Odgovor narkomana na pitanje da li možeš da se navučeš na travu.
Rečnik / autori
AL
***Alek***
na Vukajliji od februar 2011.viđen 10. avg 2014.
0 definicija0 odabranih0 poena
Metaforičan pokušaj da se dočara koliko je određena osoba ružna.
Osoba koju možeš prepoznati po tome što ti pomaže da nabaviš dokumenta koja ti fale.
Jedini muškarac koji je dobio ciklus.
Za fensere predstavlja dosadno mesto, gde se uveče skupljaju narkomančine i ludaci, dok je za normalne ljude to najlepši deo grada.. Mesto za opuštanje i mesto gde bar na kratko zaboraviš na sva sranja koja se dešavaju oko tebe. Mesto gde nikada nije dosadno, bilo da je to okupljanje kod amfiteatra, gde sa Šabanom blejiš i cirkaš apatinsko, bilo da je sedenje na klupicama ili na betonu pored reke, ili na drugom kraju grada, prema Bulevaru. Mesto gde čuješ razne rasprave, od toga koji je bolji deo grada Palilula ili Durlan, ili gde su bolje pljeke “Kod Lafa” ili kod “Zokija i kurve”, pa sve do rasprave da su ženske na medicinskom fakultetu bolje od cura na filozofskom ( što je u najmanju ruku smešno ). Naravno, kej pruža najbolji provod kada si u društvu totalnih idiota, sa kojima možeš da pričaš o nekim totalno nebitnim stvarima ili sa kojima možeš samo da blejiš i ćutiš. Lepo uzmeš kupiš gajbu Jagodinskog, semenke za 200 dindži kod onog dedice kod mosta, sedneš kod Šabana, zagrliš Vlastu ciganina, prepustiš se zvuku njegove frule i boli te tuki. Barem ćeš se sigurno bolje provesti nego da slušaš kreštanje Ane Nikolić u jebenom Studiju.
Niški Kej.
Fraza koju Beograđani i pored njih svi ostali koji nisu iz Južne Srbije vole da čuju od nekog Nišlije. Samo da kaže to "iz Niš" i svi kreću da mu kliču, devojke već počinju da se skidaju i vrište njegovo ime, klinci su fascinirani a matorci ga poštuju kao da je rekao nešto što ni sam Njegoš ne bi mogao da smisli.
Ne govore sve Nišlije "iz Niš", ali će ljudi tražiti, moliti, pa čak i platiti samo da kaže to "iz Niš". Nišlija koji koristi ovu frazu ima svuda otvorena vrata, uvek može naći nešto da umoči i svuda će ga ljudi voleti i poštovati.
Sabor umetnika iz cele Srbije u Beogradu, predstavljanje:
-Zdravo, ljudi, da vam se predstavim, ja sam iz Kovina, zovem se Branko i bavim se slikarstvom. (ide aplauz)
-Dobar dan, želim svima da se zahvalim što ste došli da me podržite, moje ime je Evdokija i ja sam iz Kraljeva i bavim se vajarstvom. (ide aplauz, neki joj dobacuju pošto ima dobru sisu)
-Pozdravljam vas sve prisutne, moje ime je Nemanja, ja pravim figurice iz drveta i iz Niša sam... (muk) ...sa juga, "iz Niš".
-(cela sala) To bre majstore, najbolji si! Svaka čast, to je pravi umetnik! Neco, oplodi me! NEMANjA SRBINE!
Rečenica koja te zatekne nespremnog, izgovorena od strane devojke, paničarke, koju poznaješ taman toliko dugo da joj broj telefona još uvek ne znaš napamet. Niti njenu prirodnu boju kose.
Grom iz vedra neba!
Smak sveta! Kraj, ništa više neće biti kao pre.
A verovao si da su šanse da ti se ovako nešto desi, baš sada, jednake verovatnoći da je vetrenjača iz Servantesovog Don Kihota, zaista div.
- Halo?
- Ja sam bubili. Izvini što te zovem ovako kasno, ne špijuniram te više, svega mi. Znaš da te ne bih budila u ovo doba da nije nešto hitno.
- Ooo da, znam.
- Znaš, danas sam ceo dan nešto nervozna i preosetljiva. Tri puta sam zaplakala na „Oči boje duge“. Mamin ručak nisam mogla ni da pipnem, sve mi nešto muka bilo, a znaš koliko volim podvarak. I još na sve to, ceo dan na TLC-u puštaju neke emisije o bebama, kao da znaju. Bubili? Je l’ ti to hrčeš? Ladno hrčeš! Sram te bilo, svinjo bezosećajna! KASNI MI!
- Čččč...čekaj, stani. Kako kasni? Zašto kasni? Jesi li ti sigurna?
- Nego šta sam! Sve simptome trudnoće imam, nisi me slušao!
- Dooobro, polako. Samo bez panike!
- Ne paničim!!!
- Slušaj, jutro je pametnije od noći. Lezi lepo, spavaj, pa ćemo sutra ujutru da rešavamo to, m?
- Kako to misliš da rešavamo?! To? Beba je za tebe TO?! Hoćeš da abortiram, jel?! Kao znamo se mesec dana i te priče? Nema šanse! Rodiću ga!
- Halo, halo...Jelena?
Ok. Spustila mi je slušalicu. Nema veze. Bolje je tako...
I šta sad u pičku materinu? Jebote, imam 22 godine, još sam na faksu, moji me izdržavaju. Ma nema šanse, ne mogu da je oženim. Znamo se mesec dana. Nismo mi jedno za drugo. A nismo ni neki par, k’o kera i bandera smo. Ne znam ni kako joj se pudlica zove, koliko ispita ima do kraja, koje joj je boje kapija. Jebote, pa ja ne znam ništa o njoj! Smiri se, Nikola, smiri se. Pokušaj da odspavaš, tri sata je, ustaješ u pola sedam...
Čekaj, pa gde ćemo živeti? Kod mene nema mesta. Šta ako nosi trojke? Moraću da se zaposlim na građevini kod ćaleta. ĆALE! Jebote, ubiće me ćale! Dobro, pa i on je mene napravio sa 20. Znam, reći će: "To su bila druga vremena!". Kako da mu saopštim uopšte, ima slabo srce, neće izdržati. Juče mu se slošilo kod kuma Ranka na svadbi. Svadba! Sigurno će hteti veliku svadbu, pričala mi je da ima mnogo rodbine. Mrzim ta opštenarodna veselja! Ma ne, nećemo se uzimati. Priznaću dete i gotova priča. Plaćaću elimentaciju, nisam ja nikad bio skot. Viđaću ga vikendom. Pa da, vodiću ga i u vrtić ako treba, odlaziti po njega. Pa kad ga odvedem prvi put na pecanje, a on onako mali, jedva 5 godina, pa se kikoće pored vode. Vodiću ga i na upis u prvi razred, moj junak mali, veća torba od njega. Tačno ga vidim. Grli me na hodniku i gleda njegovim malim bečatim okicama i kaže: „Biću dobar, tata.“ TATA! Pa ja sam nečiji tata! Moram da zapalim pljugu, razbio sam san.
Dobro, moram reći mojima. Ljutiće se par dana, pa će ih proći. Kao i ono kad sam pao godinu i kad me murija uhapsila posle Derbija. Derbi! Jedva čekam da ga odvedem prvi put na stadion. Kupiću mu šal i duksić, biće pravi mali navijač. Junak tatin! A šta ako bude žensko? Šta onda? Nikada sebe nisam video kao oca devojčice. Mada, slatke su onako male, u haljinici i šnalicama u kosi. Biće lepa devojčica. Samo da ne povuče na mene velik nos. Biće bečata na mene, garant. Princeza tatina. Vrtirep mali, sa dugom crnom kosicom. Smaraće me da je vodim na balet i ritmičku gimnastiku, vodiće je taja njen. Učiću je od malih nogu šta je prava muzika. Izbaciću Pink iz memorisanih kanala. Ja ću joj izvaditi prvi mlečni zubić i staviti joj ga pod jastuk. Čitaću joj Andersenove bajke pred spavanje...
Nikola, o čemu to razmišljaš? Otišao si predaleko. Ništa to još nije sigurno. Nema veze, svanulo je, moram da odspavam makar ovih pola sata dok ne zazvoni alarm...
A šta ako mi zabrani da viđam dete? Ako se odseli u drugi grad? Ne daj Bože uda za nekog drugog?! Neki rmpalija da mi vaspitava dete! Nema šanse! Oženiću je, pa da. Nije ona toliko loša. Nije čak ni ružna. Ako izuzmemo klempave uši i krive noge. Dobro, i govornu manu. Al’ ima lep osmeh. I oči su joj lepe. Ima koji kilogram viška, ali nije to ništa. Pa eeej, nisam ni ja žgolja, fin smo par, onako kad stanemo jedno pored drugog. Nije čak ni ljubomorna. Preterano. Samo dva puta je pravila scene do sada. Ništa to nije. Čak je i palačinke pravila za moju ekipu kada smo se okupili da gledamo tekmu. A slatka je... To je to! Rešio sam! Provešću sa njom život! Rodiće mi malo voljeno biće. Imam plan. Saopštiću mojima ujutru, pa kud puklo, da puklo. Oni nam sigurno neće odmoći. Uselićemo se u babin stan, stanare ćemo otkazati od sledećeg meseca. Ja ću sam da ga okrečim. Mića će da mi uradi stolariju. Nebojšu ću zvati da mi sredi kupatilo. Duguje mi. Dečiju sobu ćemo da uredimo sami nas dvoje. Srušiću i onaj krivi zid, napraviću šank. Gajba će nam biti ko bombonica. FLEKICA! Tačno, Flekica joj se zove pudla. ŽENIM SE! Ako treba svadbu, dobiće i veliku svadbu! Moram sutra da javim ortacima. Ko ga jebe, jednom se živi! Biću prvi ćale u našem društvu. Jebote, ponosan sam na sebe. Tražiću da prisustvujem porođaju.
Alarm?! Kad pre? Toliko od spavanja. Nema veze, sredio sam svoj život. VOLIM JE! Savršena je! Zaprosiću je. Danas. Odmah! Moram da je pozovem!
- Halo, ljubavi. Jesam li te probudio? Nisam? Dobro je. Slušaj me. Sve sam isplanirao. Dolazim večeras do tebe. Što? Izlaziš sa drugaricama? Pa dobro, dolazim onda popodne, da se dogovorimo nešto. Otkud sad to? Što da ne dolazim? Boli te stomak? Nema veze, ovo ne može da čeka, rešio sam da te...aham, dobila si, pa dob...ŠTA?! DOBILA SI! Kako dobila?! Zašto dobila?! Jesi li sigurna?! Ne vičem! Noćas dobila? Kako možeš to da mi uradiš? Kako šta?! Pa jel znaš šta si mi sad uradila? Jel znaš?! Sve si mi snove srušila! Da, ti meni! Sinoć si mi rekla da ti kasni! Koliko?! Kasnilo ti je dva dana?! DVA DANA?! Eeej! Pa jesi li ti normalna?! NE VIČEM!!! Ja sam noćas već vodio decu u školu i na balet, a ti mi kažeš da ti je kasnilo samo dva dana?! Ti se bre igraš sa mojim osećanjima! Ne mogu da se smirim! Kako da se smirim?! Ne znam kad se vidimo. Zvaću te. Ajde.
I šta sad? Nemam više dete. Nema ni svadbe...ničeg više nema. Opet sam sam. Sa podočnjacima od neprospavane noći. Nema veze. Kad malo bolje razmislim...i nije bila neka riba.
Sociološki fenomen koji se može primetiti kod muške i ženske populacije uzrasta 7-77 godina, kojim se na neuobičajen način iskazuje naklonost. Ipak, žene to nekako zadržavaju u svom krugu, dok muškarci nikako ne brinu za okolinu i prilike. Odlikuje se izrazito nepotrebnim psovanjem i vređanjem, a sve valjda u nedostatku smislenih tema i razgovora. Što je prijateljstvo duže i dublje, to je i vređanje gore. Rečnik se kreće od protivprirodnog bluda, pa sve do najbrutalnijih uvreda i psovki na račun dobrog nam prijatelja. Pod uticajem alkohola i opijata efekat se samo pojačava. Nezavisnom posmatraču sa strane se može učiniti da su dve ili više strana u teškoj svađi, ali pažljivim analiziranjem izgovora, može se zaključiti da ljubav zapravo cveta.
- de si debeli pederu..
- de si ćelava nakazo..
- puši kurac...
- jedi govna...
- da stavim kafu?
- ae...
Ove izgovore koriste devojke kada zele da zavrse vezu, ali cinjenica je da ti izgovori imaju sasvim drugo znacenje.
Mislim da je vreme da prekinemo, ja imam previse obaveza i ovo stvarno vise ovako ne ide. - Zeli da proba novi kurac.
Ti si se promenio, nisi onaj isti decko u koga sam se zaljubila.. vreme je da prekinemo. - Zeli da proba novi kurac.
Predugo smo zajedno a veza nam stoji u mestu.. svakim danom je sve hladnije i hladnije. - Zeli da proba novi kurac.
Ja sam se promenila, nisam vise ona klinka koja je srecna kada joj napises volim te.. vreme je da raskinemo. - Zeli da proba novi kurac.
Iako te volim ovo vise ne ide.. a potvrda toga je i da mi se svidja jedan decko.. vreme je da raskinemo. - Probala novi kurac.
Tetkino objašnjenje oko izbora buduće mlade. Kapljica na vagi kvaliteta "da li oženiti brkatu dobričinu ili guzatu plavušu".
Eto vam ga na ziljave fukse!
Zvala se jednostavno, Ivana. I danas se valjda zove tako. Ne znam da l je živa, al pravo da vam kažem, nekako mi puca kurac. Elem, pucanje kurca na stranu, al mi smo se beskrajno voleli. Išli smo u vrtić "Pčelica Maja", ona u srednju, ja u veliku grupu. Ona je nosila roze mašnicu u kosi, a ja plave patofne na nogama. Ona nije znala da kaže slovo r, a ja sam znao da kažem sva slova, pa sam je zezao da izgovara "Riba ribi grize rep" i svaki put je poljubio u nos kad to kaže. Bila je slatka kao lipov kurac....ovaj, lipov med, ili možda bagremov, ne sećam se. Stalno smo blejali zajedno u pesku. Ljuljao sam je na ljuljašci i klackali smo se zajedno. Naučila me da igram lastiš, a ja nju da puca iz pištolja na kapisle. Najviše sam voleo, kad nas vaspitačice pošalju na spavanje, da se iskradem iz svog kreveta, uđem u sobu gde je srednja grupa i uvučem joj se u krevet. Tamo smo otkrivali naša tela. Ona je dodirivala moju pišu, a ja mazio njenu picu. Smejali smo se k'o ludi na brašno i bilo nam je do jaja. Jednom prilikom nas je izvalila vaspitačica i rekla našim roditeljima da smo psihijatrijski slučajevi. Moja mama je plakala, a ćale me pit'o "Jesi jeb'o ti ovu malu" i šmekerski se osmehnuo. Od tad nam nisu dali da se družimo, ali smo se viđali krišom ponekad. I kako je to Miroslav Ilić lepo opisao, jednog dana dok sam se sam vraćao iz vrtiča, video sam da se prokleta kurva krlja s nekim u senci kestena. Tad mi je puk'o film i pucao sam tom pederu u nogu. Pištoljem na kapisle, naravno. Ona je skočila i manirom iskusne latino glumice rekla: "Ovo nije ono što ti misliš, mi smo samo...", ali ja nisam želeo da je slušam. Plakao sam danima i noćima, odbijao sam da jedem poparu. Ispisali su me iz tog vrtića i upisali u "Neven". Tamo sam se navukao na dop i sad vam ovo pišem i verovatno odbrojavam poslednje trenutke mog bednog života bez Ivane. Ivana, I wiil always love you iako si jeftina droca.
Ovom rečenicom počinje uvod u surovo odbijanje od strane pripadnica nežnijeg pola, a žrtve su najčešće obični, dobri momci koji se očajnički trude da nađu devojku ali im to ne polazi za rukom.
Pažljivo je slušajte šta priča i ako čujete ovu rečenicu a zatim ono "ali", istog momenta počnite da se udaljavate od gospođice sa kojom razgovarate i držite se na sigurnom rastojanju od nje, jer ono što ona stvarno misli je " Skloni se od mene majmune ružni, glavati, debeli, neokupani,retardirani, izgledaš kao da su te pravili Isidora Bjelica i Ivica Dačić ".
Zbog ovakvog foliranja najbolje je izpičkomaterinati dotičnu.
Kafić pored škole, uvek prepun ljudi, petak, opuštena atmosfera, svi sede, pričaju i smeju se. Kao i obično 5-6 devojaka sede za jednim, a 5-6 momaka za drugim stolom a među i njima Radovan koji već duže vreme iz prikrajka vreba i snima Milicu. Posle velike bitke u sebi i višesatnog hrabrenja drugova koji su mu ulili izvesnu dozu samopouzdanja on prelama, ustaje i prilazi stolu gde su devojke:
Radovan : Ćao ja sam Radovan !
Milica : Ćao, Milica !
Radovan : Pa....Milice, kakvu muziku voliš ?.......
20 minuita kasnije :
Milica : Radovane, ti se meni stvarno sviđaš i super si dečko, ali ja....
Radovan : Znaš šta, da se nosiš ti u pičku lepu materinu !
