Veče konceptualne muzike
Дођете трезни... Појма немате шта вас чека. Креће музика. Не иде да се крстите пред свима, неки као уживају у томе, гомила скрндеља у клубу, ви се гледате са људима са којима сте дошли, није вам јасно, ал ајд...
Прво пиво. И даље гледате ове ликове са брадицама и ленонкама и рибе у циганској одећи како као уживају у музици, и ништа вам није јасно, ал бар ће попијете добро.
Друго пиво. Музика је срање. Чудите се како могу људи да слушају ово, који дебили... ал има једна слатка, тамо седи. Шта ли тражи међу овима.
Треће пиво. Хм... Онај што лупа у бонго није лош. Има ритам. У, а и оне две што седе тамо за столом нису лоше.
Четврто пиво. Ма ово и није тако лоше... Има ритам. А и овај са гитарицом, Јесте да изгледа као ејлијен из филма, ал зна знање.
Пето пиво. Ма ово је скроз добро. Баш добар ритам има. А и друштво је скроз кул. Дај да играм мало уз то.
Шесто пиво. Добијате аплауз за перформанс.
zabranjen razgovor sa vozačem dok vozi
... osim ako mu ne zafali neki pojam za rešavanje ukrštenih reči.
1 vodoravno, pet slova (ljubavni sastanak, randevu)?
- Da nije S U D A R ?
Nojeva barka
Prepun autobus GSP-a kada lije kiša, na čijoj ,,palubi'' su svakojaki predstavnici urbane džungle našli privremeno utočište: džangrizave babe i dede, emosi, fenseri, delije, grobari, tih-miran-i-po-malo-krvoločan lik, gotičarke, metalci, likovi i likuše sa sluškama i kapuljačama, po koji zalutali biznismen sa aktovkom, žena sa detetom, pripadnici romske populacije. Svi idu negde, gde ih Noje odvede, samo da ne bleje po kiši.
- Majstore, ima li još mesta u toj tvojoj Nojevoj barci?
- Ima ima, baš nam je falio jedan magarac.
Hapi dudu
Reči kojima ciganka nagovara dete u gradskom saobraćaju da uzme sisu.
Prilikom povratka sa posla, osuđen na gradski prevoz, pored mene je sela ciganka sa malim detetom.
U jednom momentu podiže majicu, izbaci sisu i poče da nagovara dete:
Hapi dudu! Hapi dudu!
Onda pogleda u mene i kaže: Ama hapi dudu, sad ću dam čiki!
Kad su čeljad vezana, kuća nije tesna
Педагошка метода коју су примењивали наши стари.
Мој деда: Кад сам ја имао 10-11 година, свадбе на које су ишли моји родитељи сам обично проводио испод оне крушке...
Ја: Зашто? Одатле се најбоље видело?
Мој деда: Ма не, него су ми ланци били дотле дугачки...
