Kućna žurka smara da ubija. Ozvučenje sa laptopa, muzika nepripremljena sa jutjuba a internet slabo radi. Ljudi bleje... ćutu, pušu i prolaznike gledu. Svi već vagaju između noćnog prevoza i taksija, teške su to muke.
- Brate, aj radimo eskejp, ovde je mrtva priroda.
Instant podizanje kredibilnosti na neki "proračun".
Novinar: Kažite nam molim vas, vi ste oftalmolog, koliko otprilike ima zelenookih riđokosih ljudi u Srbiji.
Oftalmolog: Pa oko 10.000. Bez Kosova.
Mala bezobrazna drtina koja samo pravi haos po kući, ali je u očima slučajne prolaznice ”jao-vidi-ga-slatkiš-mali”, što tebi daje prednost u podobnim situacijama, te ga nekako tolerišeš.
Vodi ga iz vrtića, a u susret im ide “ona”:
- “Slušaj ti uništavaču kućnog namještaja i glodaru kuhinjskih stolica, vidiš onu ribu tamo?”
- “Aha…”
- “Sad kad naiđe ti svoje standardno, a meni prepusti sve ostalo. Kad dođemo kući, pustiću te da gledaš nindža kornjače. Dogovoreno?”
- “Dogovoleno!”
Ona nailazi, mali se nevino kezi i nabacuje “onaj” pogled.
- (Ushićeno) “Ijaaaooo dušica malaaa, kako se zoveš slatkišu?”
- “Ajde, ljubi te bato, reci teti kako se zoveš… “
Povratak u realnost, čitaj užas. Dan bez snage i inspiracije. Dan bez volje.
Kad bi ponedjeljak bio šala, vjerujem izlazio bi iz usta Ivana Ivanovića.
Kad bi bio kolač, bio bi onaj na slavi pregaženi ispod stola.
Kad bi obukao dres, pisalo bi mu Šćepović na leđima.
Kad bi bio akord, bio bi odsviran rukama Dejana Cukića. Još bi bio ispraćen neartikulisanim vibracijama glasnih žila istog.
Ponedjeljak je poraženi Đoković.
Ponedjeljak kao kurva radio bi oko mosta na Adi.
Ponedjeljak je lanac na bajku koji spada svakih dvije minute.
Ponedjeljak je Hrvat.
Potvrda visokog kvaliteta.
Pogledaj onu malu, al ima dupence za pred kuma!
Kondom koji će ostati da se mazi i razgovara sa ribom nakon što ti zapališ kući.
Povinovati se standardima današnjice. Navijati za Zvezdu ili Partizan. Ići u Grčku na more. Smuvati prvu ribu, koja od ortakinje zatraži vaš broj. Plasirati izanđale fraze iz domaćih filmova, kao originalan humor. Držati u imeniku brojeve gomile ljudi, koje nikada nećete pozvati, niti će oni vas. Nositi "normalnu" odeću. Gledati RTS, stvarati odavno stvoreno, i trošiti odavno potrošeno. Pljuvati iza leđa, dok se vama iza leđa pljuje. Žuriti na poslednji "dnevni" autobus, terati u kurac ciganče koje prosi, prelaziti na crveno kada nema murije. Startovati ribe kada udari pivo, gotiviti samo nemačka kola, sedeti na klupi samo ako nije vlažna. Ići na drugi čas, jer na prvom ne upisuje, šacovati raskokane ženske guzice u vrelini letnjih dana. Biti nasmejan, po potrebi drzak, pucati tiket zbog samo jednog meča. Koristiti viljušku jer su došli gosti, uvaljivati tuki prijatelju u ženskom društvu, radi njegove eliminacije. Glasati za desnicu, a u društvu veličati demokrate, šišati se na kratko kako dolikuje, slušati haus, nositi bele patike.
I tek tada nećete izazivati njihov prezir. Postaćete samo još jedna kap, u tom beskrajnom viru ljudi. Niko vas neće samo kratkim pogledom odbacivati, zbog rascvetalih krajeva vaše duge kose, i čudnog natpisa na majici. Pričaće sa vama kao sa sebi ravnim, neće biti tog strašnog tereta. Tog strašnog tereta, zbog kojeg pri ulasku u prostoriju u kojoj sedi deset nepoznatih ljudi, bar deset će vas zamrzeti, a da niste još izgovorili nijednu reč. Po prvi put ćete sebe počastvovati sjajem iz plavih očiju nepoznate devojke. Hodaćete ulicama slobodno, neprimetno, dobićete ono što ste oduvek i želeli, taj jebeni mir, koji imaju drugi.
Zapitaćete se, zašto ste uopšte prkosili svemu. Iz tabora "onih drugih", prećićete u tabor koji ste mrzeli, tabor "onih".
Veče na Kalemegdanu, neposredno nakon mog preporoda. Pušim jeftinu cigaru, u koraku sa mnom šeta još gomila ljudi. Svi izgledaju kao jebeni pozeri, a i ja sa njima. Grupa klinaca u zamračenom delu tvrđave, iz svog glasa urla, nevešto imitirajući skrimerske blek metal vokale. Pre koju godinu, radio sam isto. Tridesetak ljudi koji su tuda prolazili, ismeva, psuje, ili patetično cokće. Postaje mi neverovatno čudno, jer sam sada i ja sam, na toj "normalnoj" strani. Za trenutak sebe zapitam, zašto jednostavno ne batale revolt, smuvaju neku ribu, i priključe se veselom karavanu.
Mrzim sebe, mrzim jer sam se prodao, ali prvi put za dvadeset godina, to što ti klinci rade mi deluje suludo. Sada sam na drugoj strani, emocije se mešaju, ali ipak shvatam: Nekako je bolje, nema tih lanaca koji me vezuju, nema predrasuda. Biti prosečan, to je zaista biti slobodan.
Ljenk je.. 'ajde da kažemo tečni prdež, koji ostavi na gaćama trag u boji. Boja zavisi od prethodno pojedene hrane.
"Jao, ne seri da je ljenk.."
Kontrolno pitanje, upućeno pripadnicama lepšeg pola, u cilju raskrinkavanja odnosa sa određenim likom. Korisno ga je što suptilnije postaviti.
-Ma da,da znam i ja te priče.. Nego gledao sam ti slike sa mora, super ti je brat, šta je on, neki DIF-ovac?
-To mi je dečko, trenira karate. Ćao.
----------------------------------------------------------------
-Ćao, ja sam Marko. Stvarno imaš neku čudnu energiju. Celo veče sam čekao da pošalješ mlađeg burazera po piće, da prozborimo po koju.
-Jao, Marko, simpatično od tebe, samo to mi je dečko, jako je ljubomoran i pravi scene, pogotovo od kad je opet izašao iz mardelja. Bolje nestani.
Maksimalni oblik simbioze odevnog predmeta i nosioca istog. Kada nešto stoji kao saliveno, kada onako fino i kvalitetno legne kao pivo u avgustu.
Sergej Trifunović je objasnio nošenje ptarši kapice, ni Ašok Murti u saradnji sa Marijanom Mateus ne bi smislio bolju odevnu kombinaciju. Ubija na mesti, što se duhovito kaže međ' mladeži.
- 'Aljo? 'Aljo? Je lj' to porodic Trifunović?
- Da, dobar dan. Izvolite dragi komšija bošnjaku.
- Ja ima jedan kapa za vaš sin, naručiljo mi da mu donesem iz Prištin.
- Da, da, rekao nam je Sergej da očekuje takvu pošiljku. Oduvek je gledao unapred i bio ispred svog vremena. Kako izvrsan mladić taj moj sin, stvarno je, kako vi mladi to kažete, urban i gotiva.
- Komšija, saću dođem na kafa. Poneću ti neku tuljumba i bakljava a ti spremi nešto za na čačkaljic.
Festival na koji stranci dolaze da vide gde je to tačno izlaz iz Evrope.
Suptilna pretnja fizičkim nasiljem.
-Sine, smiri malo hormone, nemoj da budeš sutra u novinama maloletni Ž. K.
