Posmatrati veoma privlačnu i oskudno obučenu devojku, a pri tome biti svestan da ne postoje nikakve teorijske šanse za osvajanje iste.

Marketinški trik koji nije zaobišao ni najstariji zanat na svetu, dokaz da sve ide u kurac kad i za pičku ima kusur.

Mozak operacije operacije mozga.

Jedan od dokaza bliskosti između dve osobe.

Delom zbog ambicije ravne mungosu, delom zbog nemanja veze u opštini, delom što je za vreme predavanja bio u kafani završi ti on u mestu poput Korbevca, Moštanice ili Žbevca ako je srećan.Svaki dan putuje do tog sela i najbolji je ortak s vozačima. Meri matorim poljoprivrednicama pritisak, iliti pretisak kako ga one zovu, uzima od istih sir, mleko, jaja. Piše uput za bolnicu u veći grad, taman da seljak i proda nešto na pijaci ako je subota. Svestan je da je skretničar, ne zanosi se idejama da je elita, da je pripadnik 'humane profesije'. Virtuoz seljačkih brlja, veterinar po potrebi (kada je ovaj na nekom veselju ili bije ženu), majstor za frezu, da je komunjarsko vreme bio bi i u Mirovnom veću. Ponekad mu i nabace ćeru devicu , da se uda za 'doktora'...seljačka posla.

Dva, u nekim slučajevima i tri čoveka koji su na izgled sasvim obični i normalni, možda samo malo ćaknuti, tek toliko da ne budu oličenje potpune normalnosti. Pojedinačno, oni su ljudi kojima možete da date skladište baruta u kutiju šibica i da budete sigurni da neće da naprave nikakvu glupost.

Zajedno su barut i šibica. Nije zlo što ih je bog stvorio nego što ih je sastavio. Kao što se komplementarni uglovi dopunjuju do pravog ugla tako se komplementarni ludaci dopunjuju do pravog ludaka koji radi sa dva savršeno sinhronizovana uma.

Reči im nisu potrebne za dogovor, ne moraju ni da razmene poglede, obojica su potpuno svesni kakva se sumanuta ideja mota po glavi onog drugog i rade sve šta mogu da povećaju štetu koju će realizacija ideje da napravi. Savršeno se uklapaju i dopunjuju jedan drugog u ključnim trenucima za pravljenje neke pakosti koju niko normalan ne bi smislio. Tu i tamo razmene po koju reč, čisto da prisutne obaveste da će uskoro biti veselo ali da im ne otkriju šta se tačno sprema.

To je onaj osećaj kada pešaci čekaju zeleno svetlo na semaforu. Automobila nema a crveno svetlo nikako da se transformiše u zeleno i niko nije toliko jebeno moćan da pređe ulicu. Ljudi i dalje čekaju, neizvesnost je u njihovim glavama. I tada, tada dolaziš ti, sa moćima pobesnelog vepra i mudima velikim poput turskog topovskog đuleta...
Bez ikakvog razmišljanja prelaziš ulicu. Masa koja je do tog trenutka čekala, kao penzioneri u banci Inteza, kreće za tobom iako tebi na leđima ne piše "Come with me if you want to live", ne znajući da li ih vodiš u propast ili koji već kurac.