Kad odeš u Mađarsku na ekskurziju i kada se osetiš nadmoćnim zato što znaš bolje engleski nego sve tri kasirke zajedno, šef osoblja i direktor prodaje. A u dnevniku ti piše 2.
Šone - Brate, ajmo da kupimo pljuge, meni nestalo. Ćomi - Aj ovde u diskont!
Šone - Gud dej maj lejdi! Kasirka - Jonopot enge švenge mesaroš, kobasicaš! Šone - Brate šta ova trabunja? Ćomi - Du ju spik ingliš?
Dolazi druga kasirka pa se one nešto dogovaraju...
Ćomi - Šprekenzi dojč? Parlevu franse? Panjimaješ po ruski?
Dolazi šef osoblja pa se svi nešto dogovaraju...
Ćomi - Brate, ja ne znam više, iscrpio sam sve sposobnosti!
I onda su se neko vreme dogovarali sa Ćomijem i onda su mu doneli boks pljuga. I još su ga častili. Verovatno im je izgledao kao gospodin čovek. Internacionalac.
Jer Sutomore nije more u pravom smislu riječi. Sutomore je pederski izgovor kojim žrtve tranzicije mažu sopstvene oči, i nastavljaju tradiciju soljenja muda stečenu još za vrijeme Tita. I dok dobitnik tranzicije upali svoja metalik siva kola, pristojnog godišta, eventulano sjedne u avion i zapali za neku egzotičnu destinaciju, ja i par iljada meni sličnih smrdimo jedni drugima u vozu optužujući se međusobno za nekupanje prije polaska. Jašta, baš ću da se kupam a pošo sam na more iz tog razloga. Ko te jebe, smrdiš i ti meni pa ti ja ne psujem ženu, majku ti smrdljivu jebem. Jebo te turistički voz i ko ga izmisli da mi zagorčava život za tri eura koliko sam platio povratnu kartu, koju će neko naravno da mi digne sa sve deset eura zadjenutih za celofan od cigara. Jer kad je tolika gužva, da nemaš gdje da staviš jebeni Miki Maus peškir, logično da raste vjerovatnoća da će se tamnoputom Rambu, koji naplaćuje klonju, dići kita da te orobi dok ti plivaš oko bova u nadi da ćeš vidjeti neku opičenu kurabeštiju koja se skinula u toples i leži na dušeku, daleko od obale. U principu naš narod je šampion mazohizma, otruj ga svake godine po jednom užeglom pljeskom, njemu nije dovoljno. Šta oćeš više? da ti udarim taksu na svaki plombirani zub u glavi, jer i to je luksuz? Oćeš li tada shvatiti da ti je bolje da uplatiš tri dana u Budvu, Grčku, Tursku nego da se deset dana čvariš u jebenom Sutomoru. Ostani kući, jebi nešto ako nemaš pare. I onako će da ti se sprdaju ako kažeš gdje si išao na more.
- Sine, uzo tata kredit. Vodimo te u Sutomore.
-Tata je li Sutomore more?
-Pa jebem li ga kuronjo, slano je, ima dosta svijeta, i tata je tamo prvi put vidio sisu.
-Ali tata Miškovići idu na more u Egipat. Mišo kaže da se onomad razbolio u tom Sutomoru, i da više nikad u ta govna neće ići.
-Ma šta oni znaju! Neka idu da ih muslidže tamo iznabadaju na kolac. Jebo ih faraon, truju mi dijete. Uostalom ne moraš ni da ideš, ostavićemo te kod lude babe Marice pa čitaj lektire. Ko te jebe.
Lep gest jedne od banaka koja je došla iz pičke materine da ućari nešto na našoj nemaštini presipanjem iz šupljeg u prazno i prodavanjem muda za bubrege.
-Dobar dan, želim karticu sa ovom slikom na njoj! -Nema problema, samo da...ali gospodine, pa ovo je KURAC! -Jeste, i to u erekciji, moj lično! -Pa nisam siguran da možemo da vam izadjemo u susret... -Nemam ženu, nemam ni decu, pse ne volim, na mačke sam alergičan, a prirodu mrzim. Hoću da na MOJOJ kartici bude MOJ kurac, ne vidim problem! -Gospodine, moraću da nazovem nadredjenog da se konsultujem sa njim. -Slobodno, prijatan vam razgovor. E da, hoću da kurac bude okrenut u pravcu strelice koja pokazije pravilan smer umetanja kartice u bankomat tako da osim vizuelnog utiska ubacimo i dozu funkconalnosti!
-Gospodine direktore, imam problem, jedan klijent hoće da stavi sliku svog penisa na karticu... -Može da stavi i tek izasrano govno, sadistički ritual ili sliku tvoje žene tokom felacija. Štampaj marvi šta god hoće, ali kamate ne spuštamo!
Ultimativni fetiš Slobodana Šarenca. Prenos nije prenos ako se maksimalno ne insistira na dvocifrenom učinku. Pored broja 42 iz "Autostoperskog vodiča kroz galaksiju", odgovor na pitanje "Šta je svrha života?" po njemu može biti i "dvocifreni učinak".
To je verovatno i razlog onog homoseksualnog ponašanja prema Mariji Kilibardi za vreme SP u fudbalu 2010. u J. Africi; ona jednostavno nije htela da insistira na dvocifrenom učinku, jer je njega u fudbalu jako teško postići.
Slobodan ulazi u kuću, posle napornog prenosa sa mnogo dvocifrenih učinaka, i kaže ženi: "ženo, došao je i taj trenutak: maskiraj se u dvocifreni učinak da te jašem celu noć!" ili (dok jaše ženu): "je li, ti prljavi, bezobrazni dvocifreni učinku, bio si nestašan dečak, sad ću da te kaznim... šljus, šljus, šljus..."
..mogla bi odlična epizoda South Parka da se napravi na ovu temu...
Čovek koji je išao do kraja sveta... Čak i dalje - do Kirgizije... Dao je terminima ''nepoznato'' i ''neistraženo'' potpuno novo značenje... Obišao je mesta, toliko daleka i nepristupačna, na dalekom Istoku, Severu, i kod nas, da ih je dosad skoro niko nikad nije obilazio... I uspešno nam prikazao način života ljudi u najsurovijim delovima planete... I to stavljajući se u njihovu kožu, objektivno, otvoreno i sa entuzijazmom, bez drame, lažnog pizdenja, slinavljenja i patetičnih, sažaljivih kukumavčenja nad njihovom sudbinom,( tako svojstvenim britanskim novinarima i putopiscima na koje smo navikli)... Ako ništa drugo, bar nam je pokazao da divlje životinje ne žive samo u Africi, i da netaknuta, divlja priroda nije isključivo samo na Aljasci i u Kanadi kao što nam to poručuje VVS, već da je ovaj svet mnogo duži i širi, mnogo suroviji i divniji, mnogo uzbudljiviji i raznovrsniji... Kako bi smo mi inače mogli da vidimo i doživimo sve one nepistupačne i surove predele centralne Azije ili zaleđene tundre Skandinavije i Sibira da nam nije bilo Jove?.....
Putnik višeg reda u autobusu GSP-a. Osoba koja ulazi na prednja vrata i poznaje sve vozače na lokalnoj autobuskoj liniji. Za razliku od običnog putnika, pripadnk ove subkulture vozi se nalakćen na šipku pored vozača, sa strane bliže vetrobranskom staklu, time se izdvajajući iz potlačene mase koja čak mora i da plati kartu da bi se vozila. Kumašin je najčešće starija osoba, muškog pola, nosi radni kombinezon PKB-a, Imleka ili nekog drugog preduzeća, glasan je, uvek prijateljski raspoložen i ima brkove. 90% konverzacije sa vozačem on obavi sam. Nakon glasng i dubokog "Ooooo dooobro jutro!" vozaču, priča obično kreće Kumašinovim raspitivanjem za zdravlje vozačeve porodice, a zatim se nastavlja njegovim komentarisanjem vesti koje su tog jutra bile u Jutarnjem programu RTS-a. Na to se onda nadovezuje i psovanje zbog visoke cene goriva i osnovnih životnih namirnica, kao i pljuvanje države i režima (ovde se opcionalno ubaci i setno sećanje na "zlatna vremena", ali to varira od Kumašina do Kumašina). Za pripadnike ove povlašćene manjine karakteristična je i dobrovoljna pomoć vozaču u vidu prosvetljujuće izjave da iz desne ulice nema nikog i da vozač može slobodno da prođe kroz raskrsnicu. Važno je napomenuti još i da ne postoji standardna procedura za dostizanje statusa Kumašina, jer Kumašin se ne postaje, Kumašin se rađa!
Lik iz ekipe čija primarna funkcija nije baš definisana. Nije šmeker, nije motorizovan, nema kintu, nije ni naročito duhovit, tačnije i ne priča naročito često, a i kad kaže štagod, biva iskuliran. Sve u svemu, pravi Sulejman Ugljanin u svetu izvršne vlasti. Iako je integrisani deo društva, nekad se može postaviti pitanje „čemu on služi a uz to i ne radi“.
- E, brate, zvala me sad Irina Asen, kaže večeras ima neka žurka u zadružnom domu u Sremčici, biće puno s pičke i jeftino piće, pa da idemo. Al ima jedan problem. Kola su mi u kvaru, pa ćemo morati nekako da se potrpamo kod tebe u škodilaka. Jebote, šestorica, neko će morati u gepek. - Brate, ne smem, registrovan je na pet osoba, murije ima na svakom ćošku, a ionako ćemo biti pijani ko bulje, ode mi dozvola, jebote. Neko mora da ostane. - Pa ono, Konstantin VII Porfirogenit mora da ide. On je šmekerica, treba nam neko da privuče mlado meso željno bluda i razvrata, a mi ćemo posle lako da sobaljujemo. Justinijan je danas primio platu, treba neko da sponzoriše čorbu i cirkanje večeras. Dalje, Andronik IV Paleolog je neophodan ako krenu seljaci s vilama, čovek završio tečaj aikida i biće nam živi štit dok se budemo povlačili kroz ratarske kulture. Ti jedini imaš kola a realno, ja sam taj koji uvek drži atmosferu i hrabri ekipu kad ostanemo suvog kurca, tako da će očigledno Jovan VI Kantakuzin morati da ostane kod kuće i bude još uvek budan sa Ivon Jafali. - Prihvatljiva analiza, dogovor pao, imamo kvorum.
.....žurka.....
- Je l imate vi osećaj da nešto fali, mislim, kao sve je tu, i ribe i atmosfera i Lav pivo u novoj ambalaži, te sisata pevaljka, al opet, neka karika nedostaje za potpuni ugođaj? - Aham, jeste onaj Joca neupadljivi mediokritet, al fali ono njegovo, nem pojma šta, ali nešto.
Naravoučenije: Možeš da osvojiš 40 posto na izborima, al bez Ugljanina vladu nećeš skovati, a ortaci su ortaci bez obzira na njihovu upotrebnu vrednost.
Fantomsko osećanje. Dolazi niotkuda svako veče posle 10h, kad studentskoj mukici dođe iz dupeta u glavu da je prošao još jedan dan bez hvatanja za knjigu. Malo prošara po organizmu, ispijenom od kafa, cigareta, alkohola, monitora i želja za seksom, izazove poneki proliv, mučninu i strepnju da će, ako tako nastavi, okinuti godinu. Prolazi nakon višečasovnog spavanja, i sledećeg dana uopšte ne remeti svakodnevne aktivnosti kao što su igranje igrica, zujanje po gradu, po Vukajliji, Fejsu, varenje, gledanje TV-a... Sve do 22h kada se javi ponovo.
Seoska kurva digitalnog sela. Svi je pljuju na sva usta a svi su je koristili. Namerno kažem koristili, a ne jebali, jer jebanje u ovom slučaju ide u drugom smeru i u drugi organ!
Veselnik je ustvari vo, koga dovedu na livadu samo da naloži kravu (da je čačka kitom dok ne ovlaži), a onda dovedu pravu rasplodnu volinu koja obavi pos'o. Kod ljudi se takvi slučajevi zovu pičkopaćenici. Pičkopaćenik po ceo bogovetni dan šalje komplimente koleginici, komšinici ili školskoj drugarici. Te "jao što smo danas lepi", pa "Bože, danas prosto sijaš", i ostale pederske komentare koje samo on može izgovoriti. Naravno, svakoj ženi to imponuje. A onda dođe muškarac, i samo joj turi. On se tada zove pičkoposednik.
