Srpski old skul test ljubavi, definitivan i kapitalan korak dalje u romantičnoj vezi i ozbiljan znak da bi dve familije mogle uskoro da se oprijatelje. Gest junoše koji devojku odvaja od svih drugih šema i kombinacija i stavlja je u centar bar onog što je iole ostalo sveto nama Srbima, a sa njene strane znak istinske zainteresovanosti i hrabrosti - ko bi zbog drugog razloga izdržao snajperisanje izvršnog konzilijuma tetki i ujni, babino nazivanje snajom i štipkanje za obraz, lukava strikova pitanja o lozi prezimena u okviru interne udbaške provere je l' iz dobre kuće i kako stoje s imetkom, i đedovo pitanje jesu njeni onomad bili za Đujića ili za onu črvenu gamad.
Ako prođe test srpske slave, to je već materijal za ženidbu: prvo, jer te familija voli, tvoji su iako su daleko od savršenih, i žele ti sve najbolje, jer, jebiga upremili su rakiju za tu svadbu već iste godine kad si se rodio, a drugo - bogami, to je onda žena mnogo jakih živaca i neviđenog strpljenja kakva čoveku kroz život može biti i ljubavnica, i prijatelj, a bome i jatak.
Što se ne smuvaš sa Marijom gotičarkom, prelepa je cura, pametna, slatka, a neko reče da su te gotičarke uragan u krevetu, naravno ako ti ritualno ne odseku kurac i stave u teglu s krastavcima...
Sve je to tačno, ali.... Kako ja to na slavu da dovedem?!
Muškarac koji raskida vezu u očima većine ženskog sveta. Kako god da se postavi posle raskida, iz brojnih znanih i neznanih razloga, ovo je jedan od najčešćih epiteta koji će žena da upotrebi.
1) Muškarac koji se posle raskida uopšte ne javlja
-Proveli smo tri godine zajedno. Mogao bi bar da pozove da me pita kako sam. Ne mogu da verujem da je tako bezdušan. Svinja jedna!
2) Muškarac koji se javlja ubrzo posle raskida
-Što me zove kad nema nameru da se pomirimo! Ja ovde isplakah suze a on me pita da li sam našla nekog. Ne mogu da verujem da je tako bezdušan. Svinja jedna!
3) Muškarac koji se javlja 6 meseci posle raskida
-Jel' on misli da sam ja tako glupa? Nije mu uspelo sa onom namigušom koja mu se nabacivala dok smo još bili zajedno, pa sad mene zove. Ne mogu da verujem da je tako bezdušan. Svinja jedna!
Ona je devojka koja ti skroz promeni život. Iz korena. Menjaš ponašanje, shvatanja, razmišljanja. Sve. Prestaneš da budeš seljak. Više ne duvaš nos na sred ulice tako što jednim prstom začepiš nozdrvu i duneš. Ne. Sada koristiš maramice. Počneš da budeš neko sasvim drugi. Ona je devojka zbog koje ti neće biti žao da ispališ ortake. Neće ti biti žao zato što nisi otišao sa njima blejati ili u kafanu. Bitno ti je samo nju da vidiš. Ona je centar tvog sveta. Sve se oko nje vrti. Ona ti je na prvom mestu. Ona je devojka kojoj po prvi put kažeš: ''Volim te'' i stvarno to misliš. Gledaš je sasvim drugim očima nego svet oko tebe. Ona je za tebe najlepša, najpametnija, najzgodnija. Sve ostale su ti ništa naspram nje. Uopšte, za sve ostale te baš briga. Gledaš samo nju. Želiš samo nju. Svakodnevno pokušavaš da joj pokažeš koliko ti znači. Nikada ne psuješ a kamoli dižeš ton. U stanju si sve da uradiš za nju. Šta god da kaže. Ne daš je nikome. Jebao bi kevu svakom liku koji se mota oko nje. Nadaš se da će vaša veza večno potrajati. U tripu si da ćeš da je ženiš, da je ''ona prava''. Super ti je. Idealno. Ne može bolje. Srećan si kao malo dete koje dobije igračku koju oduvek želi. Sve do jednom. Sve dok ne dođe i taj dan. Dan kada nju to sve smori. Kada joj jednostavno dopizdi. Svidi joj se neko drugi. Jebi ga. Ne možeš tu ništa. Nemoćan si totalno i baš zbog toga ti je najviše krivo. Završava vezu čuvenim rečima: ''Ja bih da ostanemo prijatelji''. Znaš da ne možete to biti. Ne posle svega što se dogodilo. Nju boli kurac. Realno. Rešila te se i sada je slobodna kao ptica. Provodi vikende u ludim provodima, dok se ti razbijaš od alkohola po lokalnim kafanama. Nije ti jasno zašto? Zašto? Šta si to uradio? Gde si to pogrešio? Jedino ti to prolazi kroz glavu. To i trenutci vaše veze. Dani kada ste se smejali zajedno, sprdali, zajebavali. Vreme ti jako sporo prolazi. Minuti kao sati. Sati kao dani. Ona je devojka zbog koje će ti poteći prva suza. Ona je devojka zbog koje ćeš se po prvi put u životu skenjati zbog neke ribe. Svi ti govore: ''Ma naćićeš drugu! Svet je pun boljih riba!'' A ti samo spuštaš pogled. Znaš da je ne možeš tek tako zaboraviti. Ne treba ti nijedna druga. Želiš samo nju. Misliš da ti nema utehe. Da te to nikada neće proći. Sve dok ne osvane i taj dan. Dan kada sa ponosom možeš reći da si je preboleo. Da je to sada prošlost za tebe. Opet se smeješ, iskreno od srca, opet je sve kao nekada. Opet si u igri. Neukroćeni pastuv se vratio. Budu ti smešne stvari oko kojih si toliko gubio živce. Međutim, uvek ćeš je pamtiti kao svoju ''prvu ljubav'', kao devojku sa kojom si sve prošao.
Ona je ovo, ona je ono, ali tebi - ona je sve. Drugi je pljuju - ti je braniš. Drugi je ne podnose - ti je obožavaš. Svidja ti se... Mnogo. I previše. Lud si za njom. Za trenutak pored nje dao bi deset godina pored bilo koje druge. Sve one su tako... a ONA je ipak tako... Ali, ti si njoj drug. I ništa više. Samo još jedan običan drug, a ona je tebi... prosto sve. Tako je bilo, tako će ostati i to te boli, grize, kida iznutra. Ne jedeš, ne spavaš, nemaš više ni inspiraciju da definišeš nešto na Vukajliji. Preostaje ti samo da pokušaš lečenje narodnim lekom za sve...
Kad saznam da li terapija deluje (trajno, tj. na duže staze), javljam vam. Trenutno je još u fazi testiranja...
Stanovnici Pukovca, sela blizu Leskovca, zajebani kao kratko ćebe, nezgodni kao tesne gaće. Strah i trepet južne Srbije. Ne plaćaju struju već petnaestak godina. Ulaze u medjunarodni voz u Leskovcu i vuku sigurnosnu kočnicu kad stigne u Pukovac. Ko nije dobio tepanje u Pukovac nije ni bio u Pukovac.
Zajebani su više nego Matevčani jer Matevčani svoje protivnike gone na sudu a Pukovčani svoje gone kroz njive pa do Morave mutne vode 'ladne gde ih uz pomoć pukovačke kobre udešavaju tako da ne valjaju ni bogu ni ljudima.
Omiljene žrtve su im fudbalske sudije i radnici Elektroprivrede. U poslednje vreme sudije duvaju u pištaljku i dižu zastavicu čim neko predje na pukovačku polovinu terena pa se broj invalidskih penzija u Fudbalskom savezu Srbije naglo smanjio. Nesrećnici iz Elektroprivrede još uvek nisu shvatili sa kime imaju posla pa im se dešava da im Pukovčani vežu šarplaninca za banderu kad se popnu gore da isključe struju.
Postoji priča da su se u autobusu potukli kondukter i Pukovčani, vozač je zaustavio autobus pored puta i zajedno sa kondukterom odmaglio što dalje a autobus su pokupili nedelju dana kasnije. Ovo naravno nije tačno, svako ko ima dva grama mozga bi čekao najmanje pola godine da ga malo zaborave pa da se vrati po autobus.
Na onom svetu duše Vikinga, Vandala, Huna, Mongola i ostalih strašnih ratnika mirno napuštaju prostor ispred nebeske zadruge i idu da cirkaju negde gde neće da smetaju pokojnim Pukovčanima.
Tražen kao krimosi sa interpolovih poternica ili mleko za vreme sankcija, nevidljiv kao ruski špijuni u Srbiji, neshvatljiv i povučen u sebe kao Tesla pre otkrića naizmenične struje, efikasan za trankilizaciju ženske živine kao otrovne strele iz amazonskih džungli, a kod nekih nesrećnica, po učestalosti javljanja ekvivalentan Halejevoj kometi... U svakom slučaju, privilegija pički da imaju sopstveni aksiom, iliti tvrdnju koja se ne dokazuje, jer ju je, jelte, nemoguće dokazati. Ako pička tvrdi da je svršila, mužjaku jedino ostaje da počeše jaja, digne noge na sto, šmekerski srkne pivo i eventualno je još jednom ugrize za dupe, dok ista dolazi k sebi u postorgazmičnoj flakcidnosti. Međutim, neki od nas muških goveda (a možda i svi), kada se nađemo u posebnoj fazi da nas “nije strah da uključimo mozak i pričamo o osećanjima”, volimo da prodžaramo mečkinu rupu (ovo je metafora, nije pička) i da otkrijemo svoju “duboko skrivanu” zainteresovanost za filozofiju ženske svrške. I evo, do kakve sam ja “istine” došao:
- I, bejbe, kako to izgleda kad ti prodžaram sistem dugometražnim crevom za navodnjavanje bunara želja, m? Mislim, čuo sam da je taj vaš orgazam mnogo bolji nego naš. Ono uvek je bolje ono što je tuđe, ali kad bi samo mogla malko da mi objasniš, kako vi to... - Pa... mmmh... kako da ti objasnim to... Najlepši je ona prvi osećaj kad ulazi, to je ludilo, kao da sevaju varnice po vlažnim zidovima nekog uskog prolaza... - I onda ja taj prolaz razjebem, proširim, a... - Ma stani bre, kud si navr’o.... I onda... kad razjebeš taj prolaz, debilu, onda mu to dođe kao neka jurnjava kroz mračan tunel sa mestimičnim proširenjima kao u nekoj pećini, ali sa nekakvim halucinacijama oko tebe, kao da si na LSD-u ili na otrovnim žabama, i vruće ti je, i žedan si, i juriš neku užarenu loptu koja beži, beži, beži, i onda je konačno stigneš, i kad prođeš kroz nju, sledi provalija, i padanje kroz hladan vazduh do otrežnjenja... - Ne seeeeeeri! Pa ja da sam žensko, jeb’o bi se svaki dan, a ovako jebem i češće.
