Tračica

Nastaje kada Željko Joksimović i/ili Jelena Tomašević pevaju pesme Novih Fosila uz pratnju šuplje goveđe kosti.

GMGroucho_Marx · 31. jan 2009.💬 1427022

Sudeći po reakcijama rodbine, slučajnih prolaznika, taksiste i radnice u dragstoru, najveća misterija našeg naroda koja izaziva reakcije veoma slične iznenađenju putara kada u sred januara na minus deset padne tri metra snega. Plus 35 je temperatura koja, sudeći po našim sunarodnicima, ne postoji nigde u svetu. Upravo zbog toga je televizija dužna da obavesti idiote, da neko kojim slučajem ne izađe iz kuće u dva popodne i legne na beton ispred zgrade namazan zejtinom.

Slučajno nemoj iz kuće da izađeš, javili danas da će 36 da bude, tako nije bilo odavno, još od pre tri dana i plus jeste tako bilo celog prošlog leta, ali jebiga, daj da te podsetimo obavezno. I ponesi obavezno balon vode ako treba da se osvežiš ili vratiš nasukanog kita u život.

Ideš na basket u šest popodne? Pa jesi li ti žvakao baterije, ima triespet stepeni, a ti ćeš loptu da bacaš u koš? Sedi kući i kukaj da je vrućina, jes da si puko dvesta evra na klimu koja može da o'ladi manju sportsku dvoranu, ali nemoj da je uključuješ stalno nego jednom na svakih sat vremena je pusti da drnda tri minuta i onda gasi jebote patak, promaja i hladan vazduh, ima leđa da ti se ukoče i nokti na nogama da ti okoštaju.

Znači danas su javili da će da bude 37, to je već mnogo zajebano, ceo stepen više nego juče, javili na TV-u da ne izlaziš iz kuće osim u slučaju preke potrebe, dakle jedino ako ti fale pljuge ili kredit za mobilni.

Javili u petak četrdeset (magična brojka) stepeni! I to isto nikad nije bilo osim prošle nedelje i ceo prošli avgust. Zapravo, nije ni 40, nego je 57 stepeni, lože nas ovi sa dnevnika da ne paničimo, da ne počnu penzioneri da se tuširaju slučajno, ili kojim slučajem da otvaraju prozore u busevima. To bre tako nije bilo, to je od bombardovanja, genetski modifikovane hrane, iluminata i broja 11. Sećam se 1834. kad su leta bre bila do 25, a uveče još prohladno pa izađeš u treši u grad da se ogrneš kad za'ladi.

Mrš bre u pičku materinu.

Podnožje planine Ahagar, južni Alžir:

- Mustafa, javiše na TV-u da će danas 39 da bude.
- Muhamede, boli me patka.

Čudan lik, koji svaki drugi dan svraća u prodavnicu i kupuje paket zejtina. Šta će mu toliki zejtin, znaju samo on i njegova lutka na naduvavanje sa likom Aleksandra Vučića.

BOboysie · 18. jun 2012.💬 82684160

Pokušaj obavljanja aktivnosti iz ležećeg, sedećeg ili nekog sličnog neadekvatnog, a opet vrlo udobnog položaja.

Noć, pogašena svetla. Hladno je... Zapravo 30 stepeni je, ali aj da napravimo malo atmosferu.
Dakle noć, mrak... Telefon jbt! Na stolu mi je telefon, alarm me nikada neće probuditi odatle. Treba ga dohvatiti bez ustajanja. Hm! Kako sad... Misli čoveče, misli. Ok, staviću ćebe na pod, jastuk na njega, onda ću kaišem sa pantalona koje su mi na dohvat ruke svući telefon sa stola, on će pasti na jastuk, samim tim na ćebe, ja ću ćebe dovući i sve će biti super. Scena je nameštena! Bičujem kaišom telefon. Kaiš pogađa lampu na stolu, lampa pada i udara tastaturu, i kao što svaka stona lampa ume pritiska ctrl+alt+del, monitor se pali. Aaaa, oslepo sam! Smanjuj gubitke, smanjuj gubitke! Na rukama dolazim do stola, a dupetom i nogama još uvek spavam, hvatam telefon koji klizi iz ruku i pada preko druge strane stola.
Dupe i noge više ne spavaju, ispao sam iz kreveta i roknuo glavom u komodu.

Ležim nemoćan, depresivan i poražen, a ćale mi se projektuje iznad glave u četiri primerka:
Ne mož' bre ništa s kurca!

ENenemyofthefreeworld · 13. jun 2012.💬 6351225

Grobljanska dumčina. Najsporiji pravac u metal muzici. Ukoliko si bubnjar u ovakvom bendu, drmneš jednom po dobošu, odeš u park sevneš pola gajbe "Meraka" i ispurnjaš celu paklu krdže, vratiš se posle 45 minuta gruneš po čineli, a vokal i dalje ispušta onaj isti grol sa početka pesme, mešavinu besa i očaja, kao da je zatekao kevu u dogistalj pozi sa Jehovinim svedokom koji je pri pamprčenju davi kravatom i recituje molitvu.

Valja i za stond na nekoj gajbi. Pesme traju i po pola sata, pa ne morate onako navareni svaki čas da čačkate po sistemskim fajlovima i Kasperski antvirusu pokušavajući da opet pustite muziku.

Ia'm tri keta, bani već u sedam kod Krleta. Nagruvaj neku dumčinu na uzbu.

-Žemo Mrtva snaša?

Mojne Brajd brate, mnogo brzo. Mornful Kongregejšn.

-Žemo, brate. Grobljaja do jaja.

BUBurzum · 6. apr 2011.💬 3563998

O Bogo al' je ljuta. Kako te istorija nije ničemu naučila opet si zasrao. Zasrao si gore i masovnije nego odred foka posle tri tone pokvarenih šljiva. Toliko si zasrao da ne da nećeš jebati, nego nećeš ni šetati a ni gledati. Ma nećeš ni drkati. Ma moraćeš da se zaposliš u vodovodu i kanalizaciji da bi mogao sve to da očistiš!

Loše si postupio, znaš da si kriv. Kaješ se. Ali kasno je. Izvinjavaš se, moliš za oproštaj, kupuješ cveće, bombonjere, gori si papučar od Pume, više te jašu nego baba Staninu polumrtvu kobilu Šanu, bacaš se na kolena k'o nesrećni Era Klepton pred Lejlom, pitaš za još jednu šansu...

Ali ništa to ne važi, jer ona i nije ljuta... Ona je povređena.

------------------------------------------------------------------------------

- Izvini draga, molim te... Jesi još ljuta na mene?
- Nisam ja ljuta, ja sam povređena!
- Pa nisam te kundakom opaučio pizda ti materina!

ENenemyofthefreeworld · 7. sep 2011.💬 4925317

Tip ljudi sa kojima obično dogovorite troiposatno čavrljanje pred svirku, nadajući se da će iscrpiti teme i umoriti jezik, pa ćete na koncertu moći, začudo, malo i da slušate muziku.

Nažalost, ovaj utopijski recept ne pomaže. Zato pokušajte da ovakve ljude u ovim prlikama isključite iz svog društva, da ne biste došli u priliku da morate da ih isključite za sva vremena.

Vudstok, 15. avgust 1969.

Nastupa Ravi Shankar. Uvodna stvar: Raga Puriya-Dhanashri/Gat In Sawarital. Publika pokušava da ostvari kontakt sa univerzumom, a Dženi sa svojom drugaricom Džilijan:

Dženi: „Jao, pa kako sam zaboravila da ti kažem, u četvrtak me je startovao onaj Tomi, znaš što je bio u Indiji pola godine, rekao mi je da imam predivnu auru... Ne, u stvari, to je bilo u petak, da, i kao moja aura je tako topla... Ne, ne, ipak je bio četvrtak, pošto sam u petak zaglavila sa Džonijem...“

Džilijan (u sebi): „Mir, ljubav, jedinstvo; mir, ljubav, jedinstvo...“

_________________________

Vudstok, 16. avgust 1969.

Na sceni su The Who. Sviraju Tommy's Holiday Camp. Dženi se, naravno, na sam pomen Tomijevog imena, nadovezuje.

Dženi: „Ej, a zamisli ti da je on bio pola godine tamo! Ja ne bih mogla, mislim podržavam taj stav i sve to, ali zašto da se putuje tako daleko, kad evo i kod nas ima puno toga zanimljivog, pa vidi sve ove ljude! Nisam mogla baš tako da mu kažem, pa sam nešto izokola, mislim ipak je sladak onako preplanuo i izgladnio...“

Džilijan (u sebi): „Mir, ljubav, jedinstvo; mir, ljubav, jedinstvo; mir, mir, mir, mir, mir, mir...“

_________________________

Vudstok, 17. avgust 1969.

Dženi i Džilijan slušaju Džo Kokera i With A Little Help From My Friends. Džilijan odavno ne misli da joj je Dženi drugarica; naprotiv, onako istripovana počinje da razvija teoriju da ju je poslao sam nečastivi, da bi je ovom verbalnom torturom kaznio zbog eksperimentisanja sa halucinogenima. Trudi se da ostane pozitivna, a Dženi se trudi da nadglasa muziku:

Dženi: „Ti u stvari misliš da je bolje da ja ostanem sa Džonijem, je 'l tako? A što nećeš da mi kažeš da se ti, u stvari, ložiš na Tomija? Jesam pogodila, a? Pa ne smeta meni, samo mislim da on nije baš za tebe, on je onako, miroljubiva i, kako se to kaže, kontemplativna osoba, a ti si više napeta i nervozna, da samo znaš kako me sad ludački gledaš... I šta ti je s rukom, što je grčiš iza leđa, jesi dobro? Rekla sam ti da ne uzimaš ništa od onog čudaka...“

Džilijan (u sebi): „Mir, mir, mir; svi ljudi zaslužuju da žive; mir, mir, mir; obuzdaj te užasne misli i nasilničke porive, nije ona kriva što si ti nesposobna da se isključiš; mir, mir, mir; ama udavićeš je golim rukama ako samo još jednom zucne!“

_________________________

Vudstok, 18. avgust 1969.

Džimi Hendriks izlazi na scenu. Potreseno objavljuje da je, nažalost, ovu predivnu manifestaciju mira, ljubavi i jedinstva narušila nesrećna smrt mlade Dženi N. Publika negoduje protiv disbalansa sa srećom koja naokolo vlada. Koncert ipak počinje.

Džilijan (u sebi): „Mir, mir, mir, niko nije kriv; ava, ava, ava, Dženi sada spava...“

LULullaby · 24. avg 2010.💬 6045478