Rođenje-1 godina: Baciš prvi pogled na novi svet oko sebe i zaplačeš se; bacaš iz usta sve što nije sisa; bacaš u pelenu sve što ti se nađe u stomaku.
1-3 godine: Bacaš prvi korak; bacaš sve što ti naiđe pod ruku; baciš pelenu; baciš sisu.
3-7 godina: Baciš flašicu; prestaneš da bacaš sve što ti naiđe pod ruku, a počneš da bacaš samo bitne stvari (peglu kroz prozor, lampu sa stola, ključeve od auta u WC šolju); bacaš loptu; baciš lizalicu na pod plavom čuperku u vrtiću.
7-14 godina: I dalje bacaš loptu; baciš pod krevet knjige posle završenog razreda; bacaš prvi šmek plavom čuperku iz vrtića, sada iz istog odeljenja; bacaš loptu; bacaš loptu; bacaš loptu; bacaš ga u WC šolju.
14-18 godina: Izjavljuješ ljubav crnom čuperku (ista, samo se ofarbala da bi bila kul) i bacaš porno časopise pod krevet gde su knjige, ovaj put trajno; bacaš čuperak na krevet; bacaš prvi kondom u WC šolju.
18-25 godina: Bacaš mnogo kondoma u WC šolju. Poslednji koji si bacio bio je onaj koji je pukao; crni čuperak baca bidermajer.
25-65 godina: Da bi nahranio onog akrobatu što je pobegao iz poslednjeg kondoma pre nego što si ga bacio, bacaš sve za šta se plaća – smeće, džakove, zemlju lopatom; sve ređe bacaš plavi čuperak (prestala da se farba) na krevet i najzad prestaneš; bacaš račune i priznanice za plaćenu struju.
65 godina: Bacaš lopatu; bacaš prvi ček od penzije.
65-80 godina: Bacaš mnogo čekova od penzije; ponovo uzimaš lopatu i bacaš njome zemlju u grob sedog čuperka (priroda je ofarbala).
80 godina: Baciš kašiku.
Fikus13
Ćufta u studentskoj menzi. Nikad ne znaš kakvo te iznenađenje očekuje unutra.
Tehnološki usavršena prodaja magle uz promenu agregatnog stanja iste.
Za fensere predstavlja dosadno mesto, gde se uveče skupljaju narkomančine i ludaci, dok je za normalne ljude to najlepši deo grada.. Mesto za opuštanje i mesto gde bar na kratko zaboraviš na sva sranja koja se dešavaju oko tebe. Mesto gde nikada nije dosadno, bilo da je to okupljanje kod amfiteatra, gde sa Šabanom blejiš i cirkaš apatinsko, bilo da je sedenje na klupicama ili na betonu pored reke, ili na drugom kraju grada, prema Bulevaru. Mesto gde čuješ razne rasprave, od toga koji je bolji deo grada Palilula ili Durlan, ili gde su bolje pljeke “Kod Lafa” ili kod “Zokija i kurve”, pa sve do rasprave da su ženske na medicinskom fakultetu bolje od cura na filozofskom ( što je u najmanju ruku smešno ). Naravno, kej pruža najbolji provod kada si u društvu totalnih idiota, sa kojima možeš da pričaš o nekim totalno nebitnim stvarima ili sa kojima možeš samo da blejiš i ćutiš. Lepo uzmeš kupiš gajbu Jagodinskog, semenke za 200 dindži kod onog dedice kod mosta, sedneš kod Šabana, zagrliš Vlastu ciganina, prepustiš se zvuku njegove frule i boli te tuki. Barem ćeš se sigurno bolje provesti nego da slušaš kreštanje Ane Nikolić u jebenom Studiju.
Niški Kej.
Ovo je prva rečenica koju će vam reći stanovnik nekog prigratskog naselja nakon vase podsmešljive reakcije na račun njegovog prebivališta.
- E ćao devojke, odakle ste?
- Iz Borče
- Hahahahahahaha
- Šta se smeješ? Treba nam 15 minuta do centra!
Sanjao sam sinoć divan san ("I had a dream" Martin Luter King) - ulazim u Maksi i vidim rafove na kojima stoji plazma keks, pored njega afganistanski shit, bebi hrana u bočici, LSD u kapima, mleko u prahu, heroin u prahu, andoli, pored njih trodoni... i svi ljudi idu sa svojim korpama i uzimaju ono što žele i niko nikoga ne gleda sa prezirom i osuđivanjem. Na razglasu svira Pink Floyd, ja dolazim na kasu gde mi prelepa devojka u uniformi sa psihodeličnim motivima izdaje račun na neku beznačajnu sumu. Odlazim na Trg Republike sa svojom kesom punom raznih droga, policajac me doziva rečima: "gospodine, gospodine, oprostite, ispao vam je džoint". Ja mu se zahvaljujem i bratski ga delim sa njim. Opraštamo se i ja mu dajem nekoliko halucinogenih pečurki iz porodice psilocibe za uspomenu. On mene pozdravlja u stavu mirno dodirujući obod svoje šapke. Nasmejana deca igraju oko mene dok sunce sija iako je oblačan dan i kiša lije kao iz kabla.
Kod nas nekako,sve je teže postati alkoholičar, jer da bi u Srbiji bio alkoholičar moraš da se ne trezniš nedeljama, po nekoliko meseci. Što u Evropi smatraju alkoholičarom, to je kod nas običan vikendaš, ili rekreativni alkos.
No, najlakše ih je podeliti po tome kakvi su kad se napiju i po tome koliko često piju.
Prema ponašanju kad se napiju dele se na:
-Volim-vas-sve tip:
Lik koji kad popije ide od osobe do osobe, godine i pol nisu bitne, ionako tada sve voli, ljubi, grli. Često najbolji likovi na pijankama, zagrli te dva minuta ispriča ti kako te je oduvek gotivio al' kako nikad nije imao prave prilike da se druži sa tobom, ako si muško, ako si žensko, kako je zaljubljen u tebe, od pre jedno pet minuta, ili pačića, zavisi, uglavnom, kažeš mu da moraš da ideš i neće se naljutiti.
-Ajde-da-im-jebemo-mamu lik:
Čovek koji kad izađe negde sve ga smara, stoji kod stola pijan, manje od svih ostalih, ili mrtav pijan, ne postoji srednja faza kod ovakvih, brani ekipu, i drži stol da ne padne. Uvek nasrtljivi, najgori likovi za ''pravljenje krugova'', al' opet gotivni kad su sa tobom (nešto ih i ne volim kad su sa drugim ekipama, a ni oni mene).
-Je-l'-moguće-da-me-ostavila lik:
Lik koji uvek ima nekih emocionalnih problema, pa zato i pije sa vama, uvek mrtav pijan nađe da vam se jada, kad je vama do skakanja, njemu kreću prve suze i ''brate moj, jedino tebe volim, ne vredi sve su one kurve, brate moj, je l' možeš ti meni da veruješ da...''.. Jako dosadni likovi, trebali bi malo da se opuste,kad nađu devojku onda je super izlaziti sa njima, dok je nemaju, uvek tuguju za prošlom.
-Znam-daj-još-jedno lik:
Lik koga boli tuki za sve vaše probleme, za sva vaša dešavanja, uvek je tu sve da sasluša i da na kraju da jednostavan savet koji u principu tada i rešava sve probleme: ''znam brate, verujem ti,nego ae mi uzmemo po još jedno''.
-Smoriša:
Lik koji je inače zanimljiv, ali to veče, i pored svog tog alkohola jednostavno, nije u elementu, najbolje ga ostaviti po strani te večeri.
Po tome koliko često piju dele se na:
-Cirozaši
Obično su to oni ljudi koji ne izlaze iz flaše, socijalni slučajevi, koje uvek nađeš ispred prodavnice,koji ti ne traži 5 dinara zato što je gladan,nego što mu fali za Jelena ili Lava. Obično jako dobri, ali ih je život nekako izmučio pa sad utehu traže u flaši. Zabradatili, u nekoj staroj odeći, a higijena im je davno zaboravljeni prijatelj.
-Vikendaši:
Mi, obični smrtnici, koji pet dana uz obroke pijemo sokove, idemo na posao/ u školu i onda sa velikim entuzijazmom očekujemo taj dugo očekivani petak-subotu da se oduzmemo k'o vozačka dozvola.
-Alkoholičari u pokušaju:
Oni koji piju samo radnim danima a ne vikendom, jer su skontali da ih ima nekako više pa im je računica jednostavnija, viđaš ih stalno po nekim kafanama za zagrevanje petkom kad kreneš u grad, a ovim danima greju klupu ispred prodavnice,dobri stari likovi iz kraja.
-Alkosi u najavi,:
Oni koji na pauzi na poslu popiju po jednu, pa posle na kafe pauzi još po jednu, kad dođu kući jednu dve, ustvari kad god im se ukaže prilika. Obožavaju velika dešavanja tipa svadbe, ispraćaju.
-Dobro veče, momci,lepa muzika, kako vam se čini, vi nniste pozvani?
-Oo gazda sve je super,na nivou, ma ne znate vi nas, mi smo s mladine strane.
-Dečko ovo je ispraćaj.
Kada i u najtežim trenucima smogneš snage da zaštitiš čast svoje otadzbine.
Strankinja: Au, kako ti je penis mali..Odakle si ti?
Srbin: Iz Rumunije sam..
Nastaje kao posledica frustracija dobrih igraca pesa. Te frustracije izazivaju:
- noobovi koji su pritisli kocku na 45 m od gola i pogode pod precku iz okreta
- sama igrica, kad ne da da se da gol (pogadjanje stative sa 5 metara na prazan gol)
- sitni bagovi koji umeju da pokidaju sve zivce jer dobar igrac pesa sve lepo planira i nista ne prepusta slucaju a bag mu sve poremeti.
Ko nema groblje u kutiji za cipele ili ispod kreveta nije dovoljno igrao pes, pa samim tim ne moze sebe smatrati dobrim igracem.
Pravi igrac groblje meri na kilo a ne na komad, sklapa jedan od tri dzojstika i zna celukupan jeftini asortiman kompanije Genius.
Sintagma koja se upotrebljava kada te nešto ne zanima.
Ivan: E, brate jebu ti ženu u bazenu.
Jovan: Ma zabole me, jebo sam je i ja.
