Urođenih 0,5 promila alkohola u krvi
Rečnik / autori
EC
El Comadante
na Vukajliji od oktobar 2010.viđen 9. maj 2012.
0 definicija0 odabranih0 poena
Legendarni vozač beogradskog GSP-a, član zemunskog pogona. Živi dokaz koliko je nizak prag mentalnih sposobnosti za vozača u GSP-u. Ekstremno čupav i bradat, bio je obožavan od strane omladine, prekorevan od strane podmlatka PUPS-a. Svaka njegova vožnja unosila je živost i radost u ovaj inače učmali posao. Jedini vozač kod koga je omladina bivala napred, a stariji pozadi, ili čak nisu ni ulazili u autobus. Vozio je autobus na liniji 611 ( Kej Oslobođenja- Dobanovci ).
Kasnije je radio kod privatnika i bio viđen na liniji 45 ( Blok 44-Zemun Gornji grad ).
-Jedna od njegovih prvih vožnji na liniji 611. Doterao je autobus na okretnicu, otvorio vrata i seo pozadi. Putnici su ušli, očekuju polazak, ali nema šofera. Tek se čuje Milenko: "Šta je bre ovo, prođe mi mladost dok se ovaj vozač smiluje da dođe...mamu mu njegovu...ma idem ja da vozim!" Naravno 70% putnika je izašlo. Oni hrabri koji su ostali, ubrzo su shvatili šalu.
- Neretko je znao da obrne i po pet krugova na novobeogradskom kružnom toku.
- Vozio je u bokserskim rukavicama, meksičkom sombreru, kupaćim gaćama
- Jednom je stavio vibrator na instrument tablu i preko njega neku krpu. U neko doba zamolio je gospođu koja je stajala napred da mu doda krpu, žena se zabezeknula kad je videla šta je ispod nje. "Ajde ajde gospođo, nije to ništa, pa nema ga ni 15 cm"
- Po Dobanovcima je redovno razvozio omladinu po kućama i to nekim ulicama koje nikada nisu videle, niti će videti autobus.
-Poslednje što sam čuo o njemu jeste da je vozio 45 i da je zaustavio autobus, uzeo kesu u ruku i njome uhvatio mrtvu mačku kraj puta i ubacio u kontejner. Ceo autobus ga gleda, a on mrtav 'ladan: "Lako je vama, vi jednom prođete ovuda, ja moram da je gledam ceo dan"
Kad ti keva da 100 (da, STO) kinte da izadjes u grad, i kaze ti: "Ne moras sve da potrosis!"
Fraza, u koju treba verovati koliko i u deda mraza.
"Marija Ivanović" je ustala jutros. Sela je u svoj automobil koji su izmislili i napravili muškarci iz metala koji su izlili muškarci od rude koju su iskopali muškarci. Nalila je benzin iz nafte koju su dobili i preradili muškarci i odvezla se putem koji su asfaltirali muškarci. Ušla je u zgradu koju su sagradili muškarci od betona koji su zalili muškarci i cigli koju su sazidali muškarci i greje kotlom koji su napravili muškarci pomoću goriva koje su opet preradili muškarci, popela se liftom koji su montirali muškarci. Upalila je svetlo koje su instalirali muškarci, prelila je vrelom vodom, podgrejanom na gasu koji su dobili muškarci, kafu koju su prevezli avionom muškarci sa plantaže koju obrađuju muškarci. Sela je za kompjuter koji su izmislili muškarci, otvorila je program koji su napisali muškarci, ušla na na internet koji su stvorili muškarci i slovima azbuke koju su napisali muškarci ispisala: "Ja sam nezavisna žena, šta ce meni ti alkoholičari"?
Pijes rakiju, i to iskljucivo domacu, cele zime jedes samo sarme, izbegavas agresorske proizvode, Rus ti je brat,vozis juga, pusis drinu, i da ti neko ponudi nesto bolje, odbices ga. Zasto? Pa jer si Srbenda!
Moj deda je uvek govorio: "Kad god se zarati, ti udri po Bugarima, ne'š pogrešiti!"
Scena koja će u američkim tinejdžerskim filmovima obeležiti dalji tok radnje. Ja znam, vi znate, svi sigurno znaju da će oni na kraju u nekoj romantičnoj sceni završiti zajedno, samo oni to ne znaju. Radnja-kliše. Oboje zamišljeni šetaju hodnikom kada se sudaraju. Ona ispušta knjige koje je nosila u rukama. Oboje skupljaju knjige sa poda, on se izvinjava. Pogledi im se susreću. I sad se oni tu gledaju, ne progovaraju(inače je sasvim normalno gledati u nekog 5-10 sekundi bez ijedne reči). Ljubav na 1. pogled. I tada kreće natezanje do poslednje scene u filmu. On smotan, ona se ispoveda najboljoj drugarici. Pitanje je zašto se u našim školama ne dešava takvo zaljubljivanje, koje je sudeći po ovim filmovima vrlo često. Možda zato što devojke u Srboji kao sav normalan svet nose knjige u torbi.
U jednoj srednjoj školi u Srbiji...Oboje šetaju hodnikom zamišljeni, sudaraju se, ona ispušta svoj rozi mobilni sa cirkonima.
ona: Majmunčino jedna, jesi li ti ćorav?! Je l' gledaš ti gde ideš?! Ima da mi kupiš nov!
on(pokušava da skupi delove): E izvini stvarno...
ona: A jako mi sad vredi to tvoje izvinjenje!
Pogledi im se susreću,on gleda u nju...
ona: Šta buljiš u mene, some jedan!
Palac - sredstvo za uključivanje kompjutera.
Mali prst - sredstvo za "overavanje" nogara od stolova, stolica, kreveta, točkića od TA peći, pragova...
Ostala 3 prsta - da imaju neku funkciju, imali bi ih i Nindža kornjače.
Ono što kaže junak američkog filma bez obzira od koga beži i na koja vrata ambasade lupa.
Negde u nekoj afričkoj vukojebini...
-Otvorite, ja sam Amerikanac!!!
-Zajebo si se brate, ovo je srpska ambasada, samo smo zastavu okrenuli naopačke pa izgleda ko ruska....
Ova vrsta depresije nastaje nedugo poslije gledanja gore navedenih serija. Nekih 40 minuta dnevno srpski tinejdzeri gledaju kako njihovi vrsnjaci u Americi sa 16 idu u skolu sa skupim kabrioletima, puse dobru travu i jebu se kao stuke, sa sve 16 godina. A o sposobnosti americkih tinejdzera da za jedno poslije podne savladaju kompletno gradivo obradjeno u toku skolske godine, i uz to skinu nevinost najzgodnijoj djevojci u skoli da i ne govorim.
Kada srpski tinejdzeri ugase tv, ostanu sami sa sobom, ne jebu nista a smrdljiva baba ce im i sutra u busu zvocati kako nemaju kulture ni da ustanu starijim u autobusu i kako kao takvi nikad nece uci u Evropu.
U sta drugo da padnu nego u depresiju?
Rečenica kojom se odlikuji gosti profesionalci. Zrači iskustvom i zaslužuje poštovanje. Time ćete podsetiti domaćina da vas još uvek nije ničim ponudio od kako ste mu ušli u kuću. Naravno, to je samo uvertira za ono što sledi a to je sok, kafa, slatko...
- I tako ti kažem... bla bla bla... bili smo do tetke na selu prošlog vikenda.. bla bla bla...
- Izvinte, jel može čaša vode...?
- Jaoo, izvini, ja zaboravio. Jeli ćero kravo jedna, što ne ponudiš gosta?! Oćete kafu? Sok?
- Paa, jel ima neka domaća?
Kada kažete osobinu nečega, a već je ta osobina rečena oblikom reči, ili se podrazumeva samim izrazom.
Mala kućica, glupi pandur, tunjav kostunica, pokraden narodnjak, raspali Yugo, smarač Abraxus, penzioner glasač SPSa...
