Mozak operacije operacije mozga.
Rečnik / autori
SH
Shomy019
na Vukajliji od april 2019.viđen 19. dec 2019.
0 definicija0 odabranih0 poena
Borac protiv kapitalizma. Borac protiv olimpizma. Borac za jedan novi svet (namerno ne kažem bolji, jer bi to značilo da je i ovaj dobar). Neki kažu i borac protiv vetrenjača.
Duci je u javnosti poznat kao jedan od najboljih košarkaša sveta i kao čovek koji 1972, napušta olimpijski tim iz protesta. Svi su se dogovorili da napuste igre jer su bili prevareni, nepravedno izgubivši trku za zlato od strane nadopingovanog autsajdera Puerto Rica (za koga je utvrdjeno da su barem dvojica igraca bili dopingirani a FIBA nije poništila utakmicu!). Igrači se dogovorili da svi napuste ove i inače vrlo dramatične igre medjutim jedino je Duci imao obraza da održi datu reč.
Nakon sportske krarijere, intelektualno se izgrađuje, postaje magistar pravnih nauka (nije doktorirao zbog smrti mentora), doktor filozofskih nauka i “prećutno”, doktor iz oblasti sporta i fizičkog vaspitanja, kažem prećutno, zbog ideja koje bi dovele u pitanje instituciju koja bi mu izdala tu titulu. Počinje kritički pisati o degeneraciji modernog, posebno olimpijskog sporta gde su nečasne igre, doping, laži i pohlepa (ne samo politika!), nažalost odavana neizbežne pratilje (sve besmislenijih) Igara. Poznat je dr Simonovic možda jos više po svojoj izvrsnoj knjizi "Pobuna robota". Teza je da je sport kakav je danas zapravo igra drogiranih robota i prljavog novca i kao takav nema apsolutno nikakvih veza s izvornim antičkim načelima, a vrlo malo sa moralnim ili ljudskim vrednostima.
Napominjem da je Duci počeo sa kritikom sporta još davne 81 godine i još od tada biva proganjan, tako da svima bude jasno kada je u pitanju njegova politička obojenost. Za njega bi se moglo reći da je čovek bez “dlake na jeziku” ili što će reći u maniru urbanih tekovina, on “naziva stvari pravim imenom”, ne želeći ni izbliza da ga stavim pored tih “urbanih” likova koji se vrzmaju po političkoj sceni
Da kažemo nešto i o Ducijevom načinu obraćanja. Mnogi kritikuju njegovu isključivost i izvesnu dozu agresije pri iznošenju argumenata, mnogi se i uvrede pritom, ali ja bih to opisao ovako. U društvu gde svi okreću glavu, gde su svi pomireni sa sudbinom, gde svi zatvaraju oči i uši pred istinom čovek mora glasnije da priča da bi ga čuli i da bi se prenuli iz kolotečine kojoj se svi mi u većini prepuštamo…
Duci je velika ljudina i rodoljub,nepotkupljiv,ostao dosledan sebi i to mu "glavešine" nikada nisu oprostile.I danas je zabranjen,na većini medija.
Kome ćemo verovati na kraju? Duciju, koji je zdravlje žrtvovao sportu a dušu, po cenu sopstvenog siromaštva, istini i pravdi, ili našim političarima koji svoju navodnu borbu za našu stvar naplaćuju debelim bankovnim računima…? Mislim da nema dileme.
Ko je na kraju Duci Simonović?
Ludak ili genije?
Pesimista ili vizionar?
Don Kihot ili pravednik?
Fašista ili čovekoljubac?
Odlučite sami…
Najgori dan za lekare opste prakse po selima.Dan kad babe i dede nista ne rade i obavezno idu kod lekara.
Otelotvorenje besmisla, poezija apsurda, dijalog negde iz čistilišta. Zajebi Beketa, Godoa i ta sranja: ovo je život to nije reklama: slatko je u ovom predvorju pakla - krug je okrenut - raj apsurda, ali pazite, ne sme se dugo ostajati - posle nema izlaza: jednom će neko u onoj stolici krenuti da tone i da tone sve do vrhovnog demona dole: Slavoljuba, koji će, kada pitaju šta činiti sa ovim novim takmičarem, samo promrmljati : dalje! Na večni dijalog s njim!
Voditeljke dijaloga su inače prošle mučnu staljinističku obuku: ponavljaj i ponavljaj i tako muči ispitanika: jednom mu mora nešto izleteti, ako ništa drugo bar duša izmučena.
- Miodraže pa šta se desilo.
- Trema.
- Pa kako to.
- Pa ne znam.
- Miodraže pa šta to bi.
- Protivnik je bio bolji.
- Pa kako Miodraže.
- Pa eto lakše je sone strane ekrana.
- Miodraže jel vas bar malo sramota.
- Jeste malo ćerkica supruga.
- Pa kako Miodraže.
- Pa ne znam.
- Miodraže evo vam knjiga Istorija Danske pa šta se to desilo.
- U Danskoj?
- Crni Miodraže.
- Sve najlepše protivniku.
- Trema?
- Miodraže sasvim moguće pa kako to.
- Stanite, ja sam Danijela, Ivana ti si.
- Koja Ivana, ne, Miodrag sam.
- A vi ste Miodraže pa šta se to desilo.
- Pa ništa eto hteo bih da.
Repeat dijalog sa varijacijama until sveta i veka
end;
- Uzmite papuče.
- Ah ne toplo je.
- Dakle.
- Pa ja posao.
- Ipak obujte papuče.
- Malo treme.
- Pa šta se desilo.
- Posao deca prehranim.
- Neka kafa.
- Dobru imam cirkulaciju ne treba.
- Doviđenja.
- Doviđenja.
- Nisam se bio ni izuo ustvari.
- Pa šta se desilo.
Uvod u detaljno predstavljanje osobe
- Dobro veče poštovani gledaoci. Našeg večerašnjeg gosta ne treba puno predstavljati, jer je našoj javnosti vrlo poznat. Reći ću samo da je rođen u Vrnjačkoj Banji, da se od malena bavio sportom, i još od srednje škole igrao profesionalno košarku. Počeo je u Kraljevu, da bi kasnije došao u Beograd, gde je uporedo sa studijama igrao za Crvenu Zvezdu. Poznate su njegove igre i u dresu reprezentacije one velike Jugoslavije za koju je zabeležio pregršt dobrih partija, ali je najpoznatiji detalj iz njegove bogate karijere kontroverza sa letnjih Olimpijskih Igara u Minhenu 1972. godine, kada je nakon poraza jugoslovenskog tima od Portorika utvrđeno da su Portorikanci koristili doping sredstva. Naš večerašnji gost je tada odbio da nastavi takmičenje što ga je koštalo nastavka reprezentativne karijere i gotovo medijskog linča u tadašnjoj državi. Karijeru je nakratko nastavio u Nemačkoj, a potom i u Staroj Pazovi, da bi zbog zdravstvenih problema ostavio profesionalni sport. On ne voli da ga predstavljamo kao bivšeg sportistu, jer se, možda čak i više iskazao na intelektualnom planu. Magistrirao je pravne nauke i doktorirao prava. Držao je predavanja širom sveta, a objavio je i gomilu knjiga, od kojih bismo izdvojili "Pobuna Robota", "Olimpijska podvala", "Sport-kapitalizam-destrukcija", "Novi svet je moguć" i druge. Veliki je protivnik modernog olimpizma, kao i profesionalnog sporta, za koji tvrdi da iscrpljuje čoveka i šteti njegovom zdravlju. Poznat je kao zagovornik komunizma, mada i njegov otvoreni kritičar. Iako sjajne akademske karijere, ovaj čovek nikada nije imao priliku da dobije posao u svojoj zemlji. Čest je i rado viđen gost u televizijskim i radio emisijama. Neka od njegovih gostovanja dostupna su ljudima na internetu, a neka čak i prevođena na engleski i druge strane jezike. ...
... i danas živi u naselju Braće Jerković sam sa svojim psom Becom, istražuje, piše i okopava baštu. Da ne dužim dalje, reći ću samo Ljubodrag Duci Simonović. Dobro veče.
- Dobro veče.
- Evo pošto smo probili termin, recite nešto za kraj.
Sakupio si sve izvode, navode, spiskove, pečate, zmajeve kugle...Platio si takse, premije, osiguranja, manikir psa zaove predsednika opštine i čekaš na šalteru od 6 ujutru prethodnog dana. Ovo je deseti dan kako dolaziš, ali još nisi na redu, jer se u stalno krcatoj čekaonici neprestano rifrešuje gomila penzionera koji ulaze preko reda i veze. Da bi odagnao suicidne misli, s mozgom na stend baju računaš približnu kubikažu prostorije, više mehanički. Iz reda odlazi jedan penzioner, i tu negde na polovini blagog olakšanja, saseca te surova istina. Do šaltera se gura romski bračni par sa devetoro dece i navodno svi imaju zakazano za pasoš. Blekaut.
Ni sam ne znaš koliko je proteklo. Unutra vreme drugačije teče. Sporije. I nekad deluje kao da se smeje, onako podrugljivo, tvojoj nemoći. Na šalteru si. Bez reči pružaš krvavo zarađeni sviitak zlata vrednih papira. To je to. Gotovo je. Bićeš slobodan. Već osećaš čist vazduh i čuješ tuš kako prska...I sapun...
- "Ima jedan problem."
Pomišljaš "Kakav? KAKAV?! Sve sam skupio, vraćali ste me OSAM PUTA po još nešto! Imam i jebenu potvrdu o starom broju ulice iz seoske mesne kancelarije koja radi samo sredom OD SEDAM DO DVA!", ali iz tebe izlazi tupa mešavina krika i samrtnog hropca.
- U indeksu vidim da je vaš đed, gospodine, bio kolaborator. Naime, po našim podacima, hiljadušeststosedamnaeste skov'o je dva triput kaljena jatagana za Saftet-aliju, tadašnjeg muftiju požarevačke nahije. Uplatite taksu za izmenu registra na ovaj žiro račun i dođite sutra u 6 sa potvrdom o uplati i ostalim dokumentima...SLEDEĆI!
Dilema svake žene pri spoznaji karakternih osobina svog, očigledno, idealizovanog muškarca. Javlja se u trenucima kada se ispostavi da je vaš dojučerašnji potencijalni životni saputnik, koji likom podseća na Apolona, umećem na Don Žuana, punjenim tikvicama na Džejmija Olivera, a obdarenošću na Leksa Stila, zapravo vezan za maminu suknju k'o srpski budžet za MMF.
Za nekoga ko je u stanju da recituje sve od Ćopića do Bodlera, obučno očekujete i da zna da čist veš nema sposobnost teleporta u fioke, kao ni da noću ne dolaze nindža kornjače da nečujno iznesu smeće.
- Miro, da li dolazite ti i Žarko za prvi maj, kod nas u vikendicu na par dana, da roštiljamo sa kumovima?
- Ne verujem draga, radim k'o crnac u Najku, do subote uveče. Neću imati vremena da se spakujem, a još treba i sve račune da poplaćam, napumpam gume na Nisanu i proverim ulje pred put. Ne stižem, pa da me jebeš!
- Pa ček, što on ne sredi kola i spakuje štogod, pa da te pokupi posle posla da dođete pravo gore. Znaš kako smo utegli vikendicu, k'o Brena čelo, nema trunke neravnina na travnjaku, sva stolarija blista, sve pod konac!
- Ma 'de bre on, ne bih mu poverila 150 dinara da odnese zgradonačelniku za čišćenje stepeništa jednom mesečno. Kao dete je, ujutru ga opeglam, obučem, nahranim, pa sebe pakujem za pos'o, nekad ne znam šta tražim s njim, nit' da mu popušim, nit' da ga podojim. Da sam 'tela dete, rodila bih ga.
Najčešća komparacija u srpskog naroda. Šta god da se dešava, to se uvek poredi sa konjem, iako u 91% slučajeva nema veze sa konjima.
Pada kiša ko konj.
Crta ko konj.
Svaki dan ide na svirke ko konj.
Zima loše utiče na Jocinog mladjeg brata, koji boluje od leukemije ko konj.
Kao i sve, i naše svadbe se do nekih granica razlikuju od jevropskih.
Može se reći da su srpske proslave kao i srpski javni klozeti - SAMO ZA HRABRE.
Marsej, 23. maj, mladenci: Žizel i Adam, broj zvanica: 40.
-Adam ustaje iz kreveta probuđen mirisom hrizantema i pesmom devojaka koje kite kuću i dvorište holandskim lalama. Odlazi u toalet, tušira se, oblači bade mantil i čeka krojača da mu donese odelo.
-Žizel ustaje iz kreveta probuđena mirisom naparfemisanog pisma koje joj je dragi poslao dan pre venčanja i zvucima violina uz koje njen otac prima čestitke od komšija. Odlazi u toalet, tušira se, oblači bade mantil i čeka da dođe čopor krojača, dizajnera, šminkera, frizera, molera, dunđera...
-Adam je spreman, po njega dolazi limuzina i sa užim krugom prijatelja odlazi u pravcu mladine kuće uz pratnju aplauza sa okolnih balkona i prozora.
-Žizel je spremna. Adam stiže i mladenci sa užom rodbinom odlaze na terasu najfinijeg restorana sa pogledom na vinograde.
13:00- Adam i Žizela plešu uz muziku simfonijskog orkestra, sve oči su uprte u njih. Roditelji plaču od sreće.
14:00- 17:00 Svatovi jedu kornjaču sa breskvama, batak pterodaktila i zmajevu kuglu sa sirom od nojevog mleka.
17:00-18:00- Svi plešu. Mladoženja je popio dve čaše vina i uši su mu postale crvene. Svadba je gotova. Mladenci idu svojoj kući od 400 kvadrata koju su dobili za svadbu od deke i bake. Vode ljubav a ujutru idu na medeni mesec na Tahiti.
.......................
Pirot, 23. maj, mladenci: Nebojša i Radmila, broj zvanica: 530.
-Nebojša ustaje iz kreveta probuđen mirisom svadbarskog kupusa koji se kuva ispod njegovog prozora i drečanjem vepra koga pijani kasapin pokušava da zakolje flašom rakije. Ne odlazi u toalet jer se već, mrtav pijan, ispišao u saksiju pored kreveta. Ne tušira se. Navlači čarape od prekjuče i zove kevu da mu nađe odelo.
-Radmila ustaje iz kreveta probuđena mirisom gaća koje je njen dragi zaboravio dan pre venčanja i zvucima protivtenkovske paljbe uz koje šenluči njen otac i gađa komšiju na drugom brdu. Mrzi je da se tušira. Odlazi da se zapere. Oblači trenerke i čeka da joj buduća svekrva donese venčanicu sa buvljaka.
-Nebojša nije spreman jer je košulju izmazao paradajzom. Oblači dedinu košulju spremljenu za sahranu. Seda u golfa i ide do kuma, gastarbajtera, koji vozi stodva'estrojku.
-Radmila mu psuje majku jer kasni. Mladenci sa širom rodbinom, poznanicima, komšijama, prijateljima i neprijateljima odlaze sa 4 autobusa i konvojem vozila u pravcu barake sa pogledom na farmu tovne junadi.
13:00 Mladenci su mrtvi pijani, pleh muzike nema jer im se pokvario kombi kod Vlasotinca. Počinje ''Rumenka'' i ''Vlaško kolo'', al' na sintisajzeru.
14:00-21:00- Svatovi jedu šareno meze, mućkalicu, sarmu, punjenu papriku, pečenog ovna, kupus, prasetinu, baklave i doboš tortu.
21:00-04:00- Svi su pijani. Kuma su odneli još kod predjela. Organizuje se potraga za izgubljenim starim svatom koga nema već dva i po sata. Nalaze starog svata na farmi tovnih junadi. Mladoženja se raspojasao a mlada je stavila peškirče oko vrata.
Deda 'vata šurnjaju za dupe. Izbija opštenarodna tuča. Dolazi policija i rasteruje pijane goste. Saldo: 150 uhapšenih, 438 kopče, 12 preloma, 570 slomljenih tanjira.
Mladenci idu njenoj kući u francuski ležaj ''Ambasador''- poklon njegovog dede.
Pijana mlada pada u nesvest, a napaljeni mladoženja odlazi da firca taštu.
Opuštena vrsta fudbalice iza zgrade s lokalnom rajom koja se tu zadesi. ''Na male'' označava golove koji se postavljaju improvizovano od panjeva, majica ili patika. U nekim slučajevima za ''male'' dobro posluži i nekolicina levata koja je u pogrešno vrijeme došla na livadu da traži korjen iz 254394. U trenucima kada improvizovana stativa dobije loptom u pleksus i iskrivi se k'o otvorena zagrada a ruke razleprša tako da izgledaju k'o sinus i kosinus, tačno se vidi uska povezanost sporta i matematike. ''Na male'' se igra čisto iz zajebancije jer ekipa koja je većinom sastavljena od notornih alkoholičara i strastvenih pušača, ima taman toliko kondicije da se profesionalno može baviti jedino boćanjem. Neizostavan element je pivonoša, klinjo koji je zadužen da trči u zadrugu kada vidi da tura jenjava.
Poslije prijateljskog rukovanja i spremljene gajbe sa strane utakmica može da počne. Lopta je kod Ćele. Ćelo dodaje Priki. Loptu oduzima Žvaljo, pažnju mu odvlači sisata komšinica i pada na guzicu. Prika vodi kontru. Pokušava da dribla Ružnog i predribla sam sebe. Dobija komentar od Momira da je bolje da ne radi niš' nego samo da čuva sam sebe, te protestno odlazi pored aut linije i vadi kliparu iz gajbe. Lopta je sada kod Zvonimira. Zvonimir u pokušaju da napuca promašuje loptu, drugi put je uspješno ali tek do Ćelinih jaja. Ćeli prolazi čitav život pred očima i shvata da osta' bez sina, a godinama je zamišljao kako će zajedno praviti sranje na južnoj tribini. Iznerviran iskorištava frku na centru i odlazi do protivničkog gola (Dejo i Miša, matematičari u službi stativa) i naređuje im da se pomjere pet metara desno, do kornera. Ružni preuzima inicijativu. Zapinje sam sebi za nogu i počinje da se dere: Sudija penal! Prika ga udara po cjevanici uz komentar: Haj' bar da imaš razlog da kukaš....
Utakmica se završava standardnim rezultatom 0:0 i odlazi se na osvježenje. Žvaljo ispija drugu pivu, baca flašu koja pronalazi put do Momirove glave. Momir ustaje da mu jebe mater, al' mali Žvaljo koji se već ubio ko mače premudro konstatuje: A jjebo ga ti, žvajzzni i tti mene, pa da mož'mo pooslije reć' da nass udarrrila piiva.
I sve je kao inače....
Ovaj izraz je nastao najverovatnije kao hiperbolisanje reci "klen"
Opshte poznata stvar medu ribolovcima (i ne samo njima) jeste da je klen najgluplja riba, gluplja cak i od soma. Nazvati nekog klenom jeste vrhunska uvreda, a "soklendzha" je u stvari tip koji je kao klen, tj. raspolazhe inteligencijom pomenute ribe.
Zaplaknuti se ispod miške.
- Ufunjo sam se ko kobila... Idem da bacim portorikanca!
