Davanje imena firmama
Za vreme Tita to je bilo jednostavno. Dakle, da bi izbegao dotičnog sa grbače dovoljno je da se setiš nekog akcionog junaka iz njegovog perioda ili nekog bitnog datuma za taj period. Znači, dan kada se Tito prvi put obrijao, prvi put se napio sa Mošom Pijadom i terao ga da mu gurne dva prsta, ili da se setiš 1300 kaplara, 543 desetara, devera neznanog junaka.
Kako je dotični bravar umro, tako su počeli da se prate neki trendovi, pa si imao sindrom EX preduzeća (Genex, Vobex, Simex, Brankodex..itd). Znači, jednostavno recimo uzmeš neko ime nečega čega si se prvog setio ili si izmiksovao neke reči, tipa, spojiš opanak i kožuru i dodaš eks i dobiješ OPAŽUREX. Ujedno u tom periodu se može reći da i to EX označava i životni vek tih preduzeća, jer su trajala koliko i pivo posle roštilja.
Ako ćeš da držiš neke mini peciva ili da pakuješ prezlu i prodaješ, onda to mora da zvuči italijanski. Recimo npr. OPAŽURETI ili OPAŽURINI, možeš i da ubaciš dva N pa to izgleda kulje. Špedicija, farmacija, transport je jednostavno. Znači, za špediciju staviš šped - OPAŽURŠPED, farmacija - OPAŽURFARM, transport-OPAŽURTRANS. Ako otvaraš kinesku radnju (!?), staviš neki kineski grad, i par kineskih slova (možeš iz fazona kineskim da napišeš velikim slovima na radnji - fruštukovao sam riže). Pekara, semenkara, poslastičarnica - ako šiptari i goranci nisu zaštitili u zavodu Evropa, pelivan,...onda možeš to, a ako jesu ti stavi Afrika ili flamingos, albatros bem ga. Mesara je jednostavno "Đoka" i to mora da bude tako. E, da, picerija mooooooooora da zvuči italijanski!!
A ako si od oca nasledio OPAŽUR i sinovi, a imaš sve ćerke? Jebi ga, više sreće u narednom izvlačenju.
Nekada se znalo
Учестала фраза којом се покушава дочарати како је у некој ближој или даљој прошлости све било нормално, а сада су се вредности и погледи на ствари тотално измениле.
- Сине, зашто си се утегао у тим фармеркама, изгледаш као педерчина распала? Признај бедевијо, примаш га у рч!
- Ма јок ћале, то се сад тако носи.
- Некада се знало ко носи сукњу и хулахопке, а ко панталоне и дугачке гаће.
---------------------------------------
- Матори, дај две 'иљаде за град.
- Две? Јебем ли ти 'леб ражани, шта ће ти толико?
- Треба јебига, морам се отворити пред женским полом.
- Пу! А некада се тачно знало, изведеш је у шетњу, купиш сладолед и она срећна као Нова година.
Prava lepota
Она поред које можеш хиљаду пута да прођеш, површно је погледаш, а да је заправо ни не приметиш.
Она лепота, коју кад приметиш, наставиш још десет корака, укопаш се у месту тридесетак секунди у једном од оних "жју!" момената дубоког усхићења, и потрчиш за њом. Фигуративно.
И после тога све поредиш са њом, и ништа ти више није довољно добро.
Она после које ћеш се чудити како је раније ниси приметио, и како је други не виде.
Филм који ти је пре годину дана био досадан и глуп, а сада јуриш остале филмове истог режисера по руским торентима, пекара поред које готово свакодневно пролазиш а никад ниси крочио у њу, а погачице им дечарапирају, књига коју си као клинац вратио на полицу после четрдесетак прочитаних страница јер ти је била сувише конфузна, а сад си избедачен јер је писац умро пре десет година, песма која ти се вртела у глави, али никад се ниси удубљивао у текст, пријатељство из основне, текст или дефиниција која ти је прекјуче била много геј, а сада се поистовећујеш с њом, девојка коју годинама виђаш у крају, а онда видиш њен осмех који ти толико обузме мисли да не можеш да ходаш и жваћеш жваку у исто време...