Bure bejruta
Bure u kome se čuva đubrivo na vreme ne kraće od 6 godina, sa tendencijom da sruši pola grada ako dobro odstoji.
Ne uklapa se u okvir epohe
Zastarelo, nazadno, anahrono, neshvatljivo. Prosto, ne odražava savremeni sistem vrednosti, političke i ine ideale i dešavanja. Nije kulturološki pogodno, te se mora ukloniti i zameniti savremenim i aktuelnim sadržajima.
Neophodno u cilju oblikovanja savremenog, pametnog i svesnog građanina sa razvijenom kritičkom mišlju.
- Petroviću, jesi li barem za ovaj čas spreman?
- Jao, bre, profesorka... Nije valjda da opet radimo neku književnost i čitamo neke knjige...
- Na tvoju žalost, da. Moraš malo i da čitaš... Prilično sam sigurna da ništa nisi čitao još od osnovne škole i šaljivog romana "Ahmed i Mohamed migriraju u Srbiju" od Dr S. Malog.
- Izvinite, profesorka, ali...
- Znam, Markoviću... Tebi predavao onaj metuzalem pred penzijom, pa nije obrađivala to savremeno delo već tamo nekog "Pop Ćiru i pop Spiru" koji bili po starom programu... Ali, izvoli na dopunsku, sredićemo... Nego, Petroviću... Jesi li ti čitao neku lektiru?
- Paaaa... Čitao sam...
- Šta?
- Paaaa, dosta toga...
- Aha... Jesi pročitao "Miličine tate se vole" od Bokija 13?
- Paaaaaa...
- Aha... "Draganove mame idu na prajd" od A. Brnabić?
- Ufffffff... Imam tu par nedoumica...
- Reci.
- Kako to mame, a ovamo začele dete?
- Vidi, to oko mame 1 i mame 2 najbolje da vidiš sa nastavnicom biologije.
- Pitao sam je... Samo odmahuje glavom i proguta šaku bensedina i počne nešto drugo da predaje...
- Javi se psihologu po tom pitanju! I ne skreći sa teme! Neka druga lektira? Na primer "Zašto predsednik Vučić treba da bude doživotni predsednik" od Aleksandra Vulina?
- E, to sam počeo...
- Aha... Da li bar znaš ko je ON?
- Da nije onaj što mu iznad table stavljena slika umesto onog proćelavog sa svetlim krugom oko glave?
- Da, umesto Svetog Save... Morali smo kao manjeg sveca Savu da sklonimo... Ali dobro, neki bar pomak i kod tebe... Ali vidim da ne čitaš mnogo...
- Kako da Vam kažem...
- "Beogradski Metro 2025" od G. Vesića?
- Joj...
- "Silueta gondole na nebu, bez drveća", isti autor?
- Vidite, profesorka...
- "Zašto ne valja biti navalAntan prema ministru" od anonimnog autora poznatog pod pseudonimom Kvarceneger?
- Joj...
- Ijao, Petroviću, sa čime ćeš ti izaći na maturu?! Gimnazijalac, jezički smer! C, c, c... Ovo savremeno vam teško da čitate, deco? E, a zamislite da je staro doba, pa čitate neku pesnikinju što naglaba o ljubavi i rodoljublju?! Ili neku pijanduru što tvrdi da su vođe slepci?! EJ!!! Koja glupost u ovo vreme i sa ovim vođom! Ili detinjeg pesnika što mlati o nekim Jututuncima i juhi... A o Čvoroviću koji čak ni podstanara ne može lepo da potkaže da i ne pričam! I tako dalje...
- Pa, dobro, profesorka...
- Ajde, šta sad... Da nastavimo sa današnjim časom... Izvadite današnji primerak Kurira. Prvo analiza naslovne strane, potom i pojedinih bitnijih tekstova. Da, obradićemo i sliku Kije i analizirati da li je obukla gaćice ili ne. A za sutra ne zaboravite da donesete Informer, samo da napomenem... Pa, da počnemo...
Na granici
Чувај се, бајо, на танком си леду. Ту си негде корак, два од пропадања у провалију грдње, вике, шамара... Кад пређеш границу нечије толеранције - повратка нема, па за следећи пут научи да обуздаш језик.
- Добар дан, личну карту и возачку.
- Изволите, него Ви сте Шебек видим, баба ми је од Шебека иначе, да нисмо нешто своје?
- Не верујем, господине, немам ја тај облик главе.
- Ааа па то је вама милицајцима од шапке, зато и ћелавите тако брзо.
- Слушај момак, још једна и вадим те из кола, на граници си!
- Па знам хехе, Добраково беше?
- Хехе како ћу да те лемам иза станице, ђидо мова.
Simboli dvehiljade desetih
Fukušima, Majanski kalendar, 2012 i smak koji se nije desio, Lejdi Gaga, Džastin Biber, Gangnam Style, Adele, Velika trojka u tenisu (Murray, izvini), Zvezda u Ligi šampiona (nema veze što je trpaju, trpala je i ona Liverpul), Čićvu, Trampara, Hapšenja i haške presude, Bregzit, evropske DEZintegracije, aneksija Krima, Rat u Ukrajini, sankcije Rusiji (i od braće Crnogoraca), Rušenje Trokadera, Rafaela i ostalih simbola budvanskog ludila, Milo vs. SPC, Bitkoin loženje, blockchain, Instagram, poplave 2014, pravda za Davida, Fidget spinner, Strašni klovnovi, Šarli ebdo, mimovi razni, Rat u Siriji, Isil, migranti, Ilon Mask, najave o vještačkoj inteligenciji, AlphaGo, Snouden, masovni nadzor, veliki brat (ne samo reality show), Boing 737 max prizemljen, starlete, influenseri, lajfkoučevi, IT akademije, filmovi Kristofera Nolana, Igra prestola, Senke nad Balkanom, Zoran Kesić, Rasta, Džala Brat i Buba Koreli, Trap muzika, Autotjun, zurenje u mobilne telefone, otuđenje, Apple vs. Samsung, optički net, gejming postaje ozbiljan sport – E-sport, Discord i slične zajednice, za većinu old skul Vukajlijaša koji su bili tinejdžeri ili studenti u zlatno doba vukajlije: uveliko krenula šljaka, žena, djeca, plač beba u 3 noću, loše spavanje... lagano ukalupljavanje u mašinu kapitalizma, samim tim i postepeno zatupljivanje, do koga bi, doduše, i ovako i onako došlo s godinama... Greta Tunberg, globalno zagrijavanje postalo glavna tema, nauka koja se petlja u svašta – „evidence based ovo, evidence based ono“... algoritmi, data science, machine learning, OK cupid, Badoo, Tinder... onlajn muvanje nije više samo za luzere, VICE u Srbiji, 300 kanala na kablovskoj od kojih te boli patka za njih 290 u najmanju ruku (ako još uvijek i gledaš TV, što mnogi i ne čine jer im je interesantnije visiti na netu), najava samovozećih kola, električna kola, Srbija i njen nevjerovatni potencijal za proizvodnju litijuma i litijumskih baterija, električni trotineti, prva slika crne rupe, Higsov bozon, prvi eksperimentalni dokaz postojanja gravitacionih talasa, otkrivanje egzoplaneta, međuzvjezdani posjetioci (ʻOumuamua i kometa Borisov), Coursera, edX, Udemy, i ostale platforme za onlajn učenje, woke kultura, SJWs (Social justice warriors – ratnici za socijalnu pravdu), #Me too, alt right, zaokret udesno u politici (Tramp, Džonson, Orban, Salvini…), Gamergate, LGBT, Brnaba, prajdovi… nastavak uspona Kine, dronovi, snimanje dronovima, ravnozemljaši, Balkan info, Miroljub Petrović, “pod mač bato”, 555333, prepucavanja domaćih Jutjubera (uglavnom klinaca i tinejdžera): Baka prase, Vanimy, Marija Žeželj, Janko i sl, ASMR video klipovi, Netflix… Black Mirror serija, konačno i mi počinjemo ponešeto da kupujemo i plaćamo preko neta, masovni odlazak ljudi sa Balkana u inostranstvo, redovi ispred ambasada, čak i ispred Slovenačke ambasade…
Nisam baš siguran
Nežan i kulturan odjeb čoveka koji ne ume grublje čak i kada ima budaletinu pred sobom.
- E, super ti je ova siNfonija boja. Čoveče.... a nisam ni 'teo da dođem na otvaranje tvoje izložbe.
- Drago mi je da vam se dopada. Izvinite, moram do novinara...
- Stani, bre! Mogli bi da sarađujemo. Skidam ogledala sa plafona u spavaćoj sobi. A da mi to oslikaš, a?!
- Nisam baš siguran...
- Imam stabilne merdevine, nemaš frke!
Tišina
Suprotno bilo čemu čujnom. Kada isključimo uši pali se mozak, kod jednih brže a kod drugih sporije. Izuzetak su oni treći, njima fali određena komponenta u glavi da bi mozak funkcionisao, nažalost, tu komponentu ne mogu sami da ugrade, za to im treba pomoć nekog iskusnijeg. Dakle da nastavim, posle svađe iliti rasprave, prepirke, priče, kada nemamo šta više reći, dolazi ona, gracioznim korakom ulazi u svoj mali kabinet u mozgu, pali svetlo i počinje sa radom. Tišina nas tera na razmišljanje, ogromno duboko razmišljanje, to je njen posao. U tišini ne može proći ni sekunda a da ne mislite o nečemu ili nekome. Ona nas tera da se sredimo iznutra, ako nam dobre misli dođu u glavu svašta možemo uraditi sa njima, možemo dobiti motivaciju, hrabrost, snagu, sve ono što gubimo u buci. A opet, ljudi vole buku, tada isključe mozak, zaborave da postoje i izvrše genocid nad vremenom, dok tišina vreme troši natenane, onako kako samo ona zna. Tišina neke regeneriše, dok neke natenane izjeda kao rđa gvožđe.
Leta gospodnjeg, 25. VII 2019.
Krčag ide na vodu dok se ne razbije
Стара народна мудрост која говори о томе да сваком безобразлуку кад-тад мора доћи крај.
Пробаш фору, она прође, пробаш још два-три пута, видиш да пролази... Супер! Ослади се, кренеш серијски, добро ти иде, уживаш. Онда, једног дана, натрчиш на некога ко не дели твоју предузимљивост и твој смисао за хумор. Завршиш са поломљеним носем и осталим следујућим повредама, плус жигосан као најнижи преварант-јајара. И, наравно, сви су ти криви.
Е, па немој да су ти сви криви. 'Ајде што ти се осладило, али запитај се: да ли је било паметно да се онолико опустиш, па да помислиш да ће фора довека да пролази. Да ти размишљање буде лакше, ту је онај поломљени нос, као разбијени крчаг из наслова, да те подсећа: можеш како хоћеш - не можеш докле хоћеш.
Годинама је долазио непозван на свадбена весеља. Поподне-предвече, кад се сватови опусте, улазио би у салу, у свечаном оделу и са букетом цвећа у руци. Бирао би неко неупадљиво место, тамо би седео, јео, пио и повремено се срдачно осмехивао ако му се учини да га неко гледа. Пошто се лепо заложи, дискретно би се удаљио, понекад узевши онај букет цвећа који је донео (или неки свежији, да има за следећи пут).
Једне вечери, на његов срдачан осмех одговорио му је један још срдачнији: ка "његовом" столу упутио се један трокрилни добричина:
- Добро вече, пријатељу, добро ми дошао!
- Добро вече и срећно весеље. – одговори овај жваћући печење.
- Ја сам Раша, поносни отац, ово је наш велики дан!
- Драго ми је, газда Рашо, Иван.
- Него, не замерите, да вас нешто питам: ми се сви овде знамо, а... овај... неки... овај... питају: ко сте ви?
- А, то? - не престајући да жваће, одговори онај. - Ја сам са младине стране.
- Значи, оружар?
- Како то мислите?
- Лепо, пријатељу: ја свог сина женим "дугом пушком, немилом ђевојком". Кака бре младина страна, мамицу ли ти алаву, ово је испраћај у војску!
Nedeljna depresija
Ono kad znaš da te čeka neka muka, a ti treba kao da je ignorišeš, da glumiš da te boli kurac i da ti je lijepo. Ide do te mjere da nekad poželiš i da te muka odmah snađe, samo da agonija čekanja prestane. Kad si u govnima - u govnima si. Plivaš. Ne razmišljaš. Al kad znaš da treba da plivaš u govnima, a još si na suvom, e to je muka! To je dugo gledanje i proučavanje one žabe o kojoj je pokojni Đinđić govorio. Inače, ova pojave je ime dobila po onom osjećaju kad je nedelja veče, znaš da sutra moraš ustati u 5, pojesti parče hljeba i salame, otići na posao, i trpiti da te guzi ko kako stigne za male pare. A još je vikend, i tebi je kao lijepo, odmaraš. Jest, al u kurcu!
Čovijek sjedi na terasi apartmana u Grčkoj. Gleda u more, dok sunce polako zalazi. Zapalio cigaru. Unutra u sobi, spakovani koferi. Samo još na stolu stoje ključevi i dokumenti. Djeca trče po apartmanu i smiju se. Jebe se njima. Žena ih juri okolo i smiruje, a on razmišlja:
*jebem ti život. prođe 10 dana. sutra treba ustati rano, pa u smrdljivi autobus, pa se jebi 15 sati do kuće, uz 10 istih pjesama u krug, i smradom čipseva i socijalnih sendviča, dok tuđa djeca vrište i histerišu okolo. pa na granici sat vremena se prži dok te kontrolišu da ne švercuješ drogu, jer ozbiljan kriminalac definitivno putuje autobusom preko last minute ponuda u agencijama, nabijem ih ja na kurac malo! pa sutra nazad u radionicu pa slušaj debelog Saleta kako prepričava viceve iz novina i rokće. pa se nateži sa onim majmunom od šefa da ti isplati pare što ti duguje još od februara. od toliko zemalja sa morem, ja se rodim u onom šupku gde nema ništa osim kuruza! pa da imam pun džak pičaka, ja bi za kurac u'vatio kakve sam sreće! a uvijek je i bilo tako, nikad ja sreće nisam imao. jel me još u srednjoj ona kurva Dragana ostavila zbog malog Mileta što je nosem mogao orahe da mlati. pa kad sam kupio prvi auto, nisam ni kilometar s njim prešao, ostao mi mjenjač u ruci, strmopizdio se u jarak, jedva živ ostao. cijeli život, svi me jebu, a ja samo vrtim guzicom da manje boli. zašto baš ja, zar to mora tako da b- *
- Mirko, vidi galeba joj kako je lijep...
- Mrš jebem i tebe i njega!!!
Jesvalabaš
Знак одобравања. Јесте, добра досетка.
- Шта ћемо да радимо сутра?
- Ех... Само би нешто да радиш... Могли бисмо до кафане?
- Јесвалабаш!
Roditeljski tabui
Sve što se ređe ili nikako ne saopštava jer urušava tradicionalni roditeljski imidž.
-Sledeće nedelje mi ćera ide na ekskurziju. Jedva čekam: ustajaću lagano, ispijaću kafu sa uživanjem....nema obdaništa....nema igračaka po celom stanu, nema crtaća, neću ni da kuvam...milina jedna!
-Pih, kakva si ti majka!!!
-Što?
................................................
-Kako su ti deca?
-Odlično. Odselili su se. Svako gleda svoja posla i uživa. Nas dvoje ne možemo sebi da dođemo.
-Mogu misliti. Srce se cepa i tebi i njemu.
-Jok, more. Radujemo se.