Ekipa alkosa koja procenjuje poreklo, sastav i kvalitet dobijene rakije.
- Šljiva, dva'es'dva grada... - Ma ne lupaj, jabuka obična, nema više od dva'es... - Kad ti kažem da je šljiva, znam ja! Dobro, možda nema dva'es'dva... - Nemate vas dvojica pojma, to je mešana dunja i kajsija, dva'es'jedan grad. Provereno. - Ma daj ne lupaj! Čekaj, ko je doneo ovu flašu? - Dala mi Mara iz frizerskog salona da prospem, jes' k'o da sam ja lud! Evo je ide... Maro! - Šta je? - Koja je ono rakija što si mi dala? - Nije to rakija budalo, to je razblaženi špiritus, ja s tim perem makaze i češljeve!
- Oprostite, ko ovde služi? Čekam pola sata da mi neko priđe... - Viđi, ođe neko da je šćeo sluga bit ne bi se zubima s Turcima na Vučijem dolu klali. No ti plati pedeset centi što si bio parkiran u ovu ladovinu pa mrš otlen.
Lik koji je prevodio obične i dugometražne crtane filmove za RTS/RTB, tipa Nindža-kornjače, Hi-men, Snorkijevci itd. Verovatno bi za mene izbledeo kao totalno arbitraran član TV-redakcije, da mi nije ostala istetovirana u sećanju neprijatna situacija koju bi obavezno spominjanje njegovog imena na kraju svake epizode stvaralo u idiličnoj porodičnoj atmosferi u mojoj kući, pogotovo pošto se ono "k" na kraju prezimena često nije ni čulo. Čovek je kriv za mentalnu sliku nabreklog, pozamašnog spolovila, koja nam je putem najmasovnijeg tadašnjeg medija redovno bila servirana svako veče.
(Glas sa TV-a): "...prevod: Emil Kurcina(k)", (sa nepostojanim "k")
-(Moja baba): -Ju-ju-ju! Sram ih bilo, gde je otišao ovaj svet... -(Moj mlađi brat): -Aaaaaaa, KURCINA!!! Hahahahaha, rekao je KURCINA!!! -(Ja): -(crvenim, jer sam mnogo stidljiv) -(Moj mlađi brat): -KURCINA, KURCINA, KURCINA-NA-NA!!!! (oduševljeno skače po sobi) -(Keva): -(uzima varjaču da bi ga trankvilizovala)
Najbolje mesto za alkoholisanje ispred lokalne prodavnice.
- Vidi ovog džibera gde je parkirao ispred bip lože. Sad će kraj druge smene u fabrici, žene kreću kući kroz grad. Zovi Vesu, neka pali tamčića da sklanjamo krntiju.
Bila to gola istina ili čista otrcana izmišljotina, uglavnom je najjebozovniji način da predmetu svojih želja kažeš kako i šta bi joj sve radio, a da to ipak možeš da pripišeš nevoljnoj reakciji svojih moždanih vijuga, ukoliko dotična ne pristane na igrariju.
Bez brige, uglavnom pristane. Sanjala je i ona tebe.
Koliko god se trudio da promeniš nešto, ono iskonsko u tebi živi i nema namere da se menja, niti može.
- A, neće više ovako, ne, ne, od sutra se okreće novi list, pa da vidimo šta će biti! E, vala, ima da bude sve kako treba! -Brate, ne seri više! Milion puta si okretao novi list ali džaba kad ti je rukopis isti.
Stepen jebozovnosti kojom određena ženska osoba zrači.
- Ne razumem šta se svi lože na ovu Enu Popov. Ništa posebno...
- Sine, pa ja kad bih se zavukao među one guzičetine morali bi vojsku i narodnu miliciju da zovu da me skidaju sa nje. Izvlačili bi me ko onaj mač iz kamena, njih trijes! Na kraju bi morali bobingera da mi poprskaju sredstvom za odvijanje korodiranih metalnih delova pa da popustim.
