Srpski filozof i lingvista.

Ovo je mnogo lakše objasniti na primeru...

Каже се за потпуну обријаност, најчешће женског међуножја. Цупика без чекиња. Наиме, израз потиче из свињокољске радиности, која је раније била најжешћа око Међународног празника рада и Дана републике, па је зарад хигијене и деконтаминације, након шурења прасета, било потребно и бријачем скинути све заостале чекиње.
Антипод овом режиму пичке је шевар.

Каже се за некошен жбун у женском међуножју. У народу, шевар је жбунасто биље које расте поред мочварних предела, бара и језера. Као и код власнице пичке, шевар је изразито адаптиран на влажно плодно земљиште.

Da su ostale u Amerikama, sve bi bilo OK, ali nisu, jebi ga.
Prvo su bacali bombe na nas, a sada su počeli preko svojih kanala da bombarduju umove naše dece svakojakim retardirano-mongolidnim sadržajem, koji će ostaviti duboko veće posledice po nas od bombardovanja. Finansirane od gej-biber lobija, ove serije imaju za cilj da u umove dece usade dve ideje:

1. Gej je ok. Ako niste gej, budite barem metro, kao Džastin, što u prevodu znači:
**gej**. Ovo se odnosi na mušku populaciju.
2. Idiotizam koji je svojstven samo Amerikancima. Oba pola.

Serija k'o serija, pomisliće čovek, ali nije tako. Ove serije su karakteristične po odsustvu bilo kakvog smisla za humor, a nazivaju se humorističkim. Povrh svega pokušaji humora su sve samo ne komični, a prirodnija je koalicija Srpske Napredne Stranke i Demokratske Stranke, od njihovog osećaja za prirodnost u glumi.

Glumi se bez osećaja, bez stila, na halabuku. Ponavljamo jedan isti fazon milion puta, kao što su radili Englezi u svojim serijama. Niste vi Englezi, pa da može da vam prođe **Gud Mouning**, i da svaki put bude podjenako simpatično i smešno, kao prvi put kad si ga čuo.

Najiritantnija od svega jeste ta neka rasna ravnopravnost, pa se u seriji mora naći jedno crnče, pardon, afroamerikanče, jedno indiče, jedno japanče. A ovi beli su svi isti, Džastini u pokušaju, (da ne kažem vonabi, pu pu pomeri se sa mesta).

Posledice koje će se videti u budućnosti... Ma u kakvoj crnoj budućnosti, pre neki dan su su u Beogradu okupili fanovi Džastina. Eto vam ih posledice, a biće samo gore, jer bolje ne može da bude. Samo vi dajte deci da gledaju ove gluposti, i daleko ćemo dogurati sigurno.

Slučajni, mogući... reč koja ne postoji u Piksijevom rečniku.

Возило у ком је концетрација дебила гушћа него у возилу медицинске установе "Лаза Лазаревић". Нормални путници на једној станици добију крцат аутобус сапутника од којих се већина понаша као да им је хируршким путем одстрањена трећина мозга. Срећни због победе, имају потребу да претворе возило јавног превоза у покретну трибину.

Žargoni i izrazi koji se idalje koriste u Vrbasu i okolnim mestima čak i nakon 75 godina kolonizacije Crnogoraca

Neki se mogu čuti češće, neki ređe, ali ima ih :D

Zivot.

У духу некадашње ренесансе, реализма, романтизма, назив за културолошку епоху која увелико обележава овај век. Настаје тако што се максимално разводњен, лако сварљив материјал баци у некритички расположену масу и добије се глобално прихваћено дело. Наравно да ће проћи када је критичка подлога пред изумирањем, када се пробија тамо где је најлакше, међ' масом која ни сама не зна шта хоће те прихвата свашта понуђено.

Nikakva metafora nije u pitanju, tetris. Najobičniji onaj. Samo što gospoda ni to nisu mogli da ostave na miru, već su i njega upropastili.
Skinete isti sa google play-a, zauzme ko gta san andreas i tri albuma Slavice Ćukteraš i traži da pravite nalog mrtvi.
Kad to završite birate neke GAME MODOVE. Koji modovi srećo tetris. Ništa drugo, samo oću kockice one da slažem što padaju.
Onda tu imaju neki nivoi naloga pa jedna priča pa druga i na sve to, morate biti ONLAJN UVEK. Došli smo u to doba dragi moji čoveci da nam za tetris iz 85te godine treba internet. Za čega dan ti poljubim?
Secam se da su valjda 2016 valjali one MINI starinske konzole kao nintendo nes i sega mega, jer vole ljudi, klasici su klasici s razlogom. A za njih je to naravno samo profit jer korporacije boli kurac. To i nije bilo toliko loše da nisu nakarikali cenu za koju komotno nađeš original konzolu iz te i te godine i komplet igara ako znaš gde da gledaš. Da ne pominjem more kopija tih mini konzola koje su bile na nivou digitrona ali su ličile na originale da bi zajebali pokoju bakicu koja se ne razume a uzima za unuče svoje, ljubi ga baba.
Rambo, Star wars, Gta SA, Sega mega, a sad i tetris. Sve su morali da unakaze, ništa im nije sveto.

Девојка коју нећеш јебати.
Пут до кубних сантима њене румене слузокоже зајебанији је чак и од осме мисије са Зерговима у Старкрафт кецу (ако знаш о чему је реч, наду овде остави). Микроскопске су шансе чак и да дођеш до нивоа на коме биваш баждарен од стране аристократског оца јој њеног. Ако ли доспеш дотле, господин Мићаловић, са својим медивл-византијским именом за чије изговарање твоје паорске чељусти немају одговарајућу анатомију, поставиће ти следећи рафал услова које мораш испунити, како би утврдио твоју достојност своје шћери-мезимице:

Био сам тад студент, тек уписао факултет. Прва генерација студената у мојој фамилији, није мала ствар. Још већа ствар била у то време да се из ужичког планинског села студира у Крагујевцу. Требало је пара, рођени, а ми их нисмо имали!

Нашао сам добру собу, код фине газдарице, баба Милке, мада је најбитније било да је била јефтина. Горе, одмах поред Палигорића, чувене градске кафане.

Кад сам први дан прошао поред Палигорића, замирисали ћевапи. Сваки сам састојак осетио, мајку му. И месо, и лук, и зачине, и ћумур на ком су се пекли... Како бих смазао двадесет, мислио сам се. Ал није се имало, често сам и у најосновнијем оскудевао, а и морао сам да учим, ни за дружење нисам имао времена.

Прошла прва година, ја најбољи у генерацији. Шта ћу, једини ми бег од беде био да учим. Добио и стипендију, ал и то мршаво, а морао и кући да помогнем, они су још мање имали. Била и једна Сања што ми се свидела, ал нисам смео да је питам, јер сам знао да нисам имао два или три сата дневно за девојку. И сваки пут кад прођем поред Палигорића, осетим онај мирис ћевапа, и зарекао сам се да ћу од прве плате да поједем тиx двадесет ћевапа.

Завршио пре рока као студент генерације. Одмах ме узели за асистента. Леп посао, мислим се. Плаћају те фино да учиш, то ми ишло од руке, буде и по која студенткиња... Милина! Брзо стигла и прва плата и, како сам је подигао са благајне, запутио сам се право у Палигорић.

Успут сам замишљао како ћу коначно да утолим глад, размишљао о салатама, кајмаку, како ми се мекани ћевапи топе у устима. А све то не иде без пива, разуме се. Сео и наручио све редно. Појео их.

Ништа. Ко да сам било шта друго у уста ставио. Пробао и сутрадан. Ништа. Више ми нису ни мирисали толико лепо кад сам пролазио поред Палигорића.

Постао сам и професор. Имам довољно за породицу, моје маторе, за друштво... Од тад не знам колико сам ћевапа појео, а још имам неки свраб у грлу, као неку глад, за оних двадесет ћевапа кад сам становао код баба Милке.

И онда сам схватио да је та глад могла да се засити само тад. Као што студенткиње од двадесетак и више година сада не могу да ми надокнаде ону Сању коју никад нисам позвао да изађемо јер сам знао да би ми то одузело времена.

Све у своје време, рођени. Све у своје време...

Само да ми је да овај свраб из грла некако оде...

Djordje Balašević. Pevao je o tome kako je Panonsko more odcurelo kroz Djerdapsku klisuru i on, njegov nesudjeni mornar, nikada nije zaplovio. Interesantno, zbog globalnog zagrevanja koje je eskaliralo ovih godina otapaju se naslage leda na polovima, pa možda Djole dobije najzad svoje more, na sred Novog Sada. Onda će, valjda, morati da prepravi pesmu. Ako ikome bude bilo do pesme.

Omiljeno pivo teniskih sudija. Uobičajena praksa je da ga naručuju u turama od po petnaest, trideset i četrdeset komada, a tenisere smatraju ličnim konobarima. Ponekad, posle male pauze u naručivanju gase pivo sokom od pomorandže, tj. đusom.

Ono kad sirotilja nastoji biti manja sirotilja. Da se ne lažemo, dokazano je da Ferero gura lošiji proizvod u lošije delove Evrope. S druge strane, većina ljudi na Balkanu ne zna razlikovati vinjau od francuskog konjaka. No eto, tih 3% lešnika razlike u čoko namazu je ono što osetljiva balkanska nepca razaznaju. Šta osete, znaju prepoznati u kojoj regiji je lešnik uzgajan. Kad teča iz Nemačke donese Nutelu, instant postajete predmet zavisti celog komšiluka. Život na visokoj nozi, bato. Jer samo kmetine jedu poljsku Nutelu. Nismo dovoljno bogati da bi kupovali jevtino i ta sranja.
Dok ista ta pučina grdna ždere Mek, Matijević paštetu i ostale visokokvalitetne proizvode. Bez komentara o okusu.

Poslednji stepen evolucije coveka. Naime, od prve cigle koju je tata kupio u doba kada se ona mogla koristiti iskljucivo za samoodbranu, preko kupovine telefona 'cisto da javi kad mu/joj se zavrsi cas', do predvidjenog primera radjanja mobinih telefona sa detetom.