Кад одеш у Мађарску на екскурзију и када се осетиш надмоћним зато што знаш боље енглески него све три касирке заједно, шеф особља и директор продаје. А у дневнику ти пише 2.

Jer Sutomore nije more u pravom smislu riječi. Sutomore je pederski izgovor kojim žrtve tranzicije mažu sopstvene oči, i nastavljaju tradiciju soljenja muda stečenu još za vrijeme Tita. I dok dobitnik tranzicije upali svoja metalik siva kola, pristojnog godišta, eventulano sjedne u avion i zapali za neku egzotičnu destinaciju, ja i par iljada meni sličnih smrdimo jedni drugima u vozu optužujući se međusobno za nekupanje prije polaska. Jašta, baš ću da se kupam a pošo sam na more iz tog razloga. Ko te jebe, smrdiš i ti meni pa ti ja ne psujem ženu, majku ti smrdljivu jebem. Jebo te turistički voz i ko ga izmisli da mi zagorčava život za tri eura koliko sam platio povratnu kartu, koju će neko naravno da mi digne sa sve deset eura zadjenutih za celofan od cigara. Jer kad je tolika gužva, da nemaš gdje da staviš jebeni Miki Maus peškir, logično da raste vjerovatnoća da će se tamnoputom Rambu, koji naplaćuje klonju, dići kita da te orobi dok ti plivaš oko bova u nadi da ćeš vidjeti neku opičenu kurabeštiju koja se skinula u toples i leži na dušeku, daleko od obale. U principu naš narod je šampion mazohizma, otruj ga svake godine po jednom užeglom pljeskom, njemu nije dovoljno. Šta oćeš više? da ti udarim taksu na svaki plombirani zub u glavi, jer i to je luksuz? Oćeš li tada shvatiti da ti je bolje da uplatiš tri dana u Budvu, Grčku, Tursku nego da se deset dana čvariš u jebenom Sutomoru. Ostani kući, jebi nešto ako nemaš pare. I onako će da ti se sprdaju ako kažeš gdje si išao na more.

Lep gest jedne od banaka koja je došla iz pičke materine da ućari nešto na našoj nemaštini presipanjem iz šupljeg u prazno i prodavanjem muda za bubrege.

Ultimativni fetiš Slobodana Šarenca. Prenos nije prenos ako se maksimalno ne insistira na dvocifrenom učinku. Pored broja 42 iz "Autostoperskog vodiča kroz galaksiju", odgovor na pitanje "Šta je svrha života?" po njemu može biti i "dvocifreni učinak".

To je verovatno i razlog onog homoseksualnog ponašanja prema Mariji Kilibardi za vreme SP u fudbalu 2010. u J. Africi; ona jednostavno nije htela da insistira na dvocifrenom učinku, jer je njega u fudbalu jako teško postići.

Човек који је ишао до краја света... Чак и даље - до Киргизије... Дао је терминима ''непознато'' и ''неистражено'' потпуно ново значење... Обишао је места, толико далека и неприступачна, на далеком Истоку, Северу, и код нас, да их је досад скоро нико никад није обилазио... И успешно нам приказао начин живота људи у најсуровијим деловима планете... И то стављајући се у њихову кожу, објективно, отворено и са ентузијазмом, без драме, лажног пиздења, слинављења и патетичних, сажаљивих кукумавчења над њиховом судбином,( тако својственим британским новинарима и путописцима на које смо навикли)... Ако ништа друго, бар нам је показао да дивље животиње не живе само у Африци, и да нетакнута, дивља природа није искључиво само на Аљасци и у Канади као што нам то поручује ВВС, већ да је овај свет много дужи и шири, много суровији и дивнији, много узбудљивији и разноврснији... Како би смо ми иначе могли да видимо и доживимо све оне непиступачне и сурове пределе централне Азије или залеђене тундре Скандинавије и Сибира да нам није било Јове?.....

Putnik višeg reda u autobusu GSP-a. Osoba koja ulazi na prednja vrata i poznaje sve vozače na lokalnoj autobuskoj liniji. Za razliku od običnog putnika, pripadnk ove subkulture vozi se nalakćen na šipku pored vozača, sa strane bliže vetrobranskom staklu, time se izdvajajući iz potlačene mase koja čak mora i da plati kartu da bi se vozila.
Kumašin je najčešće starija osoba, muškog pola, nosi radni kombinezon PKB-a, Imleka ili nekog drugog preduzeća, glasan je, uvek prijateljski raspoložen i ima brkove. 90% konverzacije sa vozačem on obavi sam. Nakon glasng i dubokog "Ooooo dooobro jutro!" vozaču, priča obično kreće Kumašinovim raspitivanjem za zdravlje vozačeve porodice, a zatim se nastavlja njegovim komentarisanjem vesti koje su tog jutra bile u Jutarnjem programu RTS-a. Na to se onda nadovezuje i psovanje zbog visoke cene goriva i osnovnih životnih namirnica, kao i pljuvanje države i režima (ovde se opcionalno ubaci i setno sećanje na "zlatna vremena", ali to varira od Kumašina do Kumašina).
Za pripadnike ove povlašćene manjine karakteristična je i dobrovoljna pomoć vozaču u vidu prosvetljujuće izjave da iz desne ulice nema nikog i da vozač može slobodno da prođe kroz raskrsnicu.
Važno je napomenuti još i da ne postoji standardna procedura za dostizanje statusa Kumašina, jer Kumašin se ne postaje, Kumašin se rađa!

Lik iz ekipe čija primarna funkcija nije baš definisana. Nije šmeker, nije motorizovan, nema kintu, nije ni naročito duhovit, tačnije i ne priča naročito često, a i kad kaže štagod, biva iskuliran. Sve u svemu, pravi Sulejman Ugljanin u svetu izvršne vlasti. Iako je integrisani deo društva, nekad se može postaviti pitanje „čemu on služi a uz to i ne radi“.

Fantomsko osećanje. Dolazi niotkuda svako veče posle 10h, kad studentskoj mukici dođe iz dupeta u glavu da je prošao još jedan dan bez hvatanja za knjigu. Malo prošara po organizmu, ispijenom od kafa, cigareta, alkohola, monitora i želja za seksom, izazove poneki proliv, mučninu i strepnju da će, ako tako nastavi, okinuti godinu. Prolazi nakon višečasovnog spavanja, i sledećeg dana uopšte ne remeti svakodnevne aktivnosti kao što su igranje igrica, zujanje po gradu, po Vukajliji, Fejsu, varenje, gledanje TV-a... Sve do 22h kada se javi ponovo.

Tehnološki usavršena prodaja magle uz promenu agregatnog stanja iste.

Seoska kurva digitalnog sela. Svi je pljuju na sva usta a svi su je koristili. Namerno kažem koristili, a ne jebali, jer jebanje u ovom slučaju ide u drugom smeru i u drugi organ!

Najtužnije govedo u stadu.