara srpska sprava za mučenje. Stepen nesofisticiranosti ovog oruđa se ogleda u minimalnoj lateralnoj (bočnoj) obradi motke koja je obrnuto srazmerna stepenu bola koji može da pruži. Međutim, stepen neokresanosti motke je proporcionalan hitnosti situacije, što su batine hitnije motka je neokresanija, a batine bolnije. Pendrek je prava zajebancija za motku neokresanu.

Žena čije noge slave trenutak kada se ponovo sretnu.

Kurac se kod Srba često pojavljuje kao fatamorgana ili kratka halucinaciona epizoda u najrazličitijim posmatračkim misijama. Srpski naučnici tvrde da se ovaj fenomen javlja zbog psihodeličnih isparenja sa istog.

Svi ostali narodi sveta mogu samo da nam se dive, čude a neki i da zavide.

Kada on pokaže ponoć, princeza se pretvara u bundevu.

Pružni radnici. Svakog proleća eto njih kako obijaju pragove na prugama širom Srbije.

Grandioznost, gordost, lepota i nedokučivost. Ti, ja, on i ona. Mi. Sve oko nas i sve u nama. Dubina okeana i beskraj horizonta. Pašteta u konzervi i mamina kuhinja. Trenutak rađanja i momenat smrti. Bljesak supernove i kolaps u crnu rupu. Proton i elektron. Materija i antimaterija. Pogled u prošlost i iščekivanje budućnosti. Život u sadašnjosti. Leptir u stomaku i voda u kolenu. Zbirka erotske poezije. Doživljaj apstraktne umetnosti. Kakofonija i milozvučje. Žestok rif i urlik orijenta. Simbioza, fotosinteza, opstipacija, liposukcija, segregacija, dilatacija, standardna devijacija i oksimoron. Vizuelizacija i auditivnost. Ređanje reči metodom "šta prvo padne na pamet" i uključivanje mozga. Puštanje istog na ispašu. Prve batine i poslednji seks. Odlazak najbližih i suočavanje sa istinom. Besomučno laganje. Egoizam i pomirenje da si takav. Pokušaj prilagođavanja grupi i pucanje kurca za gomilom šljama. Otkrivanje identiteta i sumnja u isti. Sve ispočetka. Ponavljanje tuđih grešaka. Ponavljanje svojih grešaka. Rušenje starih mostova i gradnja novih. Neuspeli abortus i mrtva desna sisa. Veštačko disanje i reanimacija. Udah punim plućima. Lep dan u prirodi. Pomešana osećanja kao kore reform torte i jednolični fil. Dug, dosadan život ili kratki sjaj i blistavo utihnuće.

Sposobnost da se zoom out mentalnih sočiva “povuče” do krajnjih granica. Tačno je, ne vide se mnogi detalji na “velikoj slici” ali poznavanje samih detalja slagalice bez potpune spoznaje o tome kakvu sliku grade je skoro bezvredno. Opet, ako već imate “ugrađenu” opciju zoom outa na vašem mentalnom sočivu nije teško povremeno uraditi i zoom in, čisto da bi videli šta se radi tamo dole i kako se uglovi delova slagalice međusobno “gađaju”.

Cvet je čudo, lep, mirišljav, olujno čulan, kratkotrajan i prokleto prolazan. Takav je, gotovo nematerijalan kao san jer je lišen savkog materijalnog smisla ukoliko ne proizvede plod. Tek kad vidite tužan prizor uvelog cveta shvatite koliko je produktivno jebanje važno i smisleno za plod i sledeću generaciju lepote. Plod ne mora biti, a najčešće i nije, lep kao cvet, ali je materijalan i sadrži podjednake ekvivalente energije i života, suštinski neophodne za svu lepotu sledeće generacije cvetova.

Britanski Srbin.
Genetski dokaz da su Srbi nekada vladali Engleskom.

je takav zbog toga što samo on(a) zna da je ispod pojasa muško!

Dramaturg, reziser, dramski pisac i pisac, ali najvise pisac. Kako bi on mozda rekao, previse evropljanin da bi ga mogli zvati amerikancem i previse amerikanac da bi ga mogli zvati evropljaninom i srbinom, ali njemu to nije bilo vazno. Rodjen je 1948. u Beogradu a umro je 2007. u San Francisku. Autor je romana CA Blues i nekoliko manje poznatih kao sto su Video i Horseless. Ovaj prvi je najpoznatiji i predstavlja kultni roman mladih iz perioda osamdesetih. Mika Oklop je covek koji je sve svoje romane prvo proziveo pa napisao, ili obrnuto, nebitno. Tako bi on postavio stvari. Njegovi romani ne samo da se citaju, nego se i smeju, sanjaju, slusaju (zaista, cuje se fantasticna dzez i bluz muzika iz knjiga), ma zive se kao sto ih je i on proziveo, pre ili posle pisanja, niko ne zna, pa ni sam Mika Oklop. Ali to je sasvim nebitno.

Levoruki gitarista koji je doziveo vrhunac slave krajem sezdesetih i pocetkom sedamdesetih. Rodjen je u Sietlu od oca crnca i majke Ciroki indijanke. Neobicno talentovan i neobicno velikih mogucnusti bio je u stalnom sukobu sa menadzerima i publikom koji su od njega trazili klovnovsko ponasanje. Iako zeljan pravog muzickog dokazivanja trka za novcem, koga nikada nije imao previse, primoravala ga je da se oblaci kao novogodisnja jelka i da bezglavo razbija gitare na bini sto je publika zestoko podrzavala, usput debilno i blazeno ne sluteci koga ima pred sobom. Umro je u Londonu od gusenja povrackom ne dozivevsi svoj pravi zvezdani trenutak. Tek posle njegove smrti svi su poceli ozbiljno da shvataju njegove muzicke kapacitete zaleci sto su ponekad od njega pravili sarenog pajaca.

U vreme nastanka ove zapovesti nismo imali ni drzavu a kamoli politicare i politiku. Da je Vuk danas ziv sigurno bi glasila: Pisi kao sto govoris, govori kako je napisano, uradi ono sto si napisao i govorio.

Pravi pastir svoga stada. On, Papa, kao pastir dragovoljno pristaje da okusi nebrojene grehove, krsenje celibata, pedofiliju, finansijske akrobacije, reziranje manjih i vecih ratova, uzdizanje dzelata u svece i svakodnevno upraznjavanje 7 smrtinh grehova kao jutarnje gimanastike. Logicno, jer on, Papa, kao pastir svoga stada sve to mora da okusi kako bi svojim ovcicama sto bolje objasnio sta ne treba raditi. Tako to rade pravi pastiri. Blagojsiga ovcama.

Ubiti boga u coveku.

Jedina firma u istoriji covecanstva koja je konacno uspela da napravi hranu po svacijem ukusu. Verovatno zbog toga sto ista i nema nikakv ukus.

Uspesni atentator na austrougarskog prestolonalsednika. Srbin iz Bosne i pripadnik organizacije "Mlada Bosna" koja se borila za ujedinjenje Srba istocno i zapadno od Drine. Za atentat najverovatnije obucavan u Srbiji od strane tadasnjih tajnih sluzbi. U zapadnim medijima njegovo ime i delo cvrsto vezuju za iniciranje pocetka I Svetskog rata, barem se tako ta informacija servira plitkoumnim zasrafljivacima srafova dok blenu u TV sa daljinskim u jednoj i limenkom piva u drugoj ruci, a debeloguzno meso im cvrsto srasta sa foteljom. Nijednom i nigde se ne pominje, a zasrafljivaci srafova zbog paralize mozdanih funkcija nisu u stanju da primete, da se I Svetski rat pripremao u austrougarskim fabrikama, kasarnama i generalskim jazbinama citavih 10 godina unazad. Pripremani su planovi i rute prodiranja, liveni topovi i municija, sanitetska i intedantska skladista punjena do tacke pucanja, pripremane su i pobednicke pesme i vatrometi. I bas kad je sva priprema bila pri kraju, nas Gavrilo opali, pogodi i ne spreci rat vec im dade alibi za klanicu. Da su Austrougari zbog necega odustali od rata Gavrilo bi sirom sveta bio slavljen kao covek koji je jednim metkom spasao Evropu uzasa. Ovako, rata je bilo, a Gavrilo od moguceg heroja postade prokletnik. Hm, cudan je taj jezicak istorijske vage ... Pitam se sta bi se desilo da je, npr. 1939, neki Srbin ubio Hitlera. A sto se pitam, istorija se ponavlja, prosao bi kao Gavrilo. E da, Austrougari nikada nisu imali slavljenicki vatromet.

Hodajuci ulicama gradova Srbije neprestano nailazite na ovaj niz. Nemoguce je ne zapitate se da li je vlasnik ovog niza isti covek u cijoj banci podignete platu koju izgubite u njegovoj kladionici i odmah vam pokupi preostali sitnis u apoteci za bensedin, a za burek u pekari - nema. Ko stigne posle banke do pekare je srecnik.

Realnost, opticka varka ili pesimizam? Najcesce ovo trece.

Nesto sto neminovno dolazi sa godinama.