Misterija mladih jer im nije jasno kako je moguce da im keva, za doruckom, preprica sve dogadjaje iz sinocnjeg izlaska.

Josip Broz Tito je najveći sin naših naroda i narodnosti! To je onaj koji je pobio nacionalnu,proterao građansku,zabranio versku,rasparčao teritorijalnu i odškolovao antisrpsku Srbiju!!!

Svako je u svom detinjstvu imao nekog jezivog lika u komšiluku koga se plašio. Imate 5, 6 godina, igrate se na ulici, kad nailazi On. Čupav, zapušten, ogromna neuredna brada, izgužvana odeća u kojoj ga stalno vidite, prazan i izgubljen pogled, kao da ne primećuje ni vas, niti bilo šta oko sebe, lagano se kreće, deluje poput neke prikaze. I čini vam se da bi prošao kroz vas da se ne pomerite. On se približava, sve prestaje, svi stojite i gledate ga sa strahom dok prolazi. Zatim zvučno odahnete kad ode i počinjete da nagađate šta je s njim. Niko ga nije čuo kako priča, možda je bolestan, možda je manijak...a nikako da shvatite zašto vaši roditelji za njega kažu da je dobar dečko.
Posle prođe neko vreme, prestali ste da ga viđate, porasli ste i prepričavate s društvom kako ste se plašili dok ste bili mali i nikad niste shvatili ko je on i zašto je bio takav.
Onda završite srednju školu, upišete fakultet, provedete u studentskom domu nekoliko nezaboravnih godina, sve dok ne postanete apsolvent i na kraju rešite da prekinete zajebanciju i vratite se kući da spremite te najteže ispite koji su vam ostali. Navalite na knjigu i učite mesecima, ispit za ispitom, jer nemate kintu, a mator ste konj. Sve slabije izlazite, učenje vas mučno isrpljuje i sve drugo osim knjige vam postaje nevažno. Ne sećate se ni kad ste se poslednji put videli s društvom.
I onda jednog dana kad ste napravili pauzu i izašli na vazduh, prolazite pored nekih klinaca u vašoj ulici koji su u međuvremenu porasli i čujete kako vam šapuću iza leđa: "Eno ga onaj jezivi!".
Dođete kući, stanete pred ogledalo, pogledate svu onu kosu i bradu u koju ste zarasli poslednjih meseci i vidite onog istog tipa kojeg ste se plašili dok ste bili mali. I tek tad vam postane jasno...

Ситуација у којој се обично нађеш кад ти срећа окрене леђа или пак игром околоности.
Љубавни бедак је најгори ево већ је 5 сати ујутру а и даље ти се не спава и не видиш када ће се то променити.
Бедак је што још мало твоји устају да иду на посао а ти још ниси ни легао зато што си ти у твом бедаку. Бедак је исто што ћеш бити у бедаку и кад се твоји врате с посла. А највећи бедак ће бити кад твоји помисле да си депресиван и тужан зато што се дрогираш па ти ускрате довод новца или га сведу на минимум и онда си стварно у бедаку.

Trenutak kada se posle napornog dana punog razočarenja i nepravde sklupčaš uz osobu koja ti samim svojim prisustvom rastera sve teške kišne oblake.
Ako uz sklupčavanje dobiješ i tretman češkanja dok ne zaspiš, onda imaš jack pot!

Сконтали се лик и риба, типа, ликуши врућа гуска, ортаку арно певац. Ма, шта певац, мочуга, бре! Нису дуго ривали индо, грање није могло са се ђена нигде, лерди из кблоа пао у мурију, све што су могли да груну била је једна пљага, а како су били на Калишу, због дурова су морали да је исцимају по војнички. Изделише тад прву пљугу, а једно о другом ништа нису контали. Цава је била Плазма девојка, а ортак обичан нолајфер. Цимају они тако пљагу, јер нису имали шкет за џиџу, а лерди одавно не дају на лер, само кажу : "Ај, паљба, не расмајте нас". И тако уз партизанску пљугу крене опуштена спика између двоје младих.

Vrlo podoban odgovor na pecaroške priče.

Коначна сврха сваке чаше на подручју Балкана.