Rečenica svakog tinejdžera koju, razočaran postupcima roditelja, izgovori bar jednom u životu.
Međutim, stvarnost je sasvim drugačija. Genetika je čudo koje ne dozvoljava velika odstupanja, tako da će razlike između dece i roditelja biti male. Čast izuzecima.

Fraza kojom osobu koja podrhtava poredimo sa gorepomenutim glodarom koji umire u agoniji.

Fetiš mentalno poremećenih osoba.

Ćelav čovek.

Umro sam noćas. Nisam ni slutio smrt, niti su mi rekli da sam bolestan. Lekari ponekad baš umeju da budu nemarni, eh... I tako ja ugledam sebe kako se u gluvo doba kroz širok snop svelosti uzdižem ka nebu. Trans ekspres za nebesa. Za samo par trenutaka nađoh se u raju (čovek bi pomislio da je oduvek bio tu, na dohvat ruke). Na ulazu prođoh kroz detektor greha i kako nije zapištao zvukom jačim od 53Hz, ubrzo se nađoh na oblaku koji su mi dodelili kao trajno prebivalište. Bilo je udobno. Palo mi je na pamet tada šta se dešava oko mog tela dole, na Zemlji. Verovatno stari nisu još izvalili da sam se naoružao za večna lovišta. Ali, ovde gore mi ta činjenica nimalo ne smeta, jer kroz etar kao da kruži neki mir, spokoj koji se u gasovitom stanju uvlači kroz nozdrve. Uglavnom, ispalo je da su upravitelji nebeski predvideli moj osećaj dužnosti da svoje bližnje obavestim o nedaćama koje su me zadesile i izvestiše me da imam pravo na jedan SMS. Bio sam zaprepašten. Zar i carstvo nebesko puca od tehnologije? No, bolje išta, nego ništa, pomislih, ali mi na pamet pade još bolja ideja. Setih se mog vukajlisanja za života, te zatražih dozvolu da, umesto SMS-a, bacim poslednju defku na Vuki, kako bih šire narodne mase obavestio o putevima božjim na koje me ruka sudbe poterala. Blag osmeh im je prešao preko lica. Verovatno se i oni lože na ove vaše fore. Dobih dozvolu i eto, sada vam pričam šta mi se desilo, poslednja priča koju ću ikada ispričati.

Počne zub da te boli, udara u mozak. Probaš šest vrsta tableta protiv bolova i ne prestaje.
Nekako prespavaš noć, boli , otkida.
I, najzad odlučiš da odeš kod zubara. Ulaziš u čekaonicu, predaješ knjižicu i sedaš. Sedmi po redu. U ordinaciji čuje se dreka, bušilica...Izlaze tipovi sa krvavim maramicama, izobličene face a tvoj zub odjednom prestaje da boli.
Srećan, čeprkaš po knjižicama, nalaziš sopstvenu i tutanj na vrata.
Ni do kuće nisi stigao, kurton od zuba počinje da kucka, podjebava i reže po mozgu.
Opet Jovo nanovo !

Тренутак кад срце каже: "Где сам оно стао?"

_____________________________________________________________________

Pandan švedskom stolu. Predstavlja naziv jednog od 1 000 000 srpskih bogohulnih običaja. Običaj se sastoji iz toga da se za vreme zadušnica preko pokojnika stavi stolnjak na koji se reda sve, od predjela, pa do torte.

Kad znaš da se stvari neće dobro zavrsiti.

Upitna rečenica u dečjoj igri pravljenja topova od blata.
Nekada, dok nije bilo asfaltiranih ulica, nakon kiše deca su mesila takozvane topove od blata. Jebemliga, ne znam zašto smo ih zvali topovima kad su više imali oblik poveće pepeljare.
Napraviš top, podigneš ga iznad glave tako da rupa bude okrenuta ka zemlji i pitaš:
Jel' kod kuće popa? Udariš top o zemlju i čiji top jače pukne, njegova pobeda.

Узречица коју користе удате девојке/жене које имају иза себе подужи списак бивших партнера.

Najveća čast i pohvala onom koji je kuvao kafu. Kafa zna da protera, ali samo u rukama iskusnih znalaca efekat se postiže posle prvog gutljaja.