
Бајцарз, посвети се писању штива за средовечне тетке са децом, у коме ћеш изражавати своје дивљење према њима, па ће те можда нека од њих и ставити на 723 место на листи приоритета у животу, те се огребеш за сношај кад дођеш на ред, патњо. И стави тачку понекад, није лоше. Јер после ње, можеш да почнеш испочетка. Запамти ове моје философске поуке.

Слушај, брате.. Док ти пишем ово, борим се за ваздух због кнедле у грлу и очи ми се пуне сузама.. Знам да су речи других људи оно што ти сада баш најмање треба, али.. Веруј ми да познајем твој бол, и да ниси једини који носи дубок ожиљак на срцу који никад неће да зарасте.. Потражиће те она једном, а тада.. Реци јој само једно.. Не шаљи лађе од туге, ка мени.. Јер ти више ниси.. Путник за стајање..

Овако. Седим неки дан у једном социјалнијем ресторану у који свраћам кад кева неће да спрема, имају комплет мени за 300 дин- супа, нешто кувано или с роштиља (подгреју оно месо што претекне с весеља) дезерт, салата и хлеб. И док сам чекао конобара да донесе вињак да прекратим време док не стигне клопа, у ресторан је, у пратњи једне онако, лепушкасте девојке, ушао ОН. Господар нелордштине, Краљ Нелорда, остављајући за собом отужни, тескобни мирис горког чемера док је пролазио поред мене. Сели су, он јој је скинуо јакну и закачио на чивилук, а затим и своју беж бувљачу од 400 динара. Изгледао је пихтијасто, са женским бутинама, меканог лица. Несигурност је напросто кипела из њега. Дошао је конобар, питао их шта ће, тај дан је било са роштиља или купус, он је њу питао јел хоће купус, ја под сто. Окрећем главу да обришем сузе, а онда.. Почело је мучење.
Дуге и непријатне периоде тишине за њиховим столом, он је прекидао шаблонским питањима из Гњатиног ''Приручника за завођење'': коју музику слушаш, шта студираш, ово време више се не зна ни кад лето ни кад зима.. А девојка окреће главу, земљо отвори се, Боже узми ме, не покушавајући да започне тему у нади да ће тиме сморити лика и тако скратити агонију. А ја се мислим, мора бити да је душа, чим је пристала да изађе са њим, али лик једноставно не успева да је заинтересује, притом безличног телећег лица, па још поврх свега је доведе у локал где свраћају радници и социјала, ај то све и некако али наручиш јој мени купус од 300 динара на првом састанку ТИ НЕИЗВУЧЕНА ХОДАЈУЋА СРАМОТО ЗА ЉУДСКИ РОД. Радиш нешто што се ради после мин годину дана везе ПАТЊО.
Сада сам сигуран да си то био ти, Бајцарз. Само ти поседујеш толику количину нелордштине у себи. Па сам хтео да те питам, јел ти ДАЛА ШАНСУ, хаха. Јел рекла да ће ДА РАЗМИСЛИ

Иначе, Чолића познајем лично, радио сам му озвучење на концерту у Љубљани пре пар година, одрадио мој ортак неки магацин са музичком опремом, па ме замолио да му заваљам робу пошто познајем људе. Пришо ја њему, изљубили се трипут по српски, питам ја Чолу де си, шта има, и тако те кежуал ствари. А њему лице шљашти ко на омоту за ЦД, осмех не скида. А он ме пита "кад ћеш опет да ме водиш на курве?" Реко Зоки чим сиђеш са стејџа идемо одма, знам пар добрих места. Тако да знате, лик је тотално изгубљен случај, јебе само ако плати.

Види, нека их одабирају, али немој тај неко да будеш ти. Колико те похвалих јуче, ти направио срање са овим урекох те изгледа. И стави Деда Мразову капу на Вука, смањи интензитет те говнарске ауре која те окружује у последње време. Шо нема никог на Клаџи? Изгледа да нас бритиши редом искасапили данас
