Svesno prouzrokovana apstinencija zarad višeg cilja i afektivne posledice kao uzrok njegovog neostvarivanja
Комплексна појава личног одрицања од секса са радодајним бичаркама, стављање учесталог флерта са женском популацијом на страну и занемаривање прохтева вашег вршњака зарад једног јединог циља- колегиница. И то, наравно, не свака, него само она којој су мајка природа и отац клесар подарили више квалитета. Она је лепушкаста, згодна, паметна, шармантна, понекад и духовита. Има то нешто, јебемлига шта, ал' има нешто. Добро, јес' да не гледа „Камионџије“ и „Црног Грују, првих осам епизода“, јес' да не слуша Василију Радојчић, Јордана Николића, Снежану Ђуришић и Ипчета, јес' да прати оне глобалистичке трендове, ал' реално, бољу тешко мо'ш наћи.
И тако ти све подредиш том свом циљу. На Фејсбуку се углавном само с њом дописујеш, идеш на иста предавања на која она иде, седиш поред ње на вежбама, идете на кафе, одете до Калемегдана да прошетате (или где већ идете). Никако не успете да изађете заједно, или успете једном, евентуално двапут, али то кад се колегијално иде на неку журку. Твоје мисли теку отприлике овако- Океј, једном одемо после касног предавања на вопи, она се мало усвињи, ја бацим неку фору, одемо код мене, креснемо се и све је океј. Она је лафица, она је џек, неће да ме тера да је женим, однос остаје исти, пружа ми могућност да у свој фазонџијски вокабулар убацим форе типа: „Одвалих ја тебе од курца оно вече“. И после тога имам загарантован секс. Само јој кажем: „Е, нешто сам сјебан, оставила ме девојка (то лажем, одакле ми девојка), умро ми кер, курац палац, дођи мало до мене. Она дође, опет се креснемо и тако у круг-.
И све би то било лепо и донекле истинито да постоји конзистентност жељеног понашања. Довољно је да се једном догоди нешто непланирано, сложи се пар коцкица и ти доживиш излив емоција које су ескалирале током читавог тог, по тебе исцрпљујућег процеса. И онда си се јебао у дупе. Афекат узима кормило, рационалност скаче у воду. Све што у том тренутку изговориш производи оргазмично блажене осећаје који се шире твојим телом брже од Јусе Болта. У том тренутку. Сутра ћеш размишљати је ли боље да се обесиш, да скочиш с неког моста или да се пребациш на Браћу Карић у Малој Моштаници.
М: Могли бисмо на неко пиво, нешто, а?
Ж: А шта знам, треба испит да почнем да спремам, никако да кренем.
М: Ајде бре, по један вопс, после иди учи. Немој да си пичка!
Ж: Хаха, марш! Ајде по једно. А чекај, ко иде све?
М: Ма идемо ти и ја, шта им...
Р: 'де сте, другари? Какав се то вопс помиње?
Ж: Ево ми баш кренули, ћеш и ти?
Р: Опа, а ви то сами? Хехе, колега, какве то планове кујеш, бистру воду би да смутиш, ако ме разумеш. Јао, колега, опасан си!
М: Ммм, да. Идемо?
Ж: Па чекај, Радош ћеш с нама?
Р: Па оно, ја сам увек за вопс, ал' не бих колези планове да кварим. :кез:
Ж: Ма какви планови, све сте луди! Ајде идемо на по једно.
Р: Па ајде, што се мене тиче, ја сам слободан.
М, у себи: Е, у курац...
...
М: Е, скинуо сам онај филм Френз вит бенефиц, него ме мрзи да га гледам сам. Оно, мож' да налетиш, да видимо о чему се ради. :узима *Бошко Јаковљевић* гутљај пива:
Р: Мене питаш? Колега, па нисам знао да ме симпатишеш, хјохјохјо!
М: Из тренутка у тренутак све више зрачиш духовитошћу. Браво. И нисам тебе питао.
Ж: Хаха, па не знам, можда да...
Р: Е, како добра фора била на Најнгегу, као онај трололо хтео нешто да уради, али није успео и каже „Ај тук ен еру ин д кни!“ Хахаха, замисли која фора!
Ж: Ахахаха, да, да. Има и она кад као онај Гандалф не да неком да прође, ал'неко прође и онда...
Р и Ж углас: Баден хи тук ан ероу инани! Ахахахахаха!
М, у себи: О, животе луталицо... :узима *дрункен Ојриш* гутљај пива:
...
Ж: Јао, а да знаш она фора што је била, као Џастин Бибер, и као нека веверица моли да се Бибер остави на миру!
Р: Ахахахахахахаха, значи невера! Ијао, то сам покупио од брата Пантеле! Кол'ко он човек моћан! Кад је стрелац расан!
Ж: Хах, чула сам за то. Него, шта ти Марко рече за тај филм? Да га гледамо?
М: А?
Ж: Па на филм мислим, Френдс уит бенефитс. И ја бих га гледала.
М: Ееее, па хајде, што се мене тиче, ја сам пиво попио, ово друго могу да откажем, можемо одмах. Конобар!
Р: Срање.
М: Молим?
Р: Кажем срање. Филм је срање невиђено, гледао га ја пре неки дан. Џаба губите време.
Конобар: Изволите?
Ж: Па ништа онда, да га не гледамо, боље да поседимо овде још мало. Донеси мени кафу једну.
Р: Е, може! Мени фрапе од купине.
М: Мхм, тако, а? Ништа, мени донеси точено још једно и три кајсије.
Р: Е, па нећемо ми ракију.
М: КОГА БОЛИ КУРАЦ ШТА ТИ НЕЋЕШ! Донеси ми три кајсије.
...
Р: Да вам испричам о чему се ради у том филму. Џастин Тимберлејк је као...
М: Извини секунд само. :узима Поћи гутљај пива (пет секунди, на екс) и три кајсије заредом:
Р: Ау, јеботе, па ти ниси норамалан!
М: Настави.
...Пет минута касније, кад почиње дејство...
Р: Онда Мила Кунилингус, грок грок, сквик, сквик, сквииииииии, грок, хркхркхркхрк, СКВИИИИИ...И тако на крају се узму.
Ж: Па и не звучи толико лоше.
Р: Па оно, класика.
М: Е, другари, да вам саопштим две ствари. Ви сад мислите, овај се напио, лупа глупости и то је тачно. АЛИ, мене за то боли курац. Прво теби, колега, да кажем пар речи. Ти си ниси достојан једне моје длаке са левог муда. Толико о теби. А што се тебе тиче, цео јебени семестар флертујеш и сад кад смо могли да се креснемо уз Тимберлејка, погледај шта си направила! Ето ти сад овај балван, па нек ти он лиже пичку! Ако уме... Толико од мене, поздрав драге колеге.
Otvaranje pekare
Odluka dvoje mladih ljudi koji se vole da počnu sa pravljenjem veknica. Dobro, ponekad se pekara neplanirano otvara i nije baš plod odluke, ali kako god da se otvori, verujem da je najlepši dan skoro svačijeg života.
- Dušo mislim da je vreme da polako otvaramo pekaru.
- Naravno srećo, taman sam htela da ti predložim da odmah krenemo sa pečenjem jer treba dosta vremena da se ispeče.
- Odmah srce, znaš koliko volim da pečem sa tobom.
Dušmanka
Mamina sreća.
Komad savršenstva koji od kada je ispao iz pičke nije pogrešio. Ni jednom. Ona kroz život jezdi glatko kao masni kamiondžijski kurčevi kroz izraubovane ciganske rčove na kaćkoj petlji. Ona nikad ne stagnira, ona progresuje.
Dok ti čučiš u mestu, dnevnu rutinu zasnivaš na ispijanju 'ladne pivčine i dranju na pomoćnika Hauarda Veba koji opet Berbatovu maše ofsajd -otac ga jeb'o. Ona misli na svoju budućnost. Dok ti jebeš jedva punoletnu komšinicu, u kraju poznatu pod nadimkom -kabasta. Ona misli na svoju budućnost. Dok si se ti skidao sa spirala, ona je mislila na svoju budućnost. Dok ti misliš na svoju prošlost, ona misli na svoju budućnost. Zato će ona na kraju biti uspešna žena na koju će ti se dizati kurčevi i koju ćeš moliti da ti izrodi decu i upozna mamu. E tad, ona neće hteti sa tobom...zato što si klošar.
To je dobro. Zato što samo jedna takva savršena može da ti sjebe život više od svih 'ladnih pivčina, mlohavih Berbatova i sintetike koju si poglodao zajedno. To je dobro, zato što si najebao k'o trudna Moldavka, ako te ipak kojim slučajem bude htela.
Tvoja dušmanka.
-Kuka mi plišana da nećeš više da je jebeš...
-Neću. Dušmanka...
-Kakva dušmanka, ona je savršena..?
-Ma...ona je bre brom za kurac.
Ne želim ništa pre braka
Tačan odgovor momka na pitanje devojke da počnu da žive zajedno.
I kad se venčamo teško će mi pasti.
Dobro diže, odlično prima, a zna i kuvati
Veoma kompletna odbojkašica koja se dobro snalazi na svim pozicijama na terenu.
Kalibar za reprezentaciju.
Upropastiću te k'o djus-vodka maloletnicu
Opomena onome čije psihofizičke sposobnosti cenimo daleko manje nego svoje.
-Evo ti lopta, upropastiću te k'o djus-vodka maloletnicu, nećeš pet koševa dati!
-Kako misliš?!
-Lepo, kući ćeš ići pocepane majce, poljuljanog ponosa i otežanog disanja sa potrebom da se poveriš mami! Igraj!
Deliti kupatilo sa matorcima
Biti spreman na kompromise.
-Kevo , uzeću ovaj crveni brijač, pošto se moj uzjebao.
-Nemoj sine, njime brijem pičku.
-Ok, uzeću ovaj plavi kojim ćale brije karu.
Pornićarkin muž
Čovek čeličnih nerava, plastičnog morala i gvozdenog želudca. Em što ga svi zajebavaju da su mu karali devojku, em to još i gleda na monitoru. Ili iskrena ljubav, ili debela korist :
Uobičajeni razgovor izmedju porno zvezde i njenog voljenog muža :
- Halo dragi, evo u pauzi sam izmedju dve scene pa ne mogu dugo - onoj debeloj matoroj drtini opet neće da se digne, snimamo već tri sata..
- Znači nećeš skoro kući? Zvao me drugar da gledamo basket kod njega, nisam znao šta da mu kažem..
- Ne znam kad ću kući, imam posle još jedno snimanje, moram da odradim neke animal scene..
- Jao, nije valda opet sa konjem!? Pa opet nećeš moći da sediš nedelju dana, a o seksu i da ne razmišljam..
- Jebiga ljubavi, dobro plaćaju, a treba isplatiti kredit za tvoja kola..
- Dobro jebiga, šta je tu je. Ostaviću ti neku večeru u frižideru, probudi me kad dodješ.
- Neću možda ni dolaziti, zakazala sam pušenje nekom majmunu, može da mi sredi da upadnem u drugu filmsku kuću sa boljom produkcijom, a ujutro treba da odradim jednu scenu sa crncima..
- Važi draga, vidimo se onda sutra, zvala te je majka ali sam joj rekao da radiš prekovremeno i da ćeš se javiti kad stigneš. E da, pokupio sam ti onu ogrlicu sa popravke.
- Dušo, znala sam da mogu da računam na tebe! Idem sad, moramo brzo ovo da odradimo dok deki opet nije pao, ljubim te, volim te najviše na svetu!
- I ja tebe ljubavi, pričaćeš mi kako je bilo kad se vratiš.
- Ma ti ćeš gledati još dok ne budu izmontirali - da vidiš kako sam popravila dikciju! Ljubim!
1 + 1 gratis
Два ортака који свуда иду заједно. Ако зовнеш једног, очекуј да обојица долазе.
- Е јеси звао Марета?
- Нисам, послао сам Џонију поруку да дође, али рачунај да и Маре долази..
- Како бре рачунај, кад га ниси звао?!
- А он и Џони су ти ко 1+1 гратис, зовеш једног ето их обојице..
- Ахаа, па што не кажеш одма'..
Da je car Dušan imao topove
Шта би било кад би било. Да баба има курац била би деда. Теоретска поставка о којој би они најмаштовитији могли да разглабају данима, и да, како дискусија напредује, српским мачем и штитом освоје сваки педаљ кугле земаљске. А када бисмо уз те две алатке имали још и топове? Јаоооо!
Угаре бисмо ломили натенане, с ужитком. Венецији бисмо избијали потпорне стубове, један по један, док размишљају о предложеном савезништву. Византија? У Цариграду не би остао камен на камену. Турци? Какви Турци, какви бакрачи. Напунили бисмо им речнике србизмима. Свет би био наш.
Само, топови Душана не би спасили од смрти. Опет би га наследио неко нејачак.
Jeb’o ti seljaka
Najčešća uzrečica ljudi porijeklom sa sela i poljoprivredom kao osnovnim zanimanjem, prouzrokovana njegovim teškim socialno -ekonomskim položajem.
Vele:„Lako ti je poznati seljaka crnih leđa , a bijeloga stomka“. Jeb’o mu ja mater i ko je smisli, jest mi bijel stomak a’l bijela mi je i pogača, čista, radnička.
Eto, gledamo juče ja i Mileva na televiziji neku muzičku emisiju, gosti nekvi pjevači, neki čupo sav u crnini, a ovaj drugi se ušarenio ko da je na zbor krenuo. Nikad zapjevati, sve se nešto prepiru, malo- malo čupo njemu poviče da je seljak, ma đe seljak, nije sposoban kašike držati, a ne motiku, da mu stisnem ruku, otrg’o bi je ko špinjetak. Zapjevaše. Skiči onaj garonja k’o krmak pred klanje, ne mogu ja to slušati , došlo mi da zaigram „Čajevca s ramena“, a ono spadalo lijepo pjeva, samo, previše mi čekićanja u pjesmi, harmonika se i ne čuje, a niko mu i ne basira, nikako mi nije jasno što mu ovaj viče da je seljak.
Mene samo političari izjednače sa ostalim narodom pred izbore. Eto lani poslali nam neku brašnu, nema dvae’s godina, veli:“Samo vi glasajte i dovešćemo vam struju i asfalt đe god oćete“. Ja ’nako kontam :“Ćeri draga, znaš ti na kakvoj je urvini Čedina kuća, pa tu švabo nemere banderu postaviti“, poslije nje dođe i Živko Šešelj, nosi prase pečeno, svrati nas pred prodavnicu ,kaže: „Daj ljudima dvije kištre pive i reci im da se ne zajebavaju u nedlju na izborima“. Jeb’o ti seljaka kad je tako naivan.
Došo mi prije par dana i sin sa unukom Blagojem. Najurila ga žena, pije k’o brodski pod, popio i otakaz na pilani,budala , pa meni na glavu. Najavila se i ćerka iz Italije sa onim njenim Đankarlom i unučicom, fino, neka je porodica na okupu. Ostala taman jedna livada za pokupiti. Ama ljudi, da mi nije zet zakuno bi se da je Italijan peder, natracko onog zejtina na glavu sija se u livadi k’o patak, bacio dvoje vila a presamitio se k’o da je kroz badžu prop’o. Pokupili mi to nekako. Najaviše mi se i rođaci iz Austrije, u pičku materinu, valjalo bi nešto i priklati, sve mi se čini da će kozica Julka vrisniti. Ili ću ja, Julka ima plave oči. Dođoše i oni.
A glupe ove djece u Evropi, svetu ti nedlju! Odveo ja unučicu Anastasiju u štalu, nikad krave nije vidila. Ja se okreno da nahranim Perovu, kad mala zakusila živo tele, vidila na crtanom. Dali joj to stranjsko ime, jadna Mileva je sto puta prekrstila dok je naučila.
Sjedim ja tako, okrećem Julku, morad’o je priklati, samo ih gledam. Ovi stariji se nešto zajebavaju, a djeca povatala neke njihove naprave pa se igraju, jadni Blagojica za njima k’o kerče hoda, ne zna on tome ništa a i djeca se nešto izdvojila od njega, sav se snuždio, ko da je sva muka sa ovog mog vrnte prešla na njega. Pitam se jesu li oni tako srećni i u toj Evropskoj uniji il’ samo kad meni padnu na glavu pa se kurče? Odvedem ja Blagojicu malo kobiva da mi pomogne, obradovalo se dijete, samo nek’ nije samo. Vratili se mi da jedemo. Samo što smo počeli kad ona moja lujka meni:“Ćaća, ti mljackaš i kad vodu piješ.“ Znam ja da bi oni mene u svinjac pa da raznesu po bijelom svijetu imanje, za koje ja krv pišam četrdeset godina, al ćete još pričekati. Odjednom se djeca pokoškaše, veli ona mala Blagojici:“ Ne možeš se ti igrati sa nama, ti si seljak i smrdiš!“ Briznu Blagojica u plač, meni nešto zatitra pod bradom, došlo mi da najurim i ovu moju beštiju i ovog Nauljenog i malu prcu, u tri pičke materine, isto i oni misle meni, nego stariji pa omudrili. Izvedem Blagojicu napolje, izvadim iz džepa 100 maraka :“Na, i ne daj nikom ,ove su samo tvoje“. Sjednem ga na klupicu ,brišem mu suze, a on zgužvo one pare kaže: „Jebem ti seljaka, šta sam im ja kriv uvijek?“