Gaće koje oblačiš samo kad si potrošio sve druge opcije. Poslednji par gaća koji stoji u dnu fioke.
Kada na njih dođe red, vreme je da uključiš veš mašinu.
Rečnik / autori
N9
neko-9n5bzmtp
na Vukajliji od februar 2019.viđen 25. maj 2019.
0 definicija0 odabranih0 poena
Lik koji je prestao da se vidja sa ortacima, jer je našao ribu i ne odvaja se od nje. Papuča. Vidiš ga jednom u sto godina kad konačno zableji sa vama, a i kad zableji, ode nakon čuke-dve, jer joj je obećao da će je preslišati pred ispit (očekujući i iz nekoliko lekcija iz seksualnog vaspitanja). Kad ga riba ostavi, oberučke ga društvo prihvata nazad, gde mu leče tugu, malo pomeraju bulju i provode kao pre.
Društvo za stolom
Lik 1:- Jel’ se čuo neko skoro sa Dačom? Jel’ dolazi on?
Lik 2:- Kurac dolazi, ne odvaja se od Kristine, izdajnik muškog roda... Nije u stanju tri sata da izdvoji za svoje drugove.
Lik 1:- Mada iskreno dobra mu je njegova ova... (Gleda joj instagram) Heheh, legao bih na nju k’o majka na mrtva sina.
Krnji sleng za deo u priči koji ne pije vode. Zašto nešto ne štima u priči može da bude očigledna laž, ili pak neiskustvo koje sprečava sagovornika da razume vaše predanje, ili jednostavno sumnja bez osnove ali na račun intuicije ili slutnje.
*Lokacija: Grčka
Era: cirka dok je sve još bilo u sepiji/crno-belom koloritu zavisno od komšiluka
Premisa: Homer predstavlja ideju za strip izdavaču*
.
.
.
H: I sad zaglave oni na tom nekom ostrvu, a tamo Kiklop upravnik pristaništa, jebo te. Baja ima jedno oko, visok ko trospratni akropolj i bljuje vatru. A da bude gora stvar, tog Kiklopa postavio Posejdon tu, pošto mu je on neki kum od strica. I kaže njima Kiklop: "Oj bolan ouklen ste vi? Muoji su uod voivode Drakul'ća"...
I: Ček, ček malo, Homere, jebo ga Hefest. Kako Kiklop sad odjednom Krajišnik?! Oni neće postojati još bar kilo ipo godina. Mislim, teško mi je reći, ali ovo je očigledan rupus in fabula i naš prosečan čitalac neće biti u stanju to da svari.
H: Prosečan čitalac tvoje kolumne je nepismen jer jebeno koristimo piktograme u ovo doba. Jebeni mediokritetu, napraviću svoju stripoteku sa golim konkubinama ratnicama i blekdžekom i Kiklopima iz čitave bivše SFRJ. Zvaće se Ksena - Princeza ratnica, i ima da je čitaju na teletekstu HRT-a.
Stanje za koje su potrebni veliki testisi, a u vecini slucajeva stradaju noge, i srce, i obraz.
U drustvu si, i odmerili ste neku lepu malu. Naravno da bi pokazao muda zaleces se na nju, stajes ispred nje, i dok te njene drugarice posmatraju kao da si sa druge planete, noge su ti vec odigrale moravac i uzicko, i u medjuvremenu joj kazes da ima dobro dupe, popijas samar ko iz picke, ni sam ne znas sta si rekao, ni sta te snaslo, al najvaznije od svega da si pokazao ortacima da se nisi uzent'o, satro.
*Život u okviru, u prokletoj avliji.
Zona komfora iz koje se veoma teško izlazi, a i zašto bi?
Osećaj moralne, a pomalo i fizičke dekadencije.*
Jutro startuje kako običaji nalažu, kafom... gorkom kafom. Neka gorčina ubije osećaj dobrog jutra, da te spusti na zemlju iste sekunde. Zašto započeti dan kako treba, i uopšte se radovati još jednoj prilici da uradimo nešto na ovome svetu, kada nam osećaj gorčine može ubiti želju za svime odmah. Još ako je cigaretica tu, pun pogodak. Smrad iz usta, tvoj smrad od života je upotpunjen.
Možda nismo svesni, ali ta gorčina koju kafa donosi je i naš život.
Krijemo se od sunca.
Koristimo stimulanse da ostanemo budni, da preživimo još jedan dan.
Osećamo gorčinu.
Smrdimo i propadamo.
Život ide dalje, dan se nastavlja. Kafa ostaje, gorčina ostaje. Ne, nije to volja za dokazivanjem... želja da se uradi nešto korisno. To je jednostavno napredak, ili nazadovanje? Hm? Pogled je usmeren, samo napred, u izvršenje zadataka.
Novi vidici? Ne.
Novo znanje? Ne.
Preživimo još jedan dan? Da.
Nova kafa, nova cigareta, stara gorčina. Ista gorčina... od srednje škole, fakulteta, raspada porodice, nemogućnosti formiranja iste. Emocionalne smrti, straha od vezivanja. Gorčina. Uvek ista gorčina. Dan je isti, mesec je isti, godina je ista... sve je isto. Možda se akteri promene ponekad, ali su sve to iste glave, isprane, bez budućnosti, bez prosperiteta, ali sa nekom svojom gorčinom i problemima.
I dan se završava, gorak, usran i smrdljiv. Plovi se u neke druge vode, sa one strane realnog. I dolazi novo jutro, i nova gorka kafa, ali stara gorčina. Bez ikakve volje da se kafa zašećeri a cigara izbaci.
Do kad?!
Taedium Vitae.
Veoma
Iritantna
Pojava
Kojom
Osoba A
Inače debil
Pokušava
Da saopšti
Osobi B
Inače živčano fragilnoj
Neku
Nebitnu informaciju
Tako
Što će
Nakon
Svake
Riječi
Lupiti
Send.
Dabogda poginuo.
Lampa je savršena stvar. Svetli u mraku. Da li ti možeš da svetliš u mraku? Ne možeš. Jer si mnogo mračan. Ljudi su mračni. Treba nam više lampi u životu. Nisi radostan? Kupi lampu.
Ono šta je bitno dok pričamo sa komšijom druge vere.
A: ...ma to komšo, kažem ja uvek, jebeš religiju bitno je ko je kak'i čovek. Draži si mi ti od pola komšiluka, bez obzira što si musliman.
B: Pa drago mi je ako je tako. Nego slušaj, pravimo neko slavlje u subotu, dolazi mi i rodbina iz Bosne, pa ako oćeš navrati na piće?
A: Videću, ako budem slobodan dolazim. Odo' sad, vidimo se!
.
.
.
C: Šta ti bi, što si se zadržao toliko?
A: Ma sreo Ramu baliju usput, zvao me na neko slavlje u subotu.
C: Pa oćeš ići?
A: Sti luda bre, da me oni njegovi džihadisti zakolju tamo?!
Često se sećaš svoje prve simpatije. Umiljato lice, a ispod đačke kecelje, haljinica na falte, bele hulahopke i cipelice na kaiš, ma idi bre!
To je ono prvo klinačko snimanje kad ti nije jasno šta ti se tačno dešava, ali primećuješ da ti je pogled često prikovan na to malo žensko čeljade. Tu posle bude još par simpatija kroz osnovnu školu, malo intriga po leksikonima i glasina na velikom odmoru. U tom dođe pubertet, srednja škola i onda BAAAAM!
Zaljubiš se kao mladi tetreb u sezoni teranja, a da ne znaš 'de teraš. A osećaj - neopisiv.
Ona ide sa tobom u razred, ne možeš da dočekaš da dođeš u školu, pa se lickaš, pa se pickaš, pa trebiš mitisere i ostale bubuljke, pa rokaš pola litra bruta, eventualno denima, pa teraš kevu da ti pere ''pe'stokeca'' dva puta nedeljno da što pre izblede, pa mora prljavo-bele starke i jakna vijetnamka, pa čitaš Prevera i vežbaš recitovanje, pa se uživiš u ljubavne jade mladog Vertera ili oficira Vronskog, pa kao nešto i sam pišeš, pa si sav romantičan i ustreptao, sliniš dok sam u kući gledaš ''Sjaj u travi''...
Ne treba naglašavati da si pred ekipom ultra-huligan, uvek spreman da zapodene šorku i nabode najvećeg u suparničkom taboru. Slušaš samo njujorški hard-kor i koristiš sve opijate kojih možeš da se domogneš.
:Matursko veče, poslednji ples, on konačno skuplja hrabrost da je pita za igru, i ona pristaje:
Oboje ćute dok se lagano njišu. On je ispunjen, svet je njegov i ne postoji više ništa i niko osim njih. Ne vidi joj lice jer mu je nos u njenoj kosi, ali kao da je to sad pa bitno, grudi mu pucaju od neopisivog naleta sreće, ljubavi, šta li je? Pokušava da joj nešto kaže na uvo. Šta ''nešto''? Sve bre, od onog 1. septembra pre 4 godine, pa do današnjeg dana, svaki dan u magnovenju i svaku besanu noć, i Prevera i Rakića, i Tolstoja i Hemingveja, i svaki derbi koji je gledao, ali nije video, i svaki ukor roditelja koji je slušao, ali nije registrovao, i zašto mu je slab prosek i ne može da upiše fakultet, i kako je slušao Parni Valjak iako babi nije isteklo ni 40 dana, i svašta bi joj još rekao, i o stvarima koje ga interesuju, i o onima koje prezire... A poslednji ples traje li, traje, svečana sala se okreće oko njih i cela Zemlja i sam Svemir, dok se njemu čini da stoje nepomični, daleko od svega.
E-mol označava kraj pesme i on konačno odmiče lice, a da nije procedio ni reč, hvata njen nesigurni pogled pun nečega, ali on ne zna čega. Ona polako hoda unazad, njega već zovu drugari da ukrste ruke i ispiju špricer na eks, ona ga još uvek gleda, a on stoji nepomičan na mestu koje je do maločas bilo centar Univerzuma.
Krenuli su taktovi neke vesele pesmice, svi su poskakali i podigli ruke, nije je više mogao videti i momenat je iščezao u nepovrat. Od te večeri ju je veoma retko viđao.
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
:20 godina mature, uzavrela atmosfera, potoci alkohola:
Ona (vidno pijana): Pa gde si ti šmokljane, toliko dugo? Nisam te videla godinama, na 10 godina mature nisi ni dolazio? Ništa se nisi promenio, isti onaj mladi pavijan, doduše sada već malo osedeo hahaha. Sedi bre ovde...
On: Eeeej, vidi nju. Super izgledaš, kao da se nisi 3 puta porađala! Pa pričaj, kako život?
Ona: Pa moglo je biti i bolje. Preudala sam se pre par godina, mada i ovaj skot dosta pije, maltretira decu i mene, tražim način da ga ostavim, ukratko. Ti, govori?
On: Živim u Kanadi, radim u fabrici konzervi, vozim Harlija i pomalo sviram bas na našim zabavama tamo. Imao sam problema sa drogom i alkoholom, ali sad sam dobro. Nisam se ženio, dece nemam. Eto...
Ona (posle duže pauze): Koja si ti pička od čoveka! Imao si nas na keca sve one godine, a nisi imao petlju da realizuješ jebeni penal! Zbog tebe fakultet nisam završila, mnogo sam se brinula kad te je droga uzela pod svoje, onda si otišao preko, a ja se udala za prvog koji je naišao, jer je u kući više bilo nepodnošljivo... A sećam se, kad sam te ugledala onog 1. septembra kad smo krenuli u srednju, eeej noge mi se odsekle... :pričala je do dugo u noć, staloženo i po redu:
On više ništa nije rekao, samo je sebi nasuo prvu čašicu alkohola posle 8 dugih godina apstinencije. Osetio je da su opet centar Univerzuma. Samo se on ovoga puta okretao u suprotnom smeru.
Naučna metoda kojom osoba A dovodi osobu B u nulti položaj. Naime, osoba A otvorenim dlanom silovito pomazi osobu B jednom, neretko 2 puta, a ako je Srbin Pravoslavac onda uputi i treći pomazaj jer tako je red i volja Božija i ko smo mi da u to sumljamo? Ako mu ne formatira korteks onda ga barem nakratko resetuje.
Alo žutokljunac! Nemo' sad da ti opalim dve dandare po toj gnjiloj dinji. Ima da ti poletno-sletnu stazu od vugla napravim, kapiš? Kurac ti kapiš, dolaz' ovamo!
Najpoznatiji konjski lingvista. NJIIII
Momci u svetlo plavom, najčešće stacionirani u okolini pečenjare ili restorana. Glavni zadatak im je da proveravaju nasumice vozila gde prednost imaju sirotinja i stranci, i pišu kazne (čitaj jebu sirotinju i šišaju strance). A neretko su i mekog srca pa je dovoljno darovati im 20 evra ili im naručiti obilniji ručak u obližnjoj pečenjari ili restoranu i to samo ako je taj novac to jest ručak darivan od srca onoga ko je trebao biti kažnjen. Po fizičkom izgledu i nisu za primer, ali u svom Fiat Puntu (Škodi Rapid) su pravi drumski predatori, bolje reći razbojnici.
