Krajiška narodna muzika
Žanr narodne muzike, koji je karakterističan za šire područje zapadne granice Bosne i Hercegovine sa Hrvatskom, tačnije, potez Prijedor-Drvar-Knin. Ova muzika je uglavnom namijenjena stanovnicima ovog područja koji su igrom sudbine (ratni vihor ili klasično "trbuhom za kruhom") bili prinudjeni da napuste svoje rodne krajeve, te im je samo preostalo da se kroz pjesmu prisjećaju savršenog života u davno napuštenim krajevima. Ansambl se uglavnom sastoji od jednog pjevača, koji ima ulogu vođe i 3-4 "medvjeda" čija je glavna uloga da već otpjevani dio teksta ponove što glasnije, i to na takav način da se prosječnom slušaocu, nenaviknutog uha, automatski diže kosa na glavi. Naravno, i ime benda mora biti zvučno, u skladu sa muzikom koju izvode, tipa: Sinovi Manjače, Zmijanjsko krdo, Preldžije, Grmečki baritoni, Basovi Like i slično...Tekstovi uglavnom opisuju daleki i nikad neprežaljeni zavičaj, ljubavničke i boemske osobine stanovnika navedenih krajeva, te pokušaj prilagodjavanja novoj sredini i pokušaj očuvanja narodnih običaja u istoj.
- "Zavičaj je moje blago, u Krajini sve mi drago, nađem lijeka svojoj muci kada krenem Banjaluci."
- "Lupaj Mile za kafanskim stolom, lupaj brate, sve je pod kontrolom."
- "Nije Jovo po notama svir'o, al je žensko u praksi studir'o, zbog curica i tebe kafano, Jovo školu napustio rano."
- "Vjetar duva tarabu, obori, ko da staru majku razgovori? Ja zatvaram, ja zatvaram kafane po Beču, aoj moja kućo na Grmeču."
Odrešene ruke
Najviši stepen slobode koji se može dobiti. Česta posledica odrešenih ruku su vezane ruke.
Bivši direktor Javnog preduzeća Naftna Elektroprivreda Telekoma Srbije, koji je, zbog malverzacija, pre dva meseca uhapšen na Balearskim ostrvima, je na suđenju izjavio sledeće:
"Čist sam pred Bogom i narodom. Kad postadoh direktor, upravni odmor mi je dao 30 miliona evra i odrešene ruke da nađem način da izvadim preduzeće iz govana. I did it my way."
Izlazak na ulice
Jedna od stvari koje sam, u cilju očuvanja kusura od poslednjeg frtalja samopoštovanja, zabranio sebi posle 5. oktobra, dana za koji sam mislio da ću ga, sa ponosom, do izlizavanja, prepričavati praunucima, a već sada, 13 godina kasnije, kada me deca pitaju: “Ćale si bio pred Skupštinom petog oktobra?“, odgovaram: „Vam ja baš ličim na kretena i političku budalu?“.
A ne da ličim – pljunuti!
Izlazak na ulice...
Postoje dva osnovna značenja ovog pojma. Onaj dnevni, obični, ne’erojski, predstavlja svakodnevnu rutinu uličarki, pandura, uličnih svirača, skupljača đubreta, uličnih čistača, vozača gradskog prevoza, uličnih pasa, taksista, ajmoženegaća, prosjaka i ostale bratije koja „leba sa asfalta jede“.
U onom drugu značenju, onom o kome se ovde radi , u kome se ulice pretvaraju u „politički korzo“, „revolucionarnu scenu na kojoj se vlast valja ulicama“ i „laboratoriju za instant pravljenje Ostrva sunca“, izlazak na ulice predstavlja povremenu političku aktivnost Srba sa uvek istim – katastrofalnim ishodom.
Puno buke, besa, polomljenih ruku, nogu, pokradenih patika i jeftinih patetika, razlomljenih izloga i zgaženih iliuzija. I to je tako, neće se Srbija ‘leba najesti sa ulice nego sa njive...
Ali ne vredi, Srbinu je evolucija smorena, pali ga revolucija, voli Srbin da se čegevariše. Posle kuka kada naograiše.
Džabe je Bog Srbinu u poverenju rek'o, sedmog dana geneze, kad kod Srbina zasedoše da odmore od stvaranja sveta: „Vidi, opravismo ga ovako kako ga opravismo, nemoj ga prepravljaš, ljubim te ko Boga. Drag si mi Srbine, ali sidi di si, za ulice nisi...“.
Ma, nema bre šanse da više izađem... Kvota da opet izađem na ulicu da se borim za neki palackurac ne postoji, n-e p-o-s-t-o-j-i. Sigurica, imaš dojavu od mene, imam pravo bar svoj život da namestim.
Što, da neću opet da šetam k’o ludak protestvujući što mi jebu kevu, a da sutra gledam kako mi oni iza kojih sam se šetao na redaljku, tovare onu iz čije sam se pičke u ovoj pizdi materinoj rodio. Oću, ali znaš kad. Ma nikad bre, nikad bre više, niiiiiiiiiiiiiikad. Evo mi kurac ovaj moj izjebani i razočarani!
Izlazili smo i 27.marta i bolje grob i bolje rat, i dobismo oboje, a sve ustvari bilo da ga Hitler manje trpa u Englesku bulju i da što više pretovari nama. I Trst je naš, pa na ulicu, a posle mi bratu od strica u trbuh Janezi poslali metak zahvalnosti, dok je na stražarskom mestu jeo suvi jebeni dnevni obrok. I Tita na ulicama dočekivali svaki put kad se ovaj od nekog ljudoždera nepojeden vrati i novu autonomnu pokrajinu u Srbiji napravi.
Za Slobu tek ludnica. Svaki dan na ulicama hiljade, odjeci i reagovanja. Niko ne sme da vas bije. Do devetog marta, a tada nam stiglo i pojačanje na ulici. Tenkovi. JNA. A ona lisica od Vuka, nije on tada na ulici bio. Na ulici ostala sama ona riba sa tri prsta, a pička se sakrio u rekvizitu Narodnog pozorišta.
A tek Čeda, čuvar vatre, kupac Fidelinke, dramski pisac i europejac, više mu vredi guma jednog džipa od mog života, a ja k’o mladi dresirani majmun, danima za njim. „Mlado je dete, vidi kako mu sijaju oči, ovaj ne ume da izda.“ O Bože, kakva sam ja budala bio.
Za peti oktobar bi danas strelj'o. Ne amnestiram nikog. Ni sebe. Osim ono dvoje što su poginuli. I Džoa bageristu. I on je, da se razumemo, idiot kao i mi, ali ne mogu mu zaboraviti kada roknu viljuškom od bagera u RTS. Sreo ga jednom, svratih ga u Paun kod Štajge, opasno se ubismo. Do jutra nismo politiku pomenuli.
Kažem ti, za 5. oktobar bi strelj'o. Da opet gutam suzavac da Marović kupi još jedno ostrvo, da Otpor izvesti USAID u Budimpešti o "uspešno realizovanom projektu", da dobijam batine, a da me danas Dačić u svet vodi. Beograd je svet, ma je li Boga ti, Beograd je svetska budala - koga je sve na vlast dovodio.
Ma, muka mi kad se svega setim. Život mi prođe čekajući izlazak govnjave motke na ulicu, a svaka iza koje sam stao u dupe mi na kraju uđe, a ne njima po leđima.
Zato više na ulicu ne izlazim ni kad sportiste dočekuju. Kad kažem dosta, onda je dosta.
Mada, mamu mu jebem, nekad mi neka čudna jeza krene niz kičmu kad prođem kroz Kolarčevu. Kao da opet čujem pištaljke, pričini mi se pokojni patrijarh Paja kako vodi moleban, a mi da svršimo od sreće kad se njihov kordon sklonio...
I neću, nikad više neću, ma da nas pozovu i povedu zajedno Štulić izjebani Džoni i Obilić jebeni Miloš. Ni da je Princip Gavra portparol protesta!
Jedino ako ova generacija naše dece ne krene. U njih još verujem. Ako oni krenu eto i mene trećepozivca. Još čuvam pištaljku. Pored čuvarkuće, u čaši što sam je iz Skupštine uzeo petog oktobra.
Zoran Lilić
Ili *dobro, dobro* lik.
Čovek iskuliro lepo sve. Imao brkove negovane, naočare zlatne i smeškao se divno. Gde sam ja, kaki rat, kake sankcije, kaki kurci, palci, odsečeni, drekavci, tuneli, sve je ustvari ok. Prototip Borisa Tadića, al mnogo bolji, *sa dušom,* imo onaj komunjarski šmek za babe. Svi vole Slobu al mora da postoji i neka lajt vezija, manje agesivna, kulerska. Najbolje delovao u tandemu sa Momirom Bulatovićem. Zajedno jeli po celo jagnje i pili po tri litra vina. Momir tu prednjačio, pa se i napije, Zoki jok. Smejali se Slobi što ozbiljno shvata vlast i život uopšte, a ženu pogotovu. Ne zna se ko je imo lepše brkove i ko se više smešio. Pogledaš te ljude pa pomisliš ovo bre neke dobričine. Ovi isti ko moj teča i njegov komšija kad su veseli. Divota jedna.
Može se smatrati uspehom ako u životu postaneš Zoran Lilić. Putuješ po svetu za džabe al ne smrzavaš se ko Memdović. Blizu si vlasti, imaš sve, super ti, karaš Vesnu Zmijanac, a nemaš nikakvu odgvornost. Prinčevski. Postojao izraz lilićevski za nešto opušteno, bez sekiracije.
- E godinama idem kod teče na slavu i tamo je svake godine jedan lik, isti Zoran Lilić, al isti! Znači smeška se celo veče, ima isto brkove, obuče se onako ko za prijem džibutanskog ambasadora i sve mu dobro, Zoki jel dobro pečenje, a dobro izvrsno, vino, izvrsno, izvrsno, ren, jel ljut, dobar, dobar, baš kako treba i samo se smeje celo veče i jede ko provaljen, al na finjaka, ne vidi se. Neko se i napije neko se malo posvađa al Zoki jok. Sve je dobro, dobro, rešićemo to. Al pizda mu materina neko mudo je u opštini i svake godine mi obećava poso i kao ma u redu, u redu je to, i ništa. Ma pravi onaj Lilić, nit šta radi, nit je šta ikad radio, jeo govna ceo vek, i prošo u životu samo tako...
- Ma ima sigurno i on neku muku...
- E pa jedino... Žena mu je brate rospijetina samo takva...
Rakijska numeracija
Kao što verovatno i sam već znaš, piti rakiju nije uvek jednostavno. Zahvaljujući nasledju i običajima, a svakako i oholosti i sujeti kojih nažalost nismo poštedjeni, neophodno je, u datim okolnostima, biti u stanju da rakiju ne samo probaš već i da je odmeriš i oceniš kakvog je kvaliteta i koliko ima gradi, i čak pretpostaviš kakve bi posledice na um, telo, ugled, brak, društveni položaj i vozačku dozvolu mogla imati, jer u situaciji si takvoj da se kod treće ne možeš zaustaviti - ženiš kuma, najbolji drugar je dobio dete nakon osam godina bezuspešnih pokušaja, moraš da zadiviš tasta i pokažeš da si dostojan njegove šćeri, ili su te neki šupci po stoti put isprozivali da ne možeš da popiješ i jednostavno si rešio da pokažeš zube.
E sad, sa drugarima i u kontrolisanim situacijama je lako - piješ koliko ti prija i ne padaš na eventualne provokacije, osim ako baš rešiš da se odvališ ko stoka. Ali piti sa iskusnim seljanima, a naročito sa tastom koji svošti pola litre paukovače još dok nije nahranio bikove i krave - a pritom te miriše daleko manje od prvog zeta (jer je ovaj ljudina što golim rukama trese orase i diže prednji kraj traktora), situacija je u kojoj - ako već ne možeš da je izbegneš - moraš da se snadješ i pokažeš, inače ti sledi večiti žig šmoklje (izvini autore Šmokljo) i drastičan pad na listi alfa mužjaka. Možeš pritom primenjivati razne taktike i trikove, meziti, nalivati se vodom ili progutati deci zejtina na silu (u zavisnosti od toga šta si čitao po forumima), ali bitno je pre svega da znaš kako koja čašica utiče na tvoje kognitivne sposobnosti i motorne funkcije, kako bi najveći razlog za sutrašnje kajanje bili mamurluk i glavobolja.
EDIT : radi i kod vinjaka.
1. E pa da nazdravimo (blagi grč i genocid nad bakterijama)
2. Dobro ti meni došao (da se ugrejemo)
3. Probijanje treme, razvezivanje jezika
4. Sad ti već sipaju bez pitanja, shvataš da neće ostati na četiri
5. Shvataš da kući nećeš svojim kolima
6. Ma ko ga jebe, nek ide život, ženo daj ono meze
7. E a je 'l si čuo / da ti pričam / je 'l se sećaš
8. Prvi odlazak u wc
9. Daj zovi onog (drugara što se oženio i nema ga nikako da se javi pička / komšiju / drugog zeta)
10. Pojačaj / zovi tu muziku 'dupičkumaterinu
11. Ne znaš da li ti je osma ili deveta
12. Nirvana. Svi su tu i sve je lepo, sve je kako treba, svet je u ravnoteži, pitom, treperi, život ima smisla. Ugasio si telefon da žena ne može da te smara. Ako si u kafani - uveliko urličeš sevdalinke zajedno sa čoporom; trenutak kada bi definitivno trebalo da prestaneš da piješ dok je sve još na mestu - što naravno ne činiš i zato
13. Drugi odlazak u wc, zapinješ za prag / rušiš sve po stolu / rušiš sa prozora taštine saksije sa petonijama i muškatlama, smeju ti se, ciljaš kažiprstom nos dok balansiraš na levoj nozi, da bi dokazao da ti nije ništa i tek te malo hvata
14. Bivaš svestan da svi za stolom sede i slušaju te u čudu, a ni sam ne znaš gde si ono stao i o čemu uopšte pričaš
15. Rasprava o zvezdi / politici / vakcinama / putinu / 5G mreži, naravno, pobedjuješ
16. Drugi odlazak u wc, namiguješ tašti / kumi / konobarici
17. Šalješ četvrtu poruku bivšoj
18. Sediš za stolom, utonuo, i sećaš se kroz maglu da si još pre deset minuta galamio nešto s vrata jer te je neko nešto uvredio i jebite se idem kući, ali nekako si opet tu za stolom
19. Nastavljaš da brljaviš
20. Zahtevaš da se nabave kokain i pištolj na kapisle
21. Mire te sa ženom
22. Odustaju od žene jer nema vajde i mire te sa bivšom
23. Mire te sa kumom / tastom / drugarom / gazdom kafane
24. Finišhim
25. Peglaš
26. Daj još jebevamamupičku
27. Minotaur jaše jednoroga
Uči na tudjim greškama.
Šta je to Kosovo?
Mnogi na dato pitanje odgovaraju čisto rezonski navodeći da je Kosovo prosto region na jugu Srbije, pretežno naseljen Albancima koji zbog svoje mnogobrojnosti, lobiranja i podrške velikih sila zaslužuju da prisvoje taj komad teritorije za sebe. Nije to Kosovo brate moj, Kosovo je nešto drugo...
Kosovo je kad si stao pred devojku koja ti se sviđa i čitavo telo ti se treslo, glas otišao u kurac, pocrveneo si kao bulka ali ipak si joj prišao, i nisi zažalio zbog toga. Kosovo je kad si video da ti tri lika tuku najboljeg drugara i uskočio si iako si znao da iskustva u tuči imaš samo iz sećanja od gledanja Brus Lija. Kosovo je tvoja majka koja je u trećem mesecu trudnoće, kada su joj rekli da je trudnoća superrizična i može ostaviti posledice po nju za ceo život, ipak odlučila da te rodi po cenu svega. Kosovo je pas koji skače na medveda da bude raskomadan, samo da spasi vlasnika koga voli. Kosovo je kada je napolju minus 15, ti imaš ženu i troje dece i još pola džaka brašna, nude ti da pređeš u katolike uz sve beneficije a ti pogledaš svoju čeljad i kažeš NE. Kosovo je bilo na Ceru, na Kolubari, na Solunskom frontu i Kajmakčalanu.
Bez Kosova u sebi svako od nas je onaj čovek koji kad ga opsuju on prećuti, kad mu izjebu ženu i majku njegove dece on pruži ruku jebaču i baca neke fazone tipa "he he hvala ti što si mi pokazao šta je kurva", dok se u sebi kida i raspada i potiskuje najljudskiji poriv da očuva obraz i isavija kurvara štanglom. Bez Kosova u sebi si ljiga i pičkica. Sa Kosovom si smetnja, a bez njega hvaljen sa svih strana a zapravo ne ceni te niko i ti to u sebi znaš. Kosovo su ona stvar, ona muška koja su nekom čudnom kontraspregom povezana sa čelom da što su veća i teža čelo je uspravnije. Ako ne nosis Kosovo u sebi, zapitaj se šta si.
Na Kosovu se prelama sudbina cele nacije, sudbina svakog pojedinca. Kažu kako ga reintegrisati, biće u parlamentu 20 posto Šiptara? Nema veze ja ne dam svoje. Kažu bombardovaće nas ponovo. Ne dam. Prete. Ne dam. Nude dijalog. Može ali ne dam. Nude pare. Ne dam. Ukinuće nam kredite, staviće sankcije. Ne dam. Optužuju. Ne dam. Ubiće te ej. Ne dam. Ti si lud. Ako dam onda sam već mrtav kao čovek. Ubij pa uzmi, ako možeš.
Kosovo je i tvoj ćale koji napuši kurcem svog šefa jer te je njegov sin dirao a tebe nauči da mu sledeći put sašiješ šamarčinu da te se seti kad ga bude u penziji žigalo to mesto, i posle dobije otkaz i radi na trafici za 25.000. Znaš zašto? Zato što ne da na ono što voli. Ne da bandi da dira svetinju, ma koja cena toga bila. E to je Kosovo. Zato ga i ja ne dam. NE DAM.