*Društvo za stolom*
Lik 1:- Jel’ se čuo neko skoro sa Dačom? Jel’ dolazi on?
Lik 2:- Kurac dolazi, ne odvaja se od Kristine, izdajnik muškog roda... Nije u stanju tri sata da izdvoji za svoje drugove.
Lik 1:- Mada iskreno dobra mu je njegova ova... (*Gleda joj instagram*) Heheh, legao bih na nju k’o majka na mrtva sina.

*Lokacija: Grčka
Era: cirka dok je sve još bilo u sepiji/crno-belom koloritu zavisno od komšiluka
Premisa: Homer predstavlja ideju za strip izdavaču*
.
.
.
H: I sad zaglave oni na tom nekom ostrvu, a tamo Kiklop upravnik pristaništa, jebo te. Baja ima jedno oko, visok ko trospratni akropolj i bljuje vatru. A da bude gora stvar, tog Kiklopa postavio Posejdon tu, pošto mu je on neki kum od strica. I kaže njima Kiklop: "Oj bolan ouklen ste vi? Muoji su uod voivode Drakul'ća"...
I: Ček, ček malo, Homere, jebo ga Hefest. Kako Kiklop sad odjednom Krajišnik?! Oni neće postojati još bar kilo ipo godina. Mislim, teško mi je reći, ali ovo je očigledan rupus in fabula i naš prosečan čitalac neće biti u stanju to da svari.
H: Prosečan čitalac tvoje kolumne je nepismen jer jebeno koristimo piktograme u ovo doba. Jebeni mediokritetu, napraviću svoju stripoteku sa golim konkubinama ratnicama i blekdžekom i Kiklopima iz čitave bivše SFRJ. Zvaće se Ksena - Princeza ratnica, i ima da je čitaju na teletekstu HRT-a.

U drustvu si, i odmerili ste neku lepu malu. Naravno da bi pokazao muda zaleces se na nju, stajes ispred nje, i dok te njene drugarice posmatraju kao da si sa druge planete, noge su ti vec odigrale moravac i uzicko, i u medjuvremenu joj kazes da ima dobro dupe, popijas samar ko iz picke, ni sam ne znas sta si rekao, ni sta te snaslo, al najvaznije od svega da si pokazao ortacima da se nisi uzent'o, satro.

Taedium Vitae.

А: ...ма то комшо, кажем ја увек, јебеш религију битно је ко је как'и човек. Дражи си ми ти од пола комшилука, без обзира што си муслиман.
Б: Па драго ми је ако је тако. Него слушај, правимо неко славље у суботу, долази ми и родбина из Босне, па ако оћеш наврати на пиће?
А: Видећу, ако будем слободан долазим. Одо' сад, видимо се!
.
.
.
Ц: Шта ти би, што си се задржао толико?
А: Ма срео Раму балију успут, звао ме на неко славље у суботу.
Ц: Па оћеш ићи?
А: Сти луда бре, да ме они његови џихадисти закољу тамо?!

:Матурско вече, последњи плес, он коначно скупља храброст да је пита за игру, и она пристаје:

Обоје ћуте док се лагано њишу. Он је испуњен, свет је његов и не постоји више ништа и нико осим њих. Не види јој лице јер му је нос у њеној коси, али као да је то сад па битно, груди му пуцају од неописивог налета среће, љубави, шта ли је? Покушава да јој нешто каже на уво. Шта ''нешто''? Све бре, од оног 1. септембра пре 4 године, па до данашњег дана, сваки дан у магновењу и сваку бесану ноћ, и Превера и Ракића, и Толстоја и Хемингвеја, и сваки дерби који је гледао, али није видео, и сваки укор родитеља који је слушао, али није регистровао, и зашто му је слаб просек и не може да упише факултет, и како је слушао Парни Ваљак иако баби није истекло ни 40 дана, и свашта би јој још рекао, и о стварима које га интересују, и о онима које презире... А последњи плес траје ли, траје, свечана сала се окреће око њих и цела Земља и сам Свемир, док се њему чини да стоје непомични, далеко од свега.
Е-мол означава крај песме и он коначно одмиче лице, а да није процедио ни реч, хвата њен несигурни поглед пун нечега, али он не зна чега. Она полако хода уназад, њега већ зову другари да укрсте руке и испију шприцер на екс, она га још увек гледа, а он стоји непомичан на месту које је до малочас било центар Универзума.
Кренули су тактови неке веселе песмице, сви су поскакали и подигли руке, није је више могао видети и моменат је ишчезао у неповрат. Од те вечери ју је веома ретко виђао.
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
:20 година матуре, узаврела атмосфера, потоци алкохола:
Она (видно пијана): Па где си ти шмокљане, толико дуго? Нисам те видела годинама, на 10 година матуре ниси ни долазио? Ништа се ниси променио, исти онај млади павијан, додуше сада већ мало оседео хахаха. Седи бре овде...
Он: Ееееј, види њу. Супер изгледаш, као да се ниси 3 пута порађала! Па причај, како живот?
Она: Па могло је бити и боље. Преудала сам се пре пар година, мада и овај скот доста пије, малтретира децу и мене, тражим начин да га оставим, укратко. Ти, говори?
Он: Живим у Канади, радим у фабрици конзерви, возим Харлија и помало свирам бас на нашим забавама тамо. Имао сам проблема са дрогом и алкохолом, али сад сам добро. Нисам се женио, деце немам. Ето...
Она (после дуже паузе): Која си ти пичка од човека! Имао си нас на кеца све оне године, а ниси имао петљу да реализујеш јебени пенал! Због тебе факултет нисам завршила, много сам се бринула кад те је дрога узела под своје, онда си отишао преко, а ја се удала за првог који је наишао, јер је у кући више било неподношљиво... А сећам се, кад сам те угледала оног 1. септембра кад смо кренули у средњу, еееј ноге ми се одсекле... :причала је до дуго у ноћ, сталожено и по реду:

Он више ништа није рекао, само је себи насуо прву чашицу алкохола после 8 дугих година апстиненције. Осетио је да су опет центар Универзума. Само се он овога пута окретао у супротном смеру.

*Alo žutokljunac! Nemo' sad da ti opalim dve dandare po toj gnjiloj dinji. Ima da ti poletno-sletnu stazu od vugla napravim, kapiš? Kurac ti kapiš, dolaz' ovamo!*

"Mali, idi donesi flufnu od cinculatora, stoji pored fircajcunga! "