Lik koji nije tu kad mu banete na gajbu. Loš domaćin.
Gimli: "Idemo kroz Moriju, tamo je moj rođak Balin, imaćemo kraljevsku dobrodošlicu!" Oćete kurac...
Rečnik / autori
AL
Al3kSaNdaR
na Vukajliji od novembar 2010.viđen 20. dec 2011.
0 definicija0 odabranih0 poena
Način na koji jebe student fizike.
Previše životnog iskustva za običan ljudski vek.
Zamišljam jedan takav primer:
Sa 14 godina mobilisan, 1914. godine. Cerska bitka. Ranjen. Valjevska bolnica. Kolubarska bitka. Povlačenje preko Albanije. Tifus, dizenterija. Bolnica u Africi. Svuda oko njega smrt. Povratak u jedinicu. Proboj solunskog fronta. Ranjen. Juriš do Beograda, 500 km. Izgubio u I Svetsko ratu tri rođena brata, sestru, oca i još mnogobrojne iz šire familije. Onda, dalje do Slovenije. Ostanak na granici sa Italijom još nekoliko godina. Ranjen. Vrbovan u obaveštajnu službu. Ženi se i ima šestoro dece, od kojih troje umire u ranom detinjstvu od bolesti.. Putešestvije po celom svetu do izbijanja II svetskog rata. Ponovo u ratu, pada u zarobljeništvo. Logor ‘Mathauzen’ preživljava sa 40 kg telesne težine. Vraća se kući i saznaje da mu je žena poginula u bombardovanju savezničkih aviona, pred oslobođenje. Ponovo se ženi. Četiri godine traga za decom i pronalazi jednog sina i kćerku u hraniteljskim porodicama. Vraća se sa njima kući. Ponovo radi za obaveštajnu službu, do penzije.
U međuvremenu, njegova deca završavaju visoke škole. Dobija unuke.
Uživa u prepodnevnim šetnjama Kalemegdanom i odmaranju na klupi. U stanju je da dugo gleda ušće Save u Dunav, satima. Posmatra dve vode koje se pred njim sastaju i seća se svog boravka u zemljama odakle izviru. Misli mu se zapliću, pogled zamuti. Ništa oko sebe ne čuje.
Onda ga prene oštar udarac u klupu. Trgne se i vidi lice mladog dečka, kao što je bilo njegovo kada je prvi put mobilisan. Junoša u jednoj ruci drži limenku piva, kao i njegovo društvo, preko glave im navučene kapuljače, jedva im razaznaje lice u sumraku. Pomisli u trenu da je on je njihovim godinama u ruci držao pušku i šajkaču na glavi. Razjapljenih usta, sa pivskom penom na uglovima usana, onaj što je šutnuo klupu, urla na njega:
- Š’a si zin’o fosil? Čekaš grobara? Bolje ne čekaj, skoči sam dole, i hi hi hi...
Celo društvo se kida od smeha.
On se samo prekrsti, promumla nešto sebi u bradu, lagano ustane i pođe kući.
Umire u snu u 98. godini, umalo da doživi i bombardovanje. Na njegovom grobu bi trebalo da piše:
Anastas Petrović
1900-1998
prošao sito i rešeto
Citao sam mnoge definicije vezane za gimnaziju pa rekoh da dodam i svoju:
Gimanzija je mesto gde se u 85% slucajeva radja buduca elita zemlje,a koja je pljuvana od strane onih koje mrze da sednu i da uce i tako sebi poboljsaju zivot,vec samo seru po onima koji idu u nju.
Mozete da serete kolko god ocete o toj gimnaziji,ali cinjenica je da ko god da je pljuje nema pojma o njoj i da ga mrzi da izvadi ruke iz dupeta.Svi smo mi tamo neodlucni debili koji ne znaju sta ce sa zivotom,ali hej,zato je pametan covek upisao da bude autolimar(nemam nista protiv posla,samo kao primer)i on je 10 puta bolji od nas idiota.Sve je to gomila iskompleksiranih debila sa 2 grama mozga,jer pametan covek uopste nece da pljuje nijednu skolu vec ce da je postuje kao svoju.
Trenutak kada posle ispita dođeš kući, skupiš hrpu papira, lepljivih listića, skripti, izrezanih otpadaka od puškica, par markera i ukloniš sve iz vidnog polja, a na računaru pogasiš sve tabove sa forumima, otvorene prozore sa prošlogodišnjim rokovima, ukradenim pitanjima i evo-vidi-kako-sam-ja-to-uradio slika.
Možeš čak i da osetiš kako serotonin juri kroz krv.
Uputstvo za očuvavanje unutrašnjih organa na rok koncertu. Pre svega, šutka je zajebancija, a ne bitka na Neretvi. Zbog ljudi koji ovo ne shvataju, stvari znaju da se iskomplikuju.
Kada kreneš na koncert, gledaj da ne obučeš ljubičanstvenu "Slatke godine" majicu. Nije da ćeš popiti batine, kao da si na "Blejvoč" splav ušao sa "Čildren of Bodom" majicom, ali opet navući ćeš bar dvadeset odsto više martaja na sebe. Iako ne nosiš martinke svakodnevno, nemoj misliti da si pozer ako ih nazuješ za koncert. Biće pun kurac usijanih glava, koje će iste pozajmiti od brata/ortaka koji nije imao za kartu/strica koji je služio armiju u kasarni u Trebinju, sve u cilju da nekom ostave pečat na cevanici.
Kada krene šutka, prve redove ostavi klincima, kojima je to verovatno prvi koncert. Pusti da njima neko veže kičmu u čvor, svako ima svoje vatreno krštenje. Pogotovo prilikom zida smrti (to je ono kada se svi podele u dva tabora, pa nagrnu frontalno jedni ka drugima, kao na Kosovu polju 1389te), pusti naloženu decu da stanu napred, ti stani odmah iza. Još ako je koncert nekog popularnog benda, prosek godina u sali biće kao na snimanju emisije "Muzički tobogan" Minje Subote. U svakom slučaju, nemoj, ali nemoj, da pijan staješ u sredinu, i svima pokazuješ srednji prst. Kada krene brži zvuk, prema tebi će krenuti dve masivne grupe ljudi, i počistiti te kao baba Sera usrani čučavac.
Vrlo je verovatno, da ćeš naleteti na pun kurac matorih, debelih skinjara(ako je koncert Ortodoks Keltsa, sigurno hoćeš). E pa, oni tripuju da su u Nemci u Staljingradu, a da su svi oko njih sovjetski vojnici. Teraj ih u kurac, vole da mlate rukama, a ruke su im teže od kranova slovenačkih građevinskih firmi. Ukoliko naletiš na lika kome se polomljene naočare, veruj mi skloni se. Neko mu je sjebo italijanske okvire, i on više nije razumno biće. Kada te neko poklopi po čontari, ili ti zarije cipelštinu u koleno, džaba ga tražiš. Verovatnoća da ćeš ga na velikom koncertu pronaći i prepoznati, jednaka je šansi da te riba na koju si se ložio u srednjoj školi, pozove na bleju u Košutnjak. Kada te neko od zentara koje nisu ušle u šutku, zalije pivom, ne glumi Kneleta, ne hvataj ga iz zaleta za gušu, nego zalij i ti njega. Njemu je sigurno krivo više nego tebi, što će na putu do kuće vonjati na vops.
Nemoj da hedbenguješ(mlatiš glavom) u šutci, sjebaćeš jebeni vrat. Okresaćeš sa nekim arkadu o arkadu, nos će ti od udarca poprimiti oblik druge krivine na Hungaroringu, ili ćeš zabosti čelo o teme nekog šiljoglavog klinca.
Ukoliko naletiš na neke strendžere(ovde posebno mislim na Britance, jer oni celoj planeti idu na kurac), ubij boga u njima, nebitno u kojeg veruju. Ne zato što si konzervativni homofobični gedža, ili zato što su nas, mamu im jebem, bombardovali, nego zato što će ionako da pričaju da smo šabani i da su jebali naše žene. Martajom o govna! Sa druge strane budi džentlmen. Nemoj da polivaš pivom, penješ se na kičmu, divljački šutiraš devojke koje su 30 kila lakše i deset puta slabije od tebe. Nemoj da radiš ništa, što im rade ostali šabani. Ma koliko bile ziljave/fuksetine/pozerke, ma koliko ti želeo da ih jebeš, a misliš da ti nikad neće dati, imaj obzira. To su nečije sestre, a sutra će biti nečije majke. Gledaj da staneš ispred njih i zaštitiš ih, rulja će te oduzeti od života, ali isplativo je. Nikad ne znaš, kada ćeš da sretneš tu istu ribu, prilikom uplaćivanja dopune na trafici. U tom slučaju, tvoj palamar će ti biti zahvalan. Ako ima debelih, sisatih gotičarki, štipni onako kaobajagi stidljivo, po koju bradaju. Gužva je, ne zna se ko je, a i riba se neće ljutiti, još će i bradaja da joj se stvrdne.
Kada dođeš kući, dobro se ispavaj. Sutradan ćeš imati utisak, da telo treba da ti ide u rashod.
Čovek koji deli hranu na:
volim
i
nisam probao
Prirodna nepogoda u vidu uragana, požara, poplave... I sve to u telu jedne žene.
Dođe ti riba na gajbu. Sve lepo ide, kad odjednom, dok si otišao do wc-a čuješ prasak u kuhinji. Dolaziš, tvoj telefon (skup) stoji u delovima na podu. Ona napravi tužnu facu i izvini se lepo. Dobro, sklopiš to, jeste malo ekran stoji nakrivo, al ponudila se da ona sama spremi večeru, dok ti gledaš tv, da se iskupi. Sav srećan zaboraviš na telefon (sutra ćeš da plačeš), gledaš neko sranje na tv-u, pustiš je da se igra u kuhinji, kad odjednom iz kuhinje nešto vrišti. Utrčavaš, a na šporetu vatra iz tiganja... Nekako se ugasi to, pogledaš ceo šporet isprskan u ulju, ona opet pravi onu tužnu (sad uplašenu malo) facu, i izvinjava se. Kažeš nema veze ajd, očistiću to. Ovog puta zajebeš tv. Gledaš šta radi.
Večerate. Klopa za divno čudo super. Sve ide savršeno, a ona valjda iz osećaja krivice posle večere postane dodatno perverzna.
Ležite znojavi, i ona ode da se istušira dok ti ispušiš pljugu. Tako ležeći, malo ti se ponovo... Poželiš da je ponovo zagrliš. Ulaziš u kupatilo da je iznenadiš, a ona se sapunja, stavila tuš među noge, a voda prska po celom kupatilu, već se šljapka unutra. E, tad joj priđeš polagano, uzmeš joj tuš iz ruku, pogledaš nežno i kažeš:
-Jebote, koja si ti Katrina!
Kratak sadržaj dela u najviše deset rečenica. Nalazi se u prvih dvadeset strana svake knjige uzete iz biblioteke.
"Družina prstena se uputila ka Mordoru, očekujući da..."
( sa strane, flomasterom) " Ha, ha, retarde, Boromir gine na 300. strani, džabe čitaš!"
Oličenje poštenja. Znak da devojka nema čega da se stidi. Najsumnjivije su mi one što žmure, pička im materina. Odnosi se i na druge stvari u životu, ne samo na konkretnu "radnju".
-Čujem, dobili ste novog šefa, je l' neki drkadžija?
-Ma jok bre, lafčina. Sreli ga posle smene u kafani, zvao turu, sedeo s nama. Dobar čovek skroz, puši i gleda u oči, šta da ti kažem.
Grad u kome se ne kaže "čist" vazduh nego "bezolovni".
Ovakva molba upućena matematičaru je prosto nezamisliva za istog, dok svaki konobar zna da je izvede.