Ponosna vlasnica pičke
Oh ona je ponosna vlasnica pičke tog manipulativnog praznog organa kojim zaluđuje tupavu mušku vrstu, oh ona je žena i to joj je jedina vrednost ali crpi iz te vrednosti, vuče, arči je, zna da je unovči, zna jednu samo fintu al padaju pred njom, uklizavaju na tu jednu foru, dižu se odma na bananu (sic!) i tako na jedan prostoproširen trik sa nestajanjem goluba pod njenim šeširom (goluba, koji simboliše blagost, mir i mušku mudrost - dakle nepostojeću) pobi tolki pametan svet i uskovitla muške umove i udove ta ponosna vlasnica pičke odnosno jedno ponosno ništa premazano sjajevima, sladunjavim mirisima, lepkom, turskom farbom, svinjskim salom i mašću u kojima uvaljane muče se, viču i ištu milost i pederluk zarobljene ljudske, odnosno muške, duše; pa se srkom iz tučka brzo smire i zaspu.
- Kakav bre čovek a kakav napičak od žene pored njega, da ga onako uzme pod svoje, da ga onako upropasti, na ništa ga napravi puuuu breee!
Komentari

Овако. Седим неки дан у једном социјалнијем ресторану у који свраћам кад кева неће да спрема, имају комплет мени за 300 дин- супа, нешто кувано или с роштиља (подгреју оно месо што претекне с весеља) дезерт, салата и хлеб. И док сам чекао конобара да донесе вињак да прекратим време док не стигне клопа, у ресторан је, у пратњи једне онако, лепушкасте девојке, ушао ОН. Господар нелордштине, Краљ Нелорда, остављајући за собом отужни, тескобни мирис горког чемера док је пролазио поред мене. Сели су, он јој је скинуо јакну и закачио на чивилук, а затим и своју беж бувљачу од 400 динара. Изгледао је пихтијасто, са женским бутинама, меканог лица. Несигурност је напросто кипела из њега. Дошао је конобар, питао их шта ће, тај дан је било са роштиља или купус, он је њу питао јел хоће купус, ја под сто. Окрећем главу да обришем сузе, а онда.. Почело је мучење.
Дуге и непријатне периоде тишине за њиховим столом, он је прекидао шаблонским питањима из Гњатиног ''Приручника за завођење'': коју музику слушаш, шта студираш, ово време више се не зна ни кад лето ни кад зима.. А девојка окреће главу, земљо отвори се, Боже узми ме, не покушавајући да започне тему у нади да ће тиме сморити лика и тако скратити агонију. А ја се мислим, мора бити да је душа, чим је пристала да изађе са њим, али лик једноставно не успева да је заинтересује, притом безличног телећег лица, па још поврх свега је доведе у локал где свраћају радници и социјала, ај то све и некако али наручиш јој мени купус од 300 динара на првом састанку ТИ НЕИЗВУЧЕНА ХОДАЈУЋА СРАМОТО ЗА ЉУДСКИ РОД. Радиш нешто што се ради после мин годину дана везе ПАТЊО.
Сада сам сигуран да си то био ти, Бајцарз. Само ти поседујеш толику количину нелордштине у себи. Па сам хтео да те питам, јел ти ДАЛА ШАНСУ, хаха. Јел рекла да ће ДА РАЗМИСЛИ
- 6Дошао је конобар, питао их шта ће, тај дан је било са роштиља или купус, он је њу питао јел хоће купус, ја под сто.
хахахаха ово.

Pih baš si me razočarao, gde i čitah ovolku neoriginalnu gomilu ničega, vidim nešto batrgaš se, oćeš nešto kao, trudiš se, kopiraš stil neki, imitiraš, razbacuješ ovde smeće po sajtu svuda, koj ti kurac, opusti se, evo, cenimo te svi, LORD si ok, ili koju već titulu oćeš, evo posvetih ti i vreme, ajd mogu i da ti učinim da ti objave na tarzaniji tekst neki pošto sad ionako niko ne čita tamo al samo prestani da se napinješ, šta ti je čoveče
Inače ne, nisam to bio ja, živim u Surdulici, ne verujem da se ovaj izmišljeni skečdnevnjak u pokušaju tamo desio

Бајцарз, посвети се писању штива за средовечне тетке са децом, у коме ћеш изражавати своје дивљење према њима, па ће те можда нека од њих и ставити на 723 место на листи приоритета у животу, те се огребеш за сношај кад дођеш на ред, патњо. И стави тачку понекад, није лоше. Јер после ње, можеш да почнеш испочетка. Запамти ове моје философске поуке.
