To je već stvar režije
Користи се за cтвари у животу на које ми немамо утицај већ зависе искључиво од воље других.
Порнићар: Е, ајде се сад окрени....
Порнићарка: Ее, мојне ме у дупе, нисам још никако..
Порнићар: Е, то је већ ствар режије
Što se mene tiče, ti si jebana
Poslednja rečenica koju đilkoš kaže ribi koja ga je odbila, a da je nesrećnica prethodno pristala da sa njim izađe iz kafića naočigled celog društva.
Lik: Što si takva, daj samo malo, neće ti biti ništa...
Riba: Nemoj molim te nisi moj tip, nisam izašla s tobom da me smaraš, nego da uhvatim malo svežeg vazduha.
Lik: Ma, daj možeš da uhvatiš još nešto sem vazduha, he,he,he...
Riba: Nemoj da si prost, ajdemo nazad.
Lik: Sačekaj još malo.
Riba: Zašto?
Lik: Nešto mi odjednom nije dobro.
Riba: Šta ti je odjednom?
Lik: Pojma nemam, mučnina, vrtoglavica...
Riba: Doneću ti vodu.
Lik: Nemoj, neka, biće mi bolje. Samo budi tu...
Nakon pola sata prenemaganja, patetike i natezanja, lik skače kao mlad jelen i izjavljuje sledeće.
Lik: Gledaj 'vako, više od pola čuke smo napolju. Što se mene tiče ti si jebana. Ko će ti verovati da smo samo pričali!?!
Riba: ?????
Povratak u budućnost
Šta mislite da vide pali kome su je ostavili? Srbiju, jeste, braćo, Srbiju! I nek oproste oni koje ne spomenem.
Voz iz Raške kreće sa prvog perona. Molim Putnike da uđu...
Stefan Nemanja: Mmmmmmm...hhhh...grhhgggrhhhhh...Koliko ima mesta sine u našem kupeu? Čuvaj za Dušana da ima!
Sveti Savo: Ćale, mojne se brineš...e, mogli smo da skoknemo do manastira..
Stefan Nemanja: C.
Sveti Savo: Evo ga Dušan i Lazar!
Stefan Nemanja: Eno im ga i Miloš Obilić, i Vuk Branković, jebo i' on koji će im kurac?!
Sveti Savo: Vidi ga tajo...ulazi i Marko Kraljević. Izgleda da Jugovići neće moći s nama, nemaju za karte, sirotinja...
Dušan: Zdravo narode! Kako je? Kuda ćemo na ekskurziju?
Lazar: Vreme će pokazati!
Sveti Savo: Tata, tata eno kondukter ne da Marku i Milošu da unesu mač i topuz u voz!
Stefan Nemanja: Pa koj će im đavo..:otvara prozor kupea:...Milošeeeeee....ostavi mač, ne trebaaaa....
Kasnije su ušli Despot Stefan Lazarević i Arsenije Čarnojević.
Svi sede mirno na svojim mestima, Marko pije rujno vino i obara ruku sa Dušanom Silnim. Lazar ujedinjuje ove koji su se u međuvremenu posvađali. Voz staje. Ulaze Karađorđe, Dositej Obradović, Miloš Obrenović, Mihajlo Obrenović, Vuk Karadžić. Stanicu kasnije uđoše Kralj Petar, Živojin Mišić i Nikola Tesla.
Voz staje, putnici izlaze...
Stefan Nemanja: Uuuuu....Ne znam, nisam ovako zamišljao...ne znam..
Sveti Savo: Jebote, šta je ono, pop vozi ladno bemvea....
Dušan Silni: E majke im ga nabijem, od četiri mora nijedno nisu mogli da sačuvaju...pffff!!!
Lazar: Neke stvari se nikad neće promeniti, još uvek smo podeljeni...
Miloš Obilić: Za koga sam ja pogino materoooooo! Vid gej parade! Da mi je sad ona moja sablja, mamu li mu konduktersku!
Marko Kraljević::Dok su ovi pričali on se već zaposlio na neodređeno u putarima, i zadužio najnoviji rovač asfalta:...Ojsa....
Stefan Lazarević: Kakve loše diplomate sunce im žareno, odo sad u Ankaru...
Arsenije čarnojević: Jesam ja radi ove bele kuge spašavo narod? Ubiću se, majke mi!
Karađorđe: A mogo sam lepo da živim u Rusiji...
Dositej Obradović: Koga sam ja prosvećivo godinama, ovo sad ne zna da čita i piše...
Miloš Obrenović: Ladno gledaju Sulejmana...jesam ja biJo budala!
Mihajlo Obranović: Vidi ga spomenik lololo...
Vuk Karadžić: Nekad sam izmišljao slova da bi ih oni sad zaboravljali....i ti što ovo pišeš da znaš!!!
Kralj Petar: Pazi, imam i pesmu...de li je moj naslednik....daj telefon...alo...alo...alo....
Naslednik: Are you talking to me?
Živojin Mišić: Očekivao sam veću borbenu gotovost...al šta da se radi sad...civilno služenje!!! Nema vojske!!!!! Odo dumrem!
Nikola Tesla: Nema tu emocija. OFF!!!
Otpevala "Mili moj"
Popušila kurčinu, finije rečeno.
Izraz motivisan fuzijom aktuelne reklame u kojoj naša Seve sugestivno pevuši sladoledu i kolektivne svesti koju imamo o njenim ranijim radovima.
- Gospodine direktore, zašto ste maloj Markovićki popravili ocenu, kad sam definitivno rešila da se sa njom družim i u avgustu, na popravnom?
- A čujte, koleginice Tatalović, otpevale su mi i ona i njena majka "Mili moj". Verujte mi, Markovićka zna i za više od dvice, koju sam joj upisao za kraj.
- Ček, šta? Šta su vam radile?!?
- Pa isto što i vi, kada ste primljeni za stalno. Ako treba, podsetiću vas.
Isprskaj me
Fetiš u nekih žemski. I još jedna od laži kojom hrane mušku sujetu.
Kao, one jako žele da ih baš ti isprskaš i ulepiš im i kosu i lice i posteljinu.
Perfidan način izbegavanja da zakeve, a da nam pri tom ego poraste do plafona.
Uglavnom im prolazi...
-Evo ga... dolazi... svršiću!
-Jao dragi, jedva čekam! Izvadi ga i isprskaj me po licu i sikama!
-Kako da ne...
-Nemoj molim te, plodni da...
-Srbijaaaaa!!!
-STOKO!!!
Neki gosti se primaju samo jednom
Odgovor na pitanje člana porodice kog pitaš da prespavaš.
Razgovor Glavnog i Svježeg...
Glavni: Šta misliš da idemo na druženje vukajlijaša u NS?
Svježi: Pa može, svakako trebamo za Srbiju.
Glavni: Al ima jedan problem, sastanak je oko 7 večeras.
Svježi: A u pičku materinu, valja se opet sa ženom posvađati.
Glavni: Ma hajde šta ima veze, i ja ću se sa svojom posvađati, sutra ćemo moliti da nas prime nazad.
Svježi: Spreman sam za sat vremena, nalazimo se na pumpi.
Glavni: Ok.
Svježi: A gdje ćemo spavati.
Glavni: Čuo sam se ja sa Kaundom, idemo kod njega.
Svježi: E a imam i ja rodicu, možda nam ustupi gajbu (tel poziv, rodica pristala)
Glavni: Stani nam da kupimo po pivo.
Svježi: Mani se alkohola dok vozim, daj meni 0,33
Glavni: (nakon 2 sata) Gdje im je ta kafana u pičku materinu, kao da su je sakrili od naroda
Svježi: (sedmi put) kako reče da se zove kafana?
Glavni: Oblomov il' Odlomov, šta ja znam
Svježi: O kakvo ime, sunce ti poljubim
Glavni: Šta ima veze?!
Svježi: (oko pola 1) Ajmo Glavni, idemo do grada malo, nismo svaki dan u NS
Glavni: (nakon srdačnog pozdravljanja sa ostalim vukajlijašima, pjevanja prosrpskih pjesama, nosanja konobarice, glasnog urlikanja, potezanja 2 deca domaće rakije) More
Svježi: (dolazak u centar) Jesi dobar jeb'o ti mater, jedva stojiš a i spavao si u taksiju.
Glavni: M'rš u pičku materinu, kako nisam
(nakon 10 min, vodi me kući, kru te jebo, ne vidim ništa)
Svježi: (50 metara pred kućom) ajde mrcino, ti si jedan direktor treba lijepo da se ponašaš
Glavni: mmmmm, aaaa, jebi se tamo
Svježi: (spava se već 2 sata) u mamicu ti jebem, ispovraćao si cijeli stan krmak jedan pijani, moram brisati za tobom.
Glavni: (probudio se) joooooooj, al me boli glava
Svježi: I ne bolila
Glavni: Ja se zadnjeg sjećam izlaska iz kafane
Svježi: Jel se sjećaš povraćanja u wcu možda?
Glavni: jooooooooooooooooooooooooooooj, jesi bar očistio?
Svježi: Jesam, jebototac pijani, samo još da me jebeš i možeš me zvati ženo.
Naredne godine...
Glavni: šta misliš da idemo u NS, ima sastanak Vukajlijaša
Svježi: Ček da zovnem rodicu. (tel poziv)
Glavni: Šta je rekla?
Svježi: Kaže: Neki se gosti primaju samo jednom!
Sit ker ne bezi od kuće
Šovinistička fraza koja treba da predstavlja alibi za švrljanje. Potiče iz grupe - "ker ne nasrće dok kuja ne mahne repom" - po kojoj muškarac uvek ima opravdanje, dok je žena dežurni krivac.
Komšinica: Jao jesi video one Petroviće,on svaku noć po splavovima, kao da nije porodični čovek?
Komšija: Ma da ti ja kažem, ona njegova je kriva! Sit ker ne beži od kuće.
Sve joj Bog dao osim mene
Интелигентна, прелепа, отресита девојка, притом и добар лик. Савршена. Нит' љуља - нит' жуља. Тип девојке коју бисте са поприличном сигурношћу желели да ожените. Ништа јој не фали! Или ипак...
- Је л' могуће да је Тања са оним пајсером?
- Е мој брате, ваљда си довољно матор да знаш да су се најбоље девојке увек шетале са дегенерицима.
- Ма знам, тужно. Ал' каква је она...врхунска! Све јој Бог дао осим мене.
Izvlačili bi me iz nje ko mač iz kamena
Stepen jebozovnosti kojom određena ženska osoba zrači.
- Ne razumem šta se svi lože na ovu Enu Popov. Ništa posebno...
- Sine, pa ja kad bih se zavukao među one guzičetine morali bi vojsku i narodnu miliciju da zovu da me skidaju sa nje. Izvlačili bi me ko onaj mač iz kamena, njih trijes! Na kraju bi morali bobingera da mi poprskaju sredstvom za odvijanje korodiranih metalnih delova pa da popustim.
Ako ćeš da budeš međed, budi grizli
Mjenjaš obrazac ponašanja. Slučajno ili namjerno prelaziš granicu dobrog ukusa, ali kad si već tamo, zašto ne zakoračiti i drugom nogom. Ukrk'o si k'o međed u Bakingemsku palatu, pa 'ajde da se ziguje i engleska kraljica.
Koala? Ne. Panda? Jok. Mrki meda? C. Grizli? E, taj, taj!
- Ne uzimaj to piće iz mini-bara, koštaće nas k'o sv. Petra kajgana!
- Pročitaj šta ovde piše!
- A-l-l inclusive. Šta ti je to?
- Ol inkluziv. Znači da nam je sve uračunato u cijenu boravka.
- Sve je dž? Pa, što odma' ne kažeš... Halo, rum servis? Molim vas da u sobu 442 donesete tri boce najboljeg vina, kavijar i ostrige. I ponesite nam dvije kile pečenja, oval pršuta i čet'ri 'ladne pive.
- Piva i kavijar? E, međede jedan...
- Ček, nečeg sam se sjetio. Halo? Ponovo iz sobe 442. Molim vas da nam pošaljete dvije vaše najzgodnije sobarice. Nešto se prosulo. Hvala.
- ?!?
- Šta je, šta me gledaš? Kad sam već međed, daj da budem grizli.
Trudničko
Пауза коју узимамо после доброг ручка.
Завршен је недељни ручак.
Ћале: "Ајд сад да одеш и опереш ауто."
"Ма, пусти ме ћале, види колико сам се надуо, узимам трудничко."
Jedan pivke je morao biti popiven
Stara kafanska izreka. Nastala na osnovu čuvene rečenice iz ''Vidimo se u čitulji''. Upotreba je uglavnom vezana za neopisivo zadovoljstva nakon ispijanja jednog dobrog 'ladnog ili objašnjenje nekog kašnjenja, odnosno potpunog nepojaviljivanja.
Univerzitet u Beogradu. Fakultet po izboru. Oktobar 2 u toku. Poslednja šansa da se položi najteži ispit na godini.
Student 1 (tremaroš): ''Brate, gde si? Je l' dolaziš uopšte na ispit?''
Student 2 (bole-ga-za-sve): ''Eee matori, evo me u kafani, dole na Železničkoj. Banuo Pera sa burazerom, pa cirkamo vops malo. Znaš Peru, onaj što se zaglavio još na prvoj 'dini?''
Student 1: ''Upravo te prozivaju da uđeš, šta da kažem, zašto nisi tu?''
Student 2: ''Ma samo im reci da je jedan pivke morao biti popiven.''
Student 1: ''Ti si kreten.''
A koliko si ih imala do sad?
Није љубомора, већ логично питање које лебди као последица управо завршеног првог пољупца. Све иде глатко, свиђа ти се, а и она тебе жели (па како 'друкше'?), не мораш више да баронишеш, мала је пала, одвојио си је у страну. Десном руком јој провлачиш прсте кроз косу, а левом је хваташ за браду коју, са све рупицом, привлачиш к себи, док је нетремице гледаш у очи, све до часа када обоје зажмурите...
И крљаш је језиком што најбоље знаш, све пазећи да је твоје бале, проузроковане жлездом ''нејебичарком'', не угуше или не изађу напоље. Уши ти се црвене колико се она добро љуби, манта ти се у пределу чеоне режњаче где је некад био мозак, а сад је само сивкаста каша која центрифугира. Мислиш да си се заљубио. Одмичете главе са блаженим полусомехом и ти је већ видиш како меси славски колач док је два одојчета вуку за кецељу, а ноздрве пара мирис искипеле кафе са шпорета смедеревца... Волиш је!
Ал' не лези враже. Идилу прекида подла мисао која је све време била ту, потискивана тренутним уживањем и вештачким ставом прогресивног, европејски оријентисаног омладинца који би да раскрсти са средњевоковним култом мачо-балканикуса. Симпатична је теби хипи-комуна и музика из тог периода, капираш да је дваеспрви век, да је конзерватизму и фундаментализму одзвонило , да су светске тенденције изнад тог малограђанског лицемерја и лажног моралисања... Поглед ти лута ка зиду и остаје прикован за икону Светог Георгија Великомученика како убија аждаху. Божји знак! Обрве ти се скупљају, чело се мршти и бујица креће. Даље нећеш моћи. Синдром ''Другог'' те је узео под своје.
''Мозак ми је завртела, ту нису чиста посла. Мора да јој је баба врачара или бар прича с мртвима? Како је могуће да се овако добро љуби, а тек јој је двадесет прва? Види се да има искуства. Шта - искуства? Може да држи предавање из фелација. Колико ли их је само прогутала? Ђаво ће га знати. Сећам се да ју је возао Мики Бајкер на оном распалом апеенцу, дакле: јефтина је.
А нешто је шетао и Жељко Смрадина, ако је њему блајвила онда стварно не бира, тип је штрокавији од шофершајбне на шлеперу. А тек на студијама у Београду и живот по домовима? Аууу, па то није могло да прође без четир' прекодринска међеда, три кршна крајишника из атара Книн - Бенковац, а о београдским пајдоманима који носе више заразних болести него што је Инфективно способно да идентификује, да и не мислим. Штета, паметна је и слатка, маторци јој фини људи. Али не вреди. Шта треба, да ми се смеје пола вароши сутра кад је изведем у град?
Биће најбоље да се окренем и одем без речи. И да одмах попијем пола литра абсинта, да се дезинфикујем. Чини ми се да ми длака запиње у грлу. Гушим се! Мора да је са мудију турског гастарбајтера из Немачке кога је јутрос устопирала на путу за овамо! Аааааааааааа...''
:храаааааааааааааак:
- Није ти добро? А да ме испратиш кући, касно је? :треп, треп:
- Мурш, дрољо!
Sanjao sam te
Bila to gola istina ili čista otrcana izmišljotina, uglavnom je najjebozovniji način da predmetu svojih želja kažeš kako i šta bi joj sve radio, a da to ipak možeš da pripišeš nevoljnoj reakciji svojih moždanih vijuga, ukoliko dotična ne pristane na igrariju.
Bez brige, uglavnom pristane. Sanjala je i ona tebe.
Kult krompira
Посебан облик култа личности карактеристичан за наш народ. Веровање да је управо онај државник који није више међу живима био најбољи и најспособнији да води овај народ, а да је после њега све кренуло низбрдо. Као кромпир - све што ваља је под земљом.
- Е, да је Душан данас жив он би све ове законе довео у ред...
- Ма да Тито није умро сад би ми били ко Швајцарска!
- Немате појма бре, Слоба је био цар за све!
- Не лупајте глупости, Зоран је био прави демократа, европејац и грађанин света...
- Боли њих курац све четворицу, они сад у паклу играју рауб, а ђаво им држи пикслу јер је за њих аматер. Мала, дај овде још по једну!
Zaboravi gde si stao
У преводу-то што причаш нема ама баш никаквог смисла,тотално је труло и нерезонски,и молим те да нас не смараш више тим глупостима...Мрачиш,зрачиш,смараш...
X:"И ми брате онда узели и пишали тим женама по пешкирима,и..."
Y:"Брате,заборави где си стао...Има неко пљуге!?"
Sam svoj doktor
Sa holesterolom si odavno na ti. Potpisao si donorsku karticu, ali tvoji organi će završiti u mesnoj industriji - sektor za paštete. Pritisak nemaš, zato što nemaš merač za isti. Nakašlješ se, ispadne ti ruka. Ne možeš da je nađeš jer vinjak lošte utiče na čulo vida.
I tako te uhvati nešto, a debelo dupe je previše lenjo da ode kod lekara. Ko će da se jebava po prevozu, pa po čekaonici, pa opet po prevozu. Čari interneta su ti odavno poznate. Gugl znaš da koristiš, iako se pred ćaletom praviš da je kompjuter samo kutija za prašinu.
Kreneš da istražuješ malo, upoređuješ svoje simptome sa onima na koje si naišao i imaš šta da vidiš. Ti si mrtav već mesec dana.
Uf nešto me probada u nedrima. Neću kod doktora. Prošli put mi je čeprkao po bulji kada sam imao prehladu. Daj da vidim šta je ovo. Hm, simptomi... Bol u nedrima, IMAM! Otežano disanje, IMAM. Zamućen pogled, uf al se mute ova slova. IMAM. Hladan znoj. Gola voda sam. Pojava analne fisure? Da nije to onaj svrab u guzici? Ma imam i to. Temperatura, distorzija skočnog zgloba, nemogućnost trcanja 100m ispod 10 sekundi, umiranje posle dve masne sarme, iskašljavanje crne magme posle cigarete. Sve IMAM! Da vidimo šta kaže, koja je bolest...
Nekitamosajtzazdravlje.com: Vaš organizam se oseća kao da ima 95 godina. Imate rak pluća, kože, prostate i najverovatnije kombo tumor na mozgu. Za savete i neželjene efekte, kontaktirajte najbliže pogrebno preduzeće.