Spremas ispit 7 dana koji je inace u subotu ujutru.Petak vece izadjes na "jedno pivo".Medjutim zalomis sa ekipom,napijes se ko svinja,potuces se sa sestrinim momkom koji zamalo da "ubije boga u tebi "(pomogla ekipa) potom se pred djevojkom koja ti se svidja i sa kojom se muvas vec neko vrijeme nabacujes drugoj(i to neuspjesno).Kad krenes kuci zaboravis da si sa autom(sto je dobro).Ujutru ne odes na ispit nego ides naci auto koji je na parkingu u gradu.Nestaje ti goriva u autu,guras do benzninske pumpe,varacas auto, pijes kiselu vodu i pitas se sto ti je trebao ovaj kretenizam.
Istinita prica.Ako ne vjerujete razumijem vas u potpunosti jer ni ja jos ne vjerujem iako se meni desilo!
Jeftina dvolitarska boca Nikšićkog ili Jelen piva. Izraz korišćen u Republici Srpskoj kod nezaposlenih probisvjeta. Obično podrazumijeva dijeljenje iste boce između 5-6 likova u jednoj grupici. Pivo u ovakvoj posudi postalo je svojevrstan simbol jednog društvenog staleža.
- Jel idemo na bleju kod kasarne večeras? - Jašta. Doći će i neki moji drugari iz srednje pa ako ti nije muka kupi dvije dvole da nam ne zafali.
Logički neprecizno pitanje poluobrazovane osobe koja barata samo maternjim jezikom. Koristi se u širokom spektru situacija kada se u konverzaciji nameće neki drugi jezik.
- Kako čovječe možeš da slušaš te stranjske retardluke? Kakav stervej tu heven, to sigurno sadrži neku satansku simboliku kao i sve druge pjesme tih metalika prljavih. Bar sam za tebe mislio da si domaćin. Ta govna se bola ne mogu ni poredit sa Goci bendom. Znaš kad im je bio konce... - De gustibus non disputandum est. - Šta ti je to? - To je latinska poslovica kojom završavam ovu bespotrebnu raspravu. Idem da vratim neke knjige u Gradsku, vidimo se sutra.
Topla soba i miris kuvanog jela iz kuhinje. Jelka okićena za praznike. Stara izlizana sofa, ali udobna, najudobnija. Stari ćale, džangizav, ali jebiga tvoj je. Sestrin zagrljaj, majčin poljubac u obraz. Ikona i kandilo na zidu. Spolja se čuje lavež dvorišnog džukca, hladno je ali malopre si mu odneo par koščica da se zanima, a ima i svoju kućicu i ćebe da legne na njega. Baka stara, pune joj ruke drva, loži šporet polako. Oseća se smola i žar. Na stočiću staro heklanje, na fotelji ćilim, na TV-u Bolji život. Krenuo si negde, zastao si, shvatio si, suza ti je pošla iz oka al nisi dao niko da vidi. To je moj dom. Moja kuća. Moji. Hvala ti Bože.
Univerzalno rješenje za svaki zdravstveni problem u srpskom domaćinstvu. Bilo da je u pitanju psihološka ili fizička poteškoća slanina sve to riješava jer je, jelte, superiorno zdrava. Mali dobio temperaturu? Deder mu više slanine. Burazer iskrenuo zglob na basketu? Deder mu više slanine.
- Ne mogu jebote nigdje vidiš kako me glava boli. Nisam ni ja kobila pa da rintam samo dok ti ladiš skrotum na državnom poslu. - Pa Snežo jebo ga ti sve ti je to od onog kelja što jedeš za fruštuk svaki dan. Inflamacija te uvijek mori od tolikog bilja. Jedi više slanine i biće to sve ko rukom odnešeno.
Način kojim se nekom skreće pažnja da to što radi ili planira može dovesti do ozbiljnih problema, pa čak i o upotrebi oružane sile.
- Čika Milane, jel moze Milica s nama na izlet? Nosimo roštilj, gitaru, piće, pa ce biti baš lepo. Ako zaginemo imamo i šatore pa možemo prespavati i onda kad se naspavamo krenemo nazad. - Mali, do 22h da je Milica kući da ne garavim cevku.
rečenica koja se obavezno može čuti na TV-u u prvih sat vremena padanja prvog snega; često se vezuje za nedostatak soli i nedovoljno odvojena sredstva iz budžeta; ova rečenica najčešće predstavlja ruganje putarima propraćeno srdačnim smehom ipak hiljade i hiljade kilometara puta razčišćuju u tom trenutku "ekipe na terenu" i ne mogu u svakom trenutku biti baš iza svake krivine a nama bude uvek zanimljiva vožnja po snegu koji sada jeste baš retka pojava
